Zlatna Lula

Na blogu Rakija, uglavnom nastojimo da ispoštujemo, koliko je god to moguće, ravnomernu regionalnu zastupljenost cele Srbije, nastojimo da probamo i napišemo impresije za rakije od severa do juga naše zemlje. Danas je pred nama rakija Zlatna lula, proizvod nastao u vranjanskom selu Ristovac, a proizvodi se u destileriji porodice Mitić. Poznata i  hvaljena u celom Pčinjskom okrugu, ova porodica sa puno entuzijazma pravi rakiju već generacijama, iako su zvanično počeli sa radom 2010. godine. Inače, rakija Zlatna lula jedna je od retkih o kojoj ćete naći solidan broj tekstova kada joj ime ukucate u internet pretraživač. Pa da vidimo šta smo našli u boci.

Rakiju smo probali iz jako lepe ambalaže od 0.7 l, generalno pohvalno je to što se neko bavio brendiranjem i vizuelnim imidžom ovog pića. Takođe, od proizođača smo dobili detaljne informacije o načinu kako se Zlatna lula proizvodi. 

Ova rakija proizvodi se najvećim delom od šljive tipa Stenli (u narodu Stenlej), sa dodacima raznih čačanskih hibridnih sorti, odnos je otprilike 60 prema 40 u korist šljive Stenli. Ovaj tip šljive uvezen je iz Amerike i predstavlja jednu od ekonomski najisplativijih sorti. Zbog svoje veličine, otpornosti na bolesti, ekonomske isplativosti (dobra je za sušenje, pravljenje poslastica, veoma lako podnosi dug transport) postala je veoma popularna kod nas. Na jugu Srbije, sem možda oko Blaca, za drugu šljivu ne znaju. Ova šljiva jako agresivno ulazi u prostor koji otvorenim ostavlja činjenica da autohtone srpske sorte šljive izumiru (ovde se pre svega misli na Požegaču, ali i na Ranku i Trnovaču), te da je neophodno u kratkom roku naći zamenu za njih. Stenli, međutim, definitivno ne može biti alternativa. Odnos kiselosti i šećera je kranje nepovoljan, koštica je sklonija lomljenju usled čega se oslobađa amigdalin, koji se posle razlaže na veoma štetnu cijanovodoničnu kiselinu... moglo bi se o ovom još dosta pisati. Nego, vratimo se organoleptičkim svojstvima Zlatne lule.

Boja: ova rakija je bistra i ima svetlo žutu boju.

Miris: miris je, čini nam se, najslabiji deo ove rakije. Jak alkoholni atak na vaše čulo dolazi od mladosti rakije. Naime, odležala je dve godine u hrastovom buretu, ali i od visokog procenta alkohola u samoj rakiji, koji je u ovom slučaju 48%. Pored alkohola tu je miris acetona i kiselog mleka. Kada odstoji u čaši, miris  postaje staloženiji i prijatniji, miris šišarki, mente i cveta gloga. 

Ukus: Ova rakija je mnogo prijatnijeg ukusa nego što je to miris nagoveštavao, preovlađuju biljni ukusi, trave, livadsko cveće, divlje bobice, kleka, mukinja, trnjina, kao i ukus čajeva napravljenog od šumskog bilja. Tu je i srce koštice kajsije. Sve u svemu, prijatan ukus koji traje veoma kratko, posle par sekundi u ustima ostaje samo trunka vanile.

Zaključak: Zlatna lula je rakija pravljena u potpunosti od šljive, nema nikakvih očiglednih mana kao što su kiselost, ukus zagorelosti, gume, metala i slično. Pravljena je da obskrbi tržište juga Srbije, pravljena je u destileriji koja postoji samo par godina i u regionu koji nema veoma dugu rakijsku tradiciju. Ljudi koji stoje iza nje sa puno posvećenosti stvaraju brend koji će, sigurni smo, u budućnosti predvoditi borbu za rakijski identitet Juga. Ovu rakiju ne treba upoređivati sa vrhunskim XO i VS  srpskim rakijama pošto je to potpuno druga kategorija. Treba uzeti u obzir njene godine i šljivu od koje je napravljena i zaključiti da je ovo sasvim pristojna rakija. Za neke više rezultate potrebno je smanjiti procenat alkohola, povećati udeo, ako ne autohtonih, onda makar čačanskih sorti šljiva i imati strpljenje da se sačeka sedam ili osam  godina na rezultat. 

                 Ocena - bronza -  76 od 100 bodova




The Black Keys - Psychotic Girl