Премијер Плазинић 20

 

Већ неколико година на нашем тржишту могу се купити ракије просечене старости до 20 година. Раније смо писали о таквој ракији професора Пауновића, а по годинама приближила јој се изванредна СтараПесма 18. Кад је о Плазинић ракијама реч, имали смо прилику да пробамо ново премијум издање, која је купажа ракија старости 15 година. Нису се још ни слегли сви утисци, кад нам из подрума ове дестилерије стиже још старија шљивова ракија под називом премијер – старости 20 година. Да будемо прецизнији, најстарија ракија у овој боци има 28 година, док најмлађа има заправо 22, али вероватно је одлука донесена зато што округао број лепше звучи.

Пред нама је јако лепо стилизована боца запремине 500 милилитара, а ракија у њој има јачину од 42% алкохола. Иако је горња граница (једно време чак и стандард) за овакве ракије била 45%, Милан Плазинић тврди да код ове ракије „лепота још више долази до изражаја“ на овој јачини. Иначе, ова ракија је на такмичењу London spirits competition прошле године у Лондону добила 97 од 100 бодова за свој квалитет. Укупна оцена била је нешто нижа зато што су у обзир узимали и естетику амбалаже, као и однос цене и квалитета. Дакле, сама ракија добила је ту оцену. Премијум издање 15 година старо, а у новом руху, спаковано је у 800 боца, док је Премијер изливен у само 500 боца. Зато с поносом и благом тремом, отварамо боцу под редним бројем 003.

 

Мирис: еталон мириса пожегаче! Раскошан, складан миомирис букетног карактера. Готово да није јасно где престаје ракија од шљиве, а почиње храстово буре. Оба ароматска света преплићу се у бурбон-ванили, зрелој, али и сувој шљиви с мало дима и нотом пријатно горког ливадског биља.

Укус: типична пожегача, карамел, укус се постепено развија ка топлом загрљају шљиве и кандираног воћа, а завршница је дуготрајна. Као и на мирису, ни на укусу ништа није у нескладу, покушавамо да тражимо детаље, али ова ракија заиста може само да се прихвати. Често мирис однесе победу над укусом, али овде то не важи. Неколико секунди у устима, али и неколико минута наког гутљаја, ароме остају ту са вама. Импресија старине и она чувена архивност… Изванредно.

Закључак: Премијер Плазинић је, пре свега, лепо упакована ракија. Тамноплава кутија са две дегустационе чаше и сјајно дизајнирана боца. Кад довољно времена проведе у чаши, премијер постаје мекша и „разговетна“ ракија. Ја сам сипао малу количину и, из више гутљаја, дегустирао читав један сат. Испред себе данас имамо ракију која представља мост између два века, јер садржи препеченице с краја прошлог века. И не само због тога – овде су отелотворене и забележене оне ароме шљиве пожегаче које у будућности више неће бити. Смениће је неке нове, једноставније и исплативије сорте. Више о тим сортама, кад дође њихово време. А да би оно завладало, морало би прво да прође ово достојанствено и помало уморно доба старих ракијских сорти. Уживајмо у ракији Премијер Плазинић док је буде било. 

 

Оцена – Велика златна – 96 од 100 бодова

Горда Вилијамс

 

 

Горда Вилијамс је име за ракију од крушке виљамовке. Крушка „доброг Хришћанина“ од које је добијена ова ракија код нас се назива и вилијамс, вилијамовка, а најчешће: виљамовка. Дестилерија Горда понудила је разрешење ове језичке недоумице, тако што је своју ракију назвала по оригиналу - Вилијамс (Williams). Код ракије од крушке циљ је да се добије ракија чистог и свежег мириса на крушку и хармоничног укуса без претеране киселости. Ово нарочито важи за виљамовку чије ароме су фине и суптилне и треба их пренети и задржати у финалном производу. Горда Вилијамс моносортна је ракија, што значи да је произведена само од једне сорте воћа, дакле очекујемо да осетимо све нијансе арома типичних за крушку виљамовку. Пробали смо је прошле године у дестилерији, онако на брзину, концентришући се на обилазак и причу о настанку бренда Горда, као и на шљиву Grand Cru. Зато јој данас посвећујемо пуну пажњу. 

 

Мирис је свеж и кристалан, заокружен, довршен, невероватне типичности. Касније постаје слађи и мекши. Укус је готово савршен, прави еталон ракије од крупшке виљамовке. Скоро па сланкаст, умерено кисео, пун и заокружен.  Доста дуго и траје, док топла завршница одзвања… Гутљај у устима испушта тонове крушке, свежине цитруса, затим нешто благо горко, кајсија и јабука… јако квалитетно воће коришћено је за прераду у ракију.

Закључак: Горда Вилијамс стабилна је, али узбудљива ракија. Овде нема ничег презрелог, ничег што би сметало, ничег сувишног, а опет сваки елемент је на свом месту и довољно је занимљива да тражи још један гутљај. Берба виљамовке је из 2024. године, док 40 процената алкохолне јачине сасвим пристојно носе оно што ова ракија има да понуди. Зачинска, хрскава, свежа и заносна – таква је Горда Вилијамс. Као што видите на фотографији, ово издање Горде у симпатичној бочици од 200 милилитара долази у поклон паковању Колекција заједно са дуњевачом и шљивом. 

Такође, ова виљамовка добила је трофеј за најбољу ракију од крушке на фестивалу Wine Vision by Open Balkan 2025. године. За разлику од неких других, ова виљамовка може да се ужива и пре поднева уз кафу, али и увече као деликатесна ракија за крај дана. Благо расхлађена, подразумева се. 

Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова 

Посета дестилерији Горда - Велереч

 

 

 

 

 

Субота кад смо посетили Горду, била је један временски хировит дан, све је кренуло с јаком кишом, облацима и ветром, а завршило се с величанственим пролећним даном, идеалним за посету дестилерији чији квалитет, поред сјајне ракије, чини и врхунска туристичка понуда. Наиме, на самом почетку посете овој невероватној локацији обузела нас је потреба за самокритиком, схватили смо да смо на нашем блогу превише пута поменули географске одреднице као што су: држава Кентаки, блугрес регион, валовити предели око реке Охајо. Желећи да покажемо наше познавање историје бурбона и других страних пића, понекад се испостављало као да Србија нема своје плаве долине и брдовита поља која плене и оздрављују. То нам је био први утисак кад смо шетали кроз имање у Велеречу, кроз шуме и поља, воћњаке и пашњаке, долине и брда. Колико је само неиспричаних прича о томе како један здрав и крепак природни локалитет људским рукама постаје савршен гутљај. 

 

 

Љубитељи ракије, држава и људи који раде у ракијском бизнису морају фокус приказивања квалитета нашег националног пића да помере с процената, математике, температуре и машинства на добру енергију, оплемењену природу, сачувану традицију, чистоту и здравље. Неко би рекао да је то маркетинг, али зависи о ком пределу причамо, ако се неко предграђе индустријског града приказује као оаза, онда јесте, али ако се шетате имањем на коме настаје шљивовица Горда, схватате да је то кључ успеха. Пут од воћњака до чаше узбудљивији је и лепши од пута од фарме кукуруза до чаше бурбона. То је наша предност.

Ако бисмо све квалитетне српске дестилерије поделили у неке три временске категорије - на дестилерије које репрезентују дух традиције и прошлости, на оне које представљају стуб садашњости и на младе које се базирају на експериментима, неконвенционалним производима и игром са стиловима, Горда би репрезентовала ову другу категорију. Ово је типична дестилерија садашњег тренутка. Ово наравно не значи да њима не припада будућност, напротив, они су носиоци српске ракијске будућности, али код Горде нема шта више да се чека. Успех заслужују одмах, данас, све је спремно, сто пута проверено, све постоји, све је на свом месту. Ту су врхунски воћњаци у пуном роду, казани у чијој изради су учествовали стручњаци, одличан подрум, лепа дегустациона сала и квалитетан тим технолога. Иза целе приче стоји једна одлучна и енергична породица која је укључена у потпуности, од најстаријих до најмлађих. Постоји традиција, ресурси, визија. Време је да почнемо да купујемо њихове ракије. 

 

 

Што се тиче „радног дела“ посете дестилерији Горда, дегустацију смо започели изузетном ракијом од крушке виљамовке. Ову ракију симпатично су назвали Вилијамс и представља једну од најбољих крушковача на нашем тржишту. Идеална за почетак, трпка, свежа, са благом али јасном сортном аромом. О овој ракији спремамо детаљан извештај, она то засигурно заслужује. Даље смо наставили с кајсијевачом, ракијском врстом која нам не прија сваки пут, али кајсија из Горде је нешто друго, некако модерна, доминантна у својој конкуренцији, благо охлађена, прави је десерт по сунчаном дану. Последња ракија у којој смо уживали на тераси дестилерије, пре нашег измештања у подрум где одлежавају шљивовице, била је стара дуњевача. Воћне киселине сјајно упарене с благим храстом, дуња у преливу од чоколаде, базматија и меда. Препоручујемо свим љубитељима ракија од дуње да ову ракију уврсте у своју колекцију и у своје дегустационе вечери са пријатељима.

Када је сунце  почело да тоне и залази за планине западне Србије, решили смо да наставимо дегустацију у подруму, међу бурадима и бачвама. Дестилерија је недавно реновирала подрум, у њему има доста места за сву храстову бурад чији се број стално повећава. У њему су, пре свега шљивовице из разних година, у различитим фазама зрења. Поред њих одлежавају и пића која ће бити изненађења за будућност. Овде пре свега мислим на сјајан вињак који смо имали прилику да пробамо. Ово ће бити будући шампион.

 

 

 

 

 

Од шљивовица пробали смо целу палету, кренули смо од безбојног дестилата чачанске родне, преко основне Гордине шљивовице, па све до врхунске породичне резерве о којој сте имали прилику да читате на страницама блога Ракија, углавном. Наиме, ради се о најновијем лоту шљивове препеченице Gorda grand cru XI. Уживали смо у пријатној горчини поморанџе, сласти сувих шљива, ароми квалитетне ваниле коју даје храстово буре. Ову ракију упарили смо с једном лепом Деспот цигаром.  Разговор о феномену српске ракије шљивовице трајао је до касно, мало се дегустирало, мало се упоређивало, чак смо својеручно правили различите купаже. На самом крају, уживали смо у дестилату старом седамнаест година, на јачини од 50%.  Радозналост и машта развију се у оваквим условима. Сви смо на крају постали блендери и технолози. Иначе, занимљиво је рећи да Горда тренутно има троје технолога, свако од њих има своје специфичности, свој стил и свако од њих је донео неки нови квалитет крајњем производу.

 

 

На крају нам је остао пријатан осећај оптимизма кад је у питању будућност  српске ракијске сцене. Ослањањем на квалитетне и већ формиране дестилерије може се изградити понуда узбудљивих ракија где ће сваки љубитељ, колекционар, истраживач и ентузијаста наћи нешто за себе. Горда је права домаћа и домаћинска ракија, све што смо код њих пробали одисало је квалитетом, ручним радом и педантношћу. Радоваћемо се сваком следећем доласку и свакој следећој отвореној флаши из дестилерије Горда. Позивамо све да је посете, да удовоље свом истраживачком ракијашком духу, да дају допринос развоју ракијског туризма. Врата ове куће ракије отворена су за све.