Субота кад смо посетили Горду, била је један
временски хировит дан, све је кренуло с јаком кишом, облацима и ветром, а
завршило се с величанственим пролећним даном, идеалним за посету дестилерији
чији квалитет, поред сјајне ракије, чини и врхунска туристичка понуда. Наиме, на
самом почетку посете овој невероватној локацији обузела нас је потреба за самокритиком,
схватили смо да смо на нашем блогу превише пута поменули географске одреднице
као што су: држава Кентаки, блугрес регион, валовити предели око реке Охајо.
Желећи да покажемо наше познавање историје бурбона и других страних пића, понекад
се испостављало као да Србија нема своје плаве долине и брдовита поља која
плене и оздрављују. То нам је био први утисак кад смо шетали кроз имање у
Велеречу, кроз шуме и поља, воћњаке и пашњаке, долине и брда. Колико је само неиспричаних
прича о томе како један здрав и крепак природни локалитет људским рукама
постаје савршен гутљај.
Љубитељи ракије, држава и људи који раде у
ракијском бизнису морају фокус приказивања квалитета нашег националног пића да
помере с процената, математике, температуре и машинства на добру енергију,
оплемењену природу, сачувану традицију, чистоту и здравље. Неко би рекао да је
то маркетинг, али зависи о ком пределу причамо, ако се неко предграђе
индустријског града приказује као оаза, онда јесте, али ако се шетате имањем на
коме настаје шљивовица Горда, схватате да је то кључ успеха. Пут од воћњака до
чаше узбудљивији је и лепши од пута од фарме кукуруза до чаше бурбона. То је
наша предност.
Ако бисмо све квалитетне српске дестилерије
поделили у неке три временске категорије - на дестилерије које репрезентују дух
традиције и прошлости, на оне које представљају стуб садашњости и на младе које
се базирају на експериментима, неконвенционалним производима и игром са
стиловима, Горда би репрезентовала ову другу категорију. Ово је типична
дестилерија садашњег тренутка. Ово наравно не значи да њима не припада
будућност, напротив, они су носиоци српске ракијске будућности, али код Горде
нема шта више да се чека. Успех заслужују одмах, данас, све је спремно, сто
пута проверено, све постоји, све је на свом месту. Ту су врхунски воћњаци у
пуном роду, казани у чијој изради су учествовали стручњаци, одличан подрум,
лепа дегустациона сала и квалитетан тим технолога. Иза целе приче стоји једна
одлучна и енергична породица која је укључена у потпуности, од најстаријих до
најмлађих. Постоји традиција, ресурси, визија. Време је да почнемо да купујемо
њихове ракије.
Што се тиче „радног дела“ посете дестилерији
Горда, дегустацију смо започели изузетном ракијом од крушке виљамовке. Ову ракију
симпатично су назвали Вилијамс и представља једну од најбољих крушковача на
нашем тржишту. Идеална за почетак, трпка, свежа, са благом али јасном сортном
аромом. О овој ракији спремамо детаљан извештај, она то засигурно заслужује.
Даље смо наставили с кајсијевачом, ракијском врстом која нам не прија сваки
пут, али кајсија из Горде је нешто друго, некако модерна, доминантна у својој
конкуренцији, благо охлађена, прави је десерт по сунчаном дану. Последња ракија
у којој смо уживали на тераси дестилерије, пре нашег измештања у подрум где
одлежавају шљивовице, била је стара дуњевача. Воћне киселине сјајно упарене с
благим храстом, дуња у преливу од чоколаде, базматија и меда. Препоручујемо
свим љубитељима ракија од дуње да ову ракију уврсте у своју колекцију и у своје
дегустационе вечери са пријатељима.
Када је сунце
почело да тоне и залази за планине западне Србије, решили смо да
наставимо дегустацију у подруму, међу бурадима и бачвама. Дестилерија је
недавно реновирала подрум, у њему има доста места за сву храстову бурад чији се
број стално повећава. У њему су, пре свега шљивовице из разних година, у различитим
фазама зрења. Поред њих одлежавају и пића која ће бити изненађења за будућност.
Овде пре свега мислим на сјајан вињак који смо имали прилику да пробамо. Ово ће
бити будући шампион.
Од шљивовица пробали смо целу палету, кренули смо
од безбојног дестилата чачанске родне, преко основне Гордине шљивовице, па све
до врхунске породичне резерве о којој сте имали прилику да читате на страницама
блога Ракија, углавном. Наиме, ради се о најновијем лоту шљивове препеченице
Gorda grand cru XI. Уживали смо у пријатној горчини поморанџе,
сласти сувих шљива, ароми квалитетне ваниле коју даје храстово буре. Ову ракију
упарили смо с једном лепом Деспот цигаром. Разговор о феномену
српске ракије шљивовице трајао је до касно, мало се дегустирало, мало се
упоређивало, чак смо својеручно правили различите купаже. На самом крају,
уживали смо у дестилату старом седамнаест година, на јачини од 50%.
Радозналост и машта развију се у оваквим условима. Сви смо на крају постали
блендери и технолози. Иначе, занимљиво је рећи да Горда тренутно има троје
технолога, свако од њих има своје специфичности, свој стил и свако од њих је
донео неки нови квалитет крајњем производу.
На крају нам је остао пријатан осећај оптимизма
кад је у питању будућност српске
ракијске сцене. Ослањањем на квалитетне и већ формиране дестилерије може се
изградити понуда узбудљивих ракија где ће сваки љубитељ, колекционар,
истраживач и ентузијаста наћи нешто за себе. Горда је права домаћа и домаћинска
ракија, све што смо код њих пробали одисало је квалитетом, ручним радом и
педантношћу. Радоваћемо се сваком следећем доласку и свакој следећој отвореној
флаши из дестилерије Горда. Позивамо све да је посете, да удовоље свом
истраживачком ракијашком духу, да дају допринос развоју ракијског туризма.
Врата ове куће ракије отворена су за све.
