Могући правци развоја српске ракије су многобројни. Када шира јавност, али и страно тржиште, открију у потпуности нашу ракију и када се појаве потребе за различитим новитетима на тржишту, могућност сталног представљања различитих производа су велике. Простор за комбиновање са дестилатима од воћа, старењем, купажама, врстама дрвета, скоро да је неисцрпан. Јасно је да када српско тржиште ракије преболи дечије болести почиње и повећања потражња за нашом ракијом. Када се производња уведе у јасне и легалне токове јавиће се потреба да се тржиште стално мотивише, изненађује, покреће занимљивим експериментима.
Као пример можемо узети тржишта познатих светских алкохола, америчког вискија и бурбона пре свега. Сада се све више избацију ограничене серије бурбона који су по нечему специфични или другачијих од класичних производа који су већ дуго присутни. Да не буде забуне, стари и проверени производи и даље носе лавовски део продаје, тражња за њима је константна, имају своју верну публику. Поред тога, Американци су увели и неформалне нивое искуства потрошача, па се млађа публика и новајлије саветују да у свет бурбона уђу управо кроз конзумацију класика. Они се по тој скали називају entry level брендови. То су Wild Turkey101, Buffalo Trace, Jim Beam (бели и црни). Међутим, за искусне љубитеље, али и специјалне друштвене групе раних усвајача и тржишних пустолова, бурбон сцена нуди виски са високим процентом ражи (high rye), високим процентом јечма (high malt) или онај који има изражен житни профил. Ту су још и амерички вискији са додатком укуса, завршним старењем у неком специјалном бурету, различите комбинације и мешавине.
Ово све помињем јер постоји један занимљив и још неистражен простор на нашој сцени који би могао да привуче публику нашој ракији, а то су ракије од мешаног воћа, оне које комбинују две или више воћних врста. Наравно, то би било неопходно лепо одрадити и још лепше искомуницирати са тржиштем. Нажалост, сваки алкохолни производ који се избацује на тржиште сусреће се са низом предрасуда. Транспарентност и поштен приступ потрошачу отворили би пут успеху нечем оваквом и избрисале би наслаге предрасуда које би евентуално постојале.
Често је прва асоцијација када чујемо термин ракија од мешаног воћа негативна. Ово пре свега долази од лоше праксе прављења тути-фрути ракија која је била актуелна у прошлости, а и сада постоји код ракијаша дилетаната. Наиме, у недостатку воћа а услед жеље да се направи што више за кратко време у кацу за ферментацију убацивало се све што је имало шећер у себи.
Нажалост, и производња мешаних воћних ракија у оквиру великих комбината није увек била на завидном нивоу, неке од ових ракија су биле добре, али опет, неке и нису. За време доминације великих комбината алкохолном сценом по сличном принципу су прављене неке познате индустријске ракије. На пример Хајдучка капљица је била комбинација шљивовице и лозе а производила је фирма Крајина вино. Важила је за солидну ракију која је могла да се попије „када нема ништа друго“.
Фирма Таково из Горњег Милановца имала је ракије од мешаног воћа која је била купажа различитих дестилата. Овде је била доминантна јабука са око педест посто удела, а уз њу је ишла шљивовица, дуњевача, дестилат брескеве, па чак и смоква и мушмула. Ракија је била лепо и поштено урађена, легендарни технолог Маре Гојковић је направио сасвим добар производ. Ракија је била потпуно направљена од воћа, паковала се у литарску боцу а неки делови тадашње земље су је лепо прихватили. Оно што је јако занимљиво су и нови проиводи који су за кратко време стекли добро име на тржишту, што својим квалитетом што добром и динамичном маркетиншком кампањом. Такав производ је и ракија Шамар која је купажа шљивовице и дуњеваче. Шљивовица је доминантни део, па се за ову ракију у шали каже да је шљивовица ошамарена дуњевачом. Једном ћемо се детаљно позабавити овом ракијом, сада можемо да похвалимо идеју и реализацију овог ракијског пројекта.
На крају бих поменуо још једну занимљиву ракијску авантантуру која је, иначе, и била инспирација за овај текст о мешаним ракијама. Наиме, од нашег пријатеља Жељка Попиводе из Ловћенца добили смо на пријатељску дегустацију неколико узорака његових мешаних ракија. На боцама су пробне етикете на којима све лепо пише, и која су сорте и које су воћне врсте и у којем проценту. Уз ракије смо добили су проспекат са објашњењем како се ракије производе. Ово је крајње ограничена серија ракија а ми смо пробали комбинације шљиве и јабуке, јабуке и крушке, крушке и дуње, као и ракије од шљиве стенлеј и од више врста шљива.
Ракије су сјајне, свеже и укусне, са јасним нотама воћа од ког су направљене, можемо их назвати српски шнапс, пошто подсећају на врхунске аустријске и немачке воћне дестилате. Ракија не одлежава, прави се на око 45% алкохола и чува се у стакленим балонима. Жељко прави искључиво за себе и пријатеље који, како каже, морају да заслуже узорак.
Неке од ракија су мешане у препеку, неке у комини, с тим да се нама више свиђају узорци где је било могуће мешати воће у комини. Чини нам се да се добијају бољи резултат, ракије су сједињеније и више заокружене. Напомињем да се овде ради о екстремно малим серијама, али исто тако верујемо да ће се у будућности наћи неки законски оквир да се овакви производи нађу на тржишту. Мале серије, ручни рад, свака воћка је прошла кроз руку, то мора да има своју цену.
Међу ових одличним ракијама највише нам се свидела крушка и дуња, невероватно занимљива комбинација где су се ортачки удружили и сложили утисци које носе ове две воћке. Благо охлађена ова ракија прија у свако доба дана. Профил је изразито воћни, освежавајући и кристалан. Иако је ово равничарска ракија, када је пијете, утисак је да седите на обали неког планинског језера или поред планинске реке и пијете ракију од воћа које је убрано у правом тренутку његове технолошке зрелости.
Поново ћу поменути да је код оваквих ракија јако битна искреност и транспарентност, без устезања треба навести које је све воће је ушло у купажу ракије. У будућности, уверени смо, долази и време наших, српских, воћних ракија које ће конзументу омогућити ароматску авантуру.
.jpg "Лозовача Бојковчанка")