Da ne bismo morali da menjamo naziv našeg bloga i udruženja u Šljivovica, uglavnom, rešili smo da potražimo kvalitetne voćne rakije iz Srbije koje bismo ocenili i sa kojima bismo se podružili na našem web prostoru. Kada se nama svidi dunja ili kajsija, to obično bude sami vrh kvaliteta pošto rakije od tog voća retko pijemo i još ređe se njima oduševljavamo. Na blogu je do sada bila samo jedna kajsija i to rakija našeg prijatelja Luke Vladisavljevića, legendarnog moonshinera sa Dorćola na privremenom radu u Alibunaru.
Sada
još jedan biser od kajsije, još jedna slojevita i kvalitetna kajsijevača koja
je zapala za nepca tvrdim obožavaocima šljivove prepečenice. Danas
predstavljamo rakije mladog i izuzetno talentovanog rakijaša Nemanje
Mladenovića iz Stare Pazove. Neka što je talentovan, nego i odlično razume
rakijaški fazon, poznaje tradiciju, ima solidnu dozu fanatizma i strasti,
strpljiv je i uporan. Inače, ako rakijaš nije ovakav, kako bi rekla Mimi
Mercedes: ne možeš da sediš sa nama.
Nemanja je, inače, član Beogradskog rakijskog kluba, probao je svašta, ume da uporedi svoju rakiju sa drugim. To je često najveći problem srpskih rakijaša. Naši rakijaši često ne piju ništa sem svoje rakije, pa se onda čude što ne znaju gde su u odnosu na scenu.
Nemanjina
destilerija je mlada, nema tu neke vekovne tradicije, on je tek druga
generacija, posle oca, koja se bavi rakijom. Sve je još uvek u fazi razvoja,
izgradnje i nastajanja. Imaju dosta hektara pod voćem, tako da je svaka voćka u
rakiji prošla kroz njihove ruke od početka do kraja. Koliko je ova rakijska priča
porodična vidi se i po nazivima rakija, naime, svaka vrsta nosi ime Nemanjinih
baka i tetki koje su učestvovale u njegovom odrastanju. Jako lepa počast odata
članovima porodice. Tada je i red da rakije budu vrhunske.
Kajsija
Ljubinka je najbolja rakija iz ove destilerije. Mesto broj dva zauzima dunja
Leposava. Kao i kod mnogih destilerija koje se oslanjaju samo na nove sorte,
šljiva je prosečnog kvaliteta. Dobro, ne može svako sve da pravi vrhunsko.
Nemanja je sa svojom kajsijevačom već počeo da niže nagrade. Da vidimo šta smo mi
našli u njoj.
Boja:
bistra rakija, nema zamućenja.
Miris:
svež i letnji, nema ukuvanih tonova, ne miriše na slatko ili džem. Miris sveže
kajsije i to je to.
Ukus:
Odlična rakija za leto, ukusna, izbalansirana i pitka. Ima sveže note kajsije,
ne šećerne, već kiselkaste. Jako prijatna rakija jačine 42%. Takođe, sviđa nam se blagi
dodir putera, onog visokokvalitetnog, ne margarina, već vrhunskog maslaca. Fali
još stabilizacije, još nekoliko godina koje bi dodale onaj „stakleni buke“.
Onda ćemo imati šampionku.
Zaključak:
Imamo samo reči hvale za ovu kajsiju. Često naiđemo na voćne rakije koje nisu
za druženje, brzo „hvataju“, osećaju se alkoholni efekti kada nema potrebe za
njima. Ova rakija nije takva, ovo je piće „za divan“ kako vole da kažu u Sremu.
Može uz nju i da se pogleda dobar film ili čita knjiga. Vidi se da je uloženo
strpljenje.
Ocena - srebrо - 87 od 100 bodova