Rakija Knez

Kad pripeče zvezda oko Svetog Ilije, pa misliš – izgore sve! Pa tek će jedne noći kiša. Letnja, plaha, k’o ova. A ja kažem mom Proki: Proko, kiša, burazere. Pa iziđem napolje, pa postojim tamo među šljivama, ono pada – k’o Bog da plače.

Uz svestan rizik da budem patetičan, moram da priznam da, od kada sam probao rakiju Knez iz valjevskog sela Stapar, u glavi mi je ovaj poznati monolog iz filma Marš na drinu. Šljive koje se pominju rasle su u srpskim selima početkom XX veka, bile su slatke, aromatične, sitne, a od njih šta god se pravilo pretvaralo se u čisto zlato, rakiju, pekmez, slatko. Kako kaže narod, kao da je sam Bog odredio da bude sirovina za rakiju. Onda je došla bolest, šarka šljive kojoj nije bilo leka, pa od najrasprostranjenije i najomiljenije sorte ova šljiva postade retkost, a rakija dobijena od nje, ekskluziva.

Danas je pred nama upravo tako nešto, ekskluzivno, retko, izvanredno. Kada smo pili rakiju Knez imali smo utisak da je neko slučajno otvorio bakinu škrinju koju je donela u miraz, našao bocu rakije, otvorio je i doneo na degustaciju. Ovo je rakija od šljive Požegače, napravio ju je Milovan Kolaković, zvanično jedan od najboljih proizvođača rakije svih vremena u Srbiji. Knez dolazi iz valjevskog kraja i kupaža je rakija koje su starile deset i petnaest godina u hrastovom buretu od hiljadu trista litara. 

Boja: tamno-ćilibarna sa tamno-maslinastim odsjajem, solidne bistrine

Miris: prijatan, slojevit i kompleksan. Prava paleta različitosti koje diskretno nastupaju sa protokom vremena. Prvo suve šljive, one prave, domaće, kao da ih gledate ispred sebe, onda suvi bosiljak, onaj koji se suši na zidu drvene kolibe, potom stara šišarka, smola i tamjan. Svi mirisi dolaze i smenjuju se na vrlo elegantan način, samo se jave, dozvole da ih prepoznamo i ustupe mesto sledećem utisku. Tu je i miris vrhunskog belog vina.

Ukus: ukus zrelih oraha, stare hrastovine i dima, posle nekoliko sekundi, topljeni tamni šećer, te borov šumski med. Finiš dug i zanosan, ukus meda postaje dominantniji i ne napušta vas minutima, a sve se završava divljim lešnikom. Kada odstoji, može i preko noći, časa iz koje ste pili ovu rakiju miriše na suvo grožđe. 

Ova rakija je jedinstvena, kada bismo je morali negde svrstati, ne bi to bila grupa srpskih šljivovica koje su starenjem počele da liče na francuski konjak – ovde se otvara jedan novi prostor, prisustvom prijatnog mirisa dima i drveta, te jednom specifičnom, nazvali smo je, šumskom atmosferom. Knez se približio škotskim single malt viskijima, posebno onim iz regiona Hajland (Highland) i Ajla (Isla). Mislim da je ona zanimljiva i zato što pokazuje šta je u stvari srpska šljivovica i kako ona treba da izgleda. U njoj nema ništa što podseća na bombone, Kinder jaja, žvake, keks, sladoled, sve ono što se sada servira u pokušaju da se kreira novi rakijski ukus u Srbiji. Knez je sa još nekoliko sličnih postavio standard za izuzetnost. Neka krene borba za dostizanje tih standarda.

 

   Ocena - Velika zlatna - 95 od 100 bodova 

Arctic Monkeys - Do I Wanna Know