17. 6. 2024.

Хуберт 1924 - ракија од грожђа

 

 

 

 

Мало људи зна да је ракија од грожђа најстарија српска ракија, пече се још од средњег века, од времена када је грожђе било најзаступљеније воће у Србији. Многи крајеви за које не бисмо никад рекли да су били виноградарски некада давно су били прекривени виноградима. Од југа до севера Србије, чим мало загребемо по површини коју је направила историја, дођемо до виноградарства, грожђа, винских и ракијских путева, до лозоваче и комовице. Војводина, на пример, има дугу традицију узгајања винове лозе, вина и дестилати од грожђа са овог подручја пили су се у отменим кућама широм Европе.

Србија тек треба да се сети своје ракије од грожђа, дуго је ово пиће запостављано, па се чак и говорило да Србија није простор за добру лозу. Међутим, ствари стоје потпуно другачије. Као и за цео јудео-хришћански свет и за нас важи да је грожђе одувек било привилегована воћка и неодвојиви део културе. Одувек се дубоко ценила та магијска трансформација грожђа у вино, сок, сирће, храну, а касније и ракију. На просторима данашње Србије грожђе се узгајало још од римског периода па све до модерних времена. Када је о ракији реч, Срби воле ракију од грожђа и радо је пију без обзира на крај из кога долазе. Истина, и овде постоје варијације, негде се пије оштрија и сувља лоза, негде слађа и мускатнија ракија од грожђа.

 

 

Данас ћемо представити један сјајан производ који би спадао у ову другу групу, хармоничну и пријатну, ракију коју воле да попију и уредници блога Ракија, углавном када се ради о дестилату грожђа. Данас представљамо ракију од грожђа дестилерије Хуберт 1924. Ова ракија се прави од две сорте. Прва је енглески мускат хамбург. Ова црна сорта настала је укрштањем александријског муската са тролингером. Друга сорта је траминац, која постоји и у белој и у црвеној црвеној варијанти. Обе сорте су подједнако заступљене у купажи, сировина долази из винограда на Фрушкој Гори, а ферментисале су само бобице, без петељки. Ферментација је рађена строго контролисано, дестилација је двострука, дестилат је одлежавао три године у инертним судовима. Ово је ракија која се обраћа широј публици, циљ јој је да представи српску ракију од грожђа и онима који је ретко пију и онима који немају никаква искуства са њом. 

 

Боја: ракија перфектне бистрине

Мирис: ракију у чаши треба оставити пар минута да продише. Онда ћете уживати у потпуно развијеном мирису препуном занимљивих импресија. Цитруси, бело вино, диња и тек отворени цвет руже. Препоручујемо конзументу да се посвети мирису нешто дуже, неће зажалити, за лозову ракију јако комплексан нос.

Укус: наравно грожђе, рекли бисмо да доминира траминaц и да ракија није превише слаткаста. Одличан баланс сласти, киселине и алкохола. Беле трешње, зова, липа. Сув финиш који остаје дуго у устима. Ракија има 45% алкохола, али јој то само помаже да се боље представи. Ракија не спада у „ватрене лозове ракије“. На крају цитруси, бели дуд, со са рузмарином, крофне. Ракију смо пили нерасхлађену, на собној температури по кишном дану, нема потребе за хлађењем.

 

Закључак: Као што смо на почетку написали, неопходно нам је потпуно ново искуство ракије од грожђа. Дуго је на нашем тржишту овај сектор покривао велики комбинат из региона креирајући наше импресије и очекивања од лозове ракије. Наравно, немамо ништа против оштрих и јаких тонова ракије од вранца, али нам се чини да су ракије попут ове будућност у области дестилата од грожђа. Комплексније су, узбудљивије, суптилне и мистичније. У том правцу треба тражити типичност српских грожђевих ракија.

 

Оцена - Злато - 91 од 100 бодова

 

25. 5. 2024.

АрАрАт Наири 20

 

 

 


 

“Те се устави ковчег седмога мјесеца
дана седамнаестога на планини Арарату.”

ПРВА КЊИГА МОЈСИЈЕВА, 8:4

 

Иако данас Арарат званично називају јерменским брендијем, он се некада могао легално звати и коњаком, али ја због континуитета текстова о вињацима, ипак бирам да га у овом тексту назовем вињаком. Да бисмо се разумели, све ове речи означавају исти производ, с тим што је Арарат под фирмом (Шустов и синови) давне 1900. године на слепој дегустацији у оквиру чувене Париске изложбе, освојивши гран-при, добио право да се зове коњак. Касније је то право изгубио. Волим да верујем да је Арарат био омиљено пиће на двору Романових и да га је Винстон Черчил стварно пио сваки дан. Како год било, данас је пред вама Арарат Наири стар 20 година. Наири је иначе акадски назив за регију данашње Јерменске висоравни коју су бројна племена настањивала још у прадавна времена, а данас у јерменском језику, ова реч носи са собом поетски призвук.

Дакле, иако је процес добијања овог пића потпуно сличан француском коњаку, не ради се о имитацији, већ о светски признатом пићу.  Добијен је од вина аутохтоних сорти грожђа као што су кангун (kangun), воскехат (voskehat), гаран дмак (garan dmak), двоструко дестилисаног, а потом  разливеног у бурад од кавкаског (персијског) храста. Ако треба прозборити коју реч и дизајну боце и самог паковања, све похвале такође иду на ту страну. Лепа кутија која се отвара са стране, односно извлачи, крије још лепшу боцу запремине 700 милилитара у којој брижљиво чека мешавина од чак осамнаест винских дестилата. Арарат Наири има декларисану старост од 20 година. То заправо значи да је овај вињак производ, мешавина вињака у коме најмлађи дестилат има 20, а најстарији барем 55 година. Иначе, ово издање Арарат вињака производи се од 1967. године а јачина је 40% алкохола.

Боја: махагони, бакар

Мирис: Мусковадо шећер, урме, кајсије, анис, кедар, али и суптилни храст. Касније се појављују земљани тонови, рансио, развијени буке, али и мало тајновите подрумске влаге.

Укус: кожа, листови дувана, ломљена зрна какаа, тамни карамел, зелени ораси и црно суво грожђе. Читава атмосфера подсећа на прегледање старих црно-белих фотографија. Кокосово млеко, мак, суве смокве и кајсије. Дуг и сувкаст финиш који тражи још. Умами. Сваки накнадни гутљај доноси другачије импресије. Слаткоћа је, за разлику од сличних пића, ненападна, готово тамна, избалансирана минералним и благо горким нотама ораха, мака и боровог меда. Балзамска група мирисних нота овде има своје значајно место: смола, ћилибарна огрлица, зрна непрепржене кафе. Винске ноте се само назиру, далеке су и пригушене. У празној чаши налазимо печене бадеме.

 

Закључак: Арарат Наири носи са собом инспиративну атмосферу за дружење. Спремно очекује да се о њему разговара, просто вас наговара на размену утисака који би код сваког гутљаја били нови и другачији. Његова отмена, ненаметљива старост не може се лако упарити с храном. Зато се добро слаже уз музику. Најбоље је посветити се баш и само њему. Засигурно, ово је једно, ако не најстарије, онда једно од најстаријих пића које смо на овим страницама описали и пиће са заиста великим бројем нота мириса и укуса. Оно што вас чека су дубоки нивои уживања и слојевитост  која захтева готово ритуалну посвећеност.

 

Оцена - Велика златна - 94 од 100 бодова  

 


29. 3. 2024.

Ракије дестилерије Младеновић



 

Данас вам представљамо ексклузивну серију ракија из дестилерије Младеновић из Старе Пазове. Ова породица премијум дестилата изашла је на светло дана 2023. године и свечано је представљена на Дестилери мастерс салону у Хајату пред крај прошле године. На поменутом сајму смо их и ми пробали и уверили се у њихов квалитет. После дегустације све четири ракије, скоро после првог гутљаја, јавила нам се жеља да причу о њима поделимо са читавом Ракија, углавном заједницом. Ове ракије заслужују тако нешто. 

Као прво, излазак ове серије на ракијску сцену ми са блога Ракија, углавном доживљавамо као радосну вест. Дестилерију Младеновић пратимо дуги низ година, са Немањом смо покретали Београдски ракијски клуб још пре седам година, пробали смо његове ракије, пратили их, писали о њима. Можемо без скромности рећи да смо у овом случају као искусни селектори или спортски скаути одмах препознали таленат и типовали на његов будући успех. И стварно, ракије које су данас пред нама круна су посвећеног и упорног рада Немање Младеновића, његове породице и свих оних који су узели учешће у стварању његовог бренда, од технолога, преко дизајнера до менаџмента. 

Радосна је вест појава ових ракија и за целу ракијску сцену, похвално је када једна регистрована и легална дестилерија учини корак даље, када напредује и када освоји ново поље квалитета. У последње време жељни смо лепих вести од стране ракијаша, гладни смо здраве приче и примера неодустајања. Због тога, али и због самог квалитета ракија пред нама, представићемо вам цео програм у коме смо уживали последњих неколико недеља после добијања узорака ракије шљивовице, кајсијеваче, јабуковаче и дуњеваче из Старе Пазове. 

  

  

Марта

 

Пред нама је класична српска јабуковача настала ферментацијом плодова неколико врстa јабука различитих органолептичких карактеристика. У овој ракији има најмање пет сорти које су се сјано укомпоновале у надовезале једна на другу. Киселе сорте сјајно допуњују слатке, трпке се одлично слажу са меснатијим и брашњавијим сортама, а сочне се слажу са сувљим. Ракија је старила пет година у храстовим бурадима мањих запремина, вероватно од 100 до 200 литара. После старења и стабилизације, добила се сјајна симфонија између елемената који дају храстово буре и оригиналне арома јабука. Да видимо шта смо осетили. 

Боја: боја злата савршене бистрине 

Мирис: пријатан и ненападан, печене јабуке из смедеревца, мед и благи додир смирне. Временом се развија и бива комплекснији, по мало подсећа на море, има пријатну слану ноту. 

Укус: на почетку опет печене јабуке и мед, касније додир дима, дувана и цимета. Овде се јасно осети да су бурад била одлична и да је технолог одлично селектовао прави тип буради за ову ракију. Ванила је сасвим блага, зачини се појављују крајње суптилно. Питка и пријатна ракија, иако има солидан проценат алкохола, питкоћа је изузетна. Постојан финиш који траје солидно дуго. 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова

  

  

Ружица

 

Кајсија дестилерије Младеновић једна је од ретких која је одлежавала у бурету. То поље није довољно попуњено на српској ракијској сцени и ова ракија се одлично позиционира управо ту где постоји потреба и тражња конзумената. Сазревала је две године у храстовим бурадима, добија се од домаћих кајсија које су набављане у Срему и Шумадији.  

Боја: златно жута бистра ракија 

Мирис: свеже кајсије на сунцу, трава у откосима и бурбон штапићи 

Укус: џем од кајсија, додир мандарине, чоколаде и моке. Веома богат укус, укусна ракија и препоручујемо да се мало жваће док се пије. На крају цитрусни тонови и црни чај. Једна од најбољих кајсијевача и наш фаворит у целој породици старих кајсијевача.   

Оцена - Злато - 91 од 100 бодова

  

  

Даница

 

Ова дуњевача производи се од сто посто лесковачке дуње и старила је у храстовим бурадима две године. На лепо дизајнираној етикети пише: "Наша ракија буди у теби исконску повезаност са природом која крепи тело и оплемењује мисли."

Боја: златно жута боја са одличном бистрином 

Мирис: свеж и заокружен мирис млевене дуње. Развојем мирис добија благи додир ђумбира и цитруса.

Укус није укуван и то је, чини ми се, најважније код дуњевача. Ова дуњевача има чист укус, оштар и усредсређен тако да храст није превише доминантан и није ништа покварио. Напротив, уз мало српљења, ова ракија даје занимљиве ноте свежих трава и корена линцуре у комбинацији с дуњом. На завршници укус је слаткастији и завршава се у шербетастом сирупу у коме су исецкани комадићи дуње. 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова

  

  

Софија

  

Недавно смо имали прилику да држимо ракијску радионицу за интернационалну публику где су били и људи из немачке и аустријске амбасаде. Једна од ракија која се пила била је основна верзија шљивовице Младеновић. Јако питак и врхунски урађен дестилат. Сви учесници оценили су га високом оценом. Ова ракија је логичан наставак и надоградња те старе Младеновић шљивовице. Овде су, поред чачанских сорти, додатни квалитет, аутохтоне сорте и то црвена ранка и пожегача. 

Боја: ћилибарна боја, ракија је добро издестилисана и има лепу бистрину 

Мирис: суве шљиве, ванила, цимет. Леп мирис, ненападан и заокружен. 

Укус: укус се одлично наслања на мирис, његов је логичан наставак. Шљиве са чоколадом, карамел са добош торте, суве бруснице. Како се развија, укус постаје сувљи и више вуче на суво воће и нар. На крају слатко од црних ораха. Сјајно издестилисана ракија и одлично одрађено сазревање. Иначе, за све ракије технолог је био Иван Урошевић, тако да похваљујемо и њега. Немања и Иван дефинитивно представљају одличан тим и имају чиме да се похвале. 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова