Ракије дестилерије Младеновић

 

Данас вам представљамо ексклузивну серију ракија из дестилерије Младеновић из Старе Пазове. Ова породица премијум дестилата изашла је на светло дана 2023. године и свечано је представљена на Дестилери мастерс салону у Хајату пред крај прошле године. На поменутом сајму смо их и ми пробали и уверили се у њихов квалитет. После дегустације све четири ракије, скоро после првог гутљаја, јавила нам се жеља да причу о њима поделимо са читавом Ракија, углавном заједницом. Ове ракије заслужују тако нешто. 

Као прво, излазак ове серије на ракијску сцену ми са блога Ракија, углавном доживљавамо као радосну вест. Дестилерију Младеновић пратимо дуги низ година, са Немањом смо покретали Београдски ракијски клуб још пре седам година, пробали смо његове ракије, пратили их, писали о њима. Можемо без скромности рећи да смо у овом случају као искусни селектори или спортски скаути одмах препознали таленат и типовали на његов будући успех. И стварно, ракије које су данас пред нама круна су посвећеног и упорног рада Немање Младеновића, његове породице и свих оних који су узели учешће у стварању његовог бренда, од технолога, преко дизајнера до менаџмента. 

Радосна је вест појава ових ракија и за целу ракијску сцену, похвално је када једна регистрована и легална дестилерија учини корак даље, када напредује и када освоји ново поље квалитета. У последње време жељни смо лепих вести од стране ракијаша, гладни смо здраве приче и примера неодустајања. Због тога, али и због самог квалитета ракија пред нама, представићемо вам цео програм у коме смо уживали последњих неколико недеља после добијања узорака ракије шљивовице, кајсијеваче, јабуковаче и дуњеваче из Старе Пазове. 

  

  

Марта

 

Пред нама је класична српска јабуковача настала ферментацијом плодова неколико врстa јабука различитих органолептичких карактеристика. У овој ракији има најмање пет сорти које су се сјано укомпоновале у надовезале једна на другу. Киселе сорте сјајно допуњују слатке, трпке се одлично слажу са меснатијим и брашњавијим сортама, а сочне се слажу са сувљим. Ракија је старила пет година у храстовим бурадима мањих запремина, вероватно од 100 до 200 литара. После старења и стабилизације, добила се сјајна симфонија између елемената који дају храстово буре и оригиналне арома јабука. Да видимо шта смо осетили. 

Боја: боја злата савршене бистрине 

Мирис: пријатан и ненападан, печене јабуке из смедеревца, мед и благи додир смирне. Временом се развија и бива комплекснији, по мало подсећа на море, има пријатну слану ноту. 

Укус: на почетку опет печене јабуке и мед, касније додир дима, дувана и цимета. Овде се јасно осети да су бурад била одлична и да је технолог одлично селектовао прави тип буради за ову ракију. Ванила је сасвим блага, зачини се појављују крајње суптилно. Питка и пријатна ракија, иако има солидан проценат алкохола, питкоћа је изузетна. Постојан финиш који траје солидно дуго. 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова

  

  

Ружица

 

Кајсија дестилерије Младеновић једна је од ретких која је одлежавала у бурету. То поље није довољно попуњено на српској ракијској сцени и ова ракија се одлично позиционира управо ту где постоји потреба и тражња конзумената. Сазревала је две године у храстовим бурадима, добија се од домаћих кајсија које су набављане у Срему и Шумадији.  

Боја: златно жута бистра ракија 

Мирис: свеже кајсије на сунцу, трава у откосима и бурбон штапићи 

Укус: џем од кајсија, додир мандарине, чоколаде и моке. Веома богат укус, укусна ракија и препоручујемо да се мало жваће док се пије. На крају цитрусни тонови и црни чај. Једна од најбољих кајсијевача и наш фаворит у целој породици старих кајсијевача.   

Оцена - Злато - 91 од 100 бодова

  

  

Даница

 

Ова дуњевача производи се од сто посто лесковачке дуње и старила је у храстовим бурадима две године. На лепо дизајнираној етикети пише: "Наша ракија буди у теби исконску повезаност са природом која крепи тело и оплемењује мисли."

Боја: златно жута боја са одличном бистрином 

Мирис: свеж и заокружен мирис млевене дуње. Развојем мирис добија благи додир ђумбира и цитруса.

Укус није укуван и то је, чини ми се, најважније код дуњевача. Ова дуњевача има чист укус, оштар и усредсређен тако да храст није превише доминантан и није ништа покварио. Напротив, уз мало српљења, ова ракија даје занимљиве ноте свежих трава и корена линцуре у комбинацији с дуњом. На завршници укус је слаткастији и завршава се у шербетастом сирупу у коме су исецкани комадићи дуње. 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова

  

  

Софија

  

Недавно смо имали прилику да држимо ракијску радионицу за интернационалну публику где су били и људи из немачке и аустријске амбасаде. Једна од ракија која се пила била је основна верзија шљивовице Младеновић. Јако питак и врхунски урађен дестилат. Сви учесници оценили су га високом оценом. Ова ракија је логичан наставак и надоградња те старе Младеновић шљивовице. Овде су, поред чачанских сорти, додатни квалитет, аутохтоне сорте и то црвена ранка и пожегача. 

Боја: ћилибарна боја, ракија је добро издестилисана и има лепу бистрину 

Мирис: суве шљиве, ванила, цимет. Леп мирис, ненападан и заокружен. 

Укус: укус се одлично наслања на мирис, његов је логичан наставак. Шљиве са чоколадом, карамел са добош торте, суве бруснице. Како се развија, укус постаје сувљи и више вуче на суво воће и нар. На крају слатко од црних ораха. Сјајно издестилисана ракија и одлично одрађено сазревање. Иначе, за све ракије технолог је био Иван Урошевић, тако да похваљујемо и њега. Немања и Иван дефинитивно представљају одличан тим и имају чиме да се похвале. 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова 

 

 

 

Хуберт 1924 – шетња ракијском тромеђом (други део)

 

 

 

Други дан нашег путовања посветили смо дегустацији и сензорици. Крећемо од главног погона где пажљиво слушамо о преради воћа, одлежавању, врстама буради и купажирању финалног производа. Домаћини воде радионицу дегустације шљивовице од којих настаје Хубертова комерцијална шљивова ракија из монодестилата пожегаче, црвене ранке, чачанске родне и чачанске лепотице из исте године. Затим дегустација „на слепо“ (blind tasting), радионица препознавања сорти шљива. Цео тим запослених у дестилерији и Ракија, углавном размењује утиске и коментарише. Уз компетентну клику отворио се простор за анализу, експериментисање и размену утисака међу стручњацима. Шљива Хуберт настаје од изузетно квалитетних дестилата, није чудо што се пробија у сами врх квалитета на српској ракијској сцени.

 

Наш фаворит из ове дестилерије је њихова виљамовка. Сјајна, свежа и узбудљива, прави примерак своје ракијске категорије. Веома популарна у целој земљи, а нарочито, како су нам се произвођачи похвалили, међу нашим комшијама Ромима. На надалеко чувеним ромским свадбама, где певају најбољи певачи, и где домаћини не жале новца и труда да удовоље сваком госту, од ракија, пије се искључиво расхлађена виљамовка.

Ипак, и кајсија је један од фаворита ове ракијарнице. Награђивана ракија на престижном такмичењу Spirits Selection 2019. године у Кини. Сорте кајсије које иду у ову ракију су мађарска најбоља и кечкеметска ружа, приликом укомљавања одстрањује се коштица, ракија пролази потребно време стабилизације. Производ је врхунска ракија трпког, свежег и хрскавог укуса, не превише слатка, избалансирана и укусна. Иначе, овај крај је богом дан за кајсију и ракију од ње, те је ово омиљена ракија овог дела Војводине.

 

Пробали смо врхунску барик дуњу која спада у неколико барик дуња на тржишту које ценимо. Старење је најосетљивије када је у питању ова воћна врста, јер се најлакше претера са примесама храста. Овде су основни тонови дуње сачувани, ракија је постојана, благо зачинска, узбудљива. Одлично иде уз домаће сиреве, банатски качкаваљ и петровачку басу – локални меки сир.

Дегустација је заокружена ракијом која нас је пре више од десет година довела до дестилерије Хуберт 1924. Памтимо је као ракијско ремек дело, а ни овог пута није разочарала, Хубертова јабука прављена по калвадос принципу. Одличан однос сласти и киселине, благи тонови које је додао храст, мало ваниле, мало карамеле, топли зачини и цитруси. После три године у храсту добија се занимљива комбинација укуса наше јабуковаче и француског брендија од јабуке. Свака препорука!

 

 

Обилазећи све оно што је везано за дестилерију Хуберт 1924 упознали смо се са лепотама и туристичким потенцијалом Кикинде и околине. Град има ритам и енергију. Заморени београдским суровим темпом живота, шетња и разговори са људима у Кикинди подсетили су нас да може и другачије да се живи, мирније и са више осврта на детаље и нијансе. Мирослав и Младен су нам се похвалили и доприносом који су дали оживљавању туристичке понуде града Кикинде. Одсели смо у њиховом фантастичним хотелу у центру града, на тргу, између две старе цркве, једне католичке посвећене светом Фрањи Асишком, друге православне посвећене светом Николи. Поред овог, обишли смо и језеро Лагуна у Банатском Великом селу које је од депоније постало омиљено место за пецање и разоноду, не само људи из Србије, већ из света. Допринос су наравно и овде дали власници Хуберта.

На крају, оно што остаје као највећи утисак је слога и фамилијаран приступ свему што раде људи из Хуберта 1924. Цео процес производње ракије одише љубављу према овом производу, али и енергијом да се настави даље на путу његове промоције. Све око ове приче проткано је поштовањем према традицији и вером у сопствене снаге, своју варош и свој крај. Сви велики светски алкохолни брендови гаје управо те особине. После ове посете и ми смо учврстили став о исправности пута којим иду сви који легално раде на изградњи доброг имена ракије, помажу локалне заједнице, који опстају упркос свему.