Крушка калуђерка (Poire de Curé) пореклом је из Француске, али се код нас поприлично одомаћила. Ретко се гаји плантажно, али ипак, њени крупни плодови лако се беру и лако се продају. Отпорна је на болести и штеточине, тако да се може органски гајити. Иако се ради о конзумној, стоној сорти, белог и сочног „меса“, светлозелена покожица ове крушке има карактеристичан и ароматичан мирис, па је занимиљиво било прерадити је у ракију.
У селу Влакча подно планине Рудник, од старих, тренутно преосталих 364 старих стабала калуђерке, Александар Коларевић производи ракију. Породични воћњак настао је пре четири генерације, још крајем XIX века и преостала стабла рађају органски гајене, непрскане плодове. Баш од ових, ручно браних плодова, када позни мраз не десеткује род (што се десило 2014, 2016. и 2021. године), добија се ракија која је пред нама. И то не више од хиљаду литара годишње. Одлично дизајнирана и препознатљива награђивана етикета краси боцу у којој се налази такође вишеструко награђивана крушковача. Од Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, преко панчевачког фестивала „Ракија и ракијаши“, све до фестивала Шумадијска ракија у Крагујевцу, нижу се златне медаље.
Зналачки обављена ферментација, а затим и двострука дестилација донеле су најбоље компоненте танане ароме која краси крушку калуђерку. Арома и укусност ове ракије није сладуњава као код оних од дивљих крушака, нити је онако отмено ароматична као код вилијамовке. Ипак, има се ту у много чему уживати:
Свеж мирис, типичан за сорту. Минералан профил, кристално чист и освежавајући карактер, а на крају сув финиш. Пријатан накнадни део укуса не траје дуго, али сасвим довољно да тражи још један гутљај. Празна чаша мирише на зрео плод. Ову ракију можете попити као аперитив, или уз неко традиционално шумадијско предјело. И не, не треба је упоређивати с осталим крушковачама, којих заиста има пуно на нашој ракијској сцени, већ с ракијама добијеним од исте сорте, а међу њима - калуђерка Коларевић је без премца.
Оцена - злато - 91 од 100 бодова
