Арон је природна ракија од воћа. Заправо, ракија од јабуке, прецизније ферментисаног и дестилисаног сока јабуке. У Србији јабука је, после шљиве, најзаступљеније воће и годишње се произведе до 500.000 тона, па је и за очекивати да се у земљи ракије, добар део јабука преради за ову намену. Аутохтоне сорте које вековима красе српске воћњаке су колачара, будимка, кожара - врсте које се најчешће користе за прераду у ракију јер имају довољно киселина у себи.
Да бисмо добили овакво пиће, треба прво одабрати јабуке различитих одлика, киселе, слатке, горке. У овом случају сорте из којих се цедио сок су амерички ајдаред, затим код нас одомаћена француска сорта кожара и стара добра будимка. Затим, грени смит пореклом из Аустралије, али и понека дивља јабука из околине Велереча на планини Рудник где се налази и сама ракијарница Горда. Из свих тих јабука ваља исцедити сок, који потом иде на лагано врење, а од нега се добија јабуково вино. Такво јабуково вино у свету се зове сајдер, а некад се у Србији звало јабуковача (ређе и јабуковац). Вино касније иде на дестилацију, а потом и на старење у храстовим бурадима. Арон је, пре изливања у бурад, у којима је провео најмање седам година, троструко дестилисан. Поред лепе боје, храстова бурад оваквом пићу дају елегантне танине и ароме које оплемењују основни мирис и укус ракије. Али, колико год стара била, арому јабуковаче, поред храстовине, одређује управо јабука. Арон има јачину од стандардних 40% алкохола, а сама боца и паковање јако лепо пристају уз ракију од јабуке.
Боја ћилибара, нијанса старог злата.
Мирис: мускатни орах, мушмуле, цимет. Сладак мирис ваниле с путером, карамел, пита од јабука и то онај прави француски tarte tatin од различитих сорти јабука, са калвадосом додатим у карамел и махуном ваниле.
На укусу Арон је права ракија с карактером, што је похвално. Мора се рећи да подсећа на калвадос, што је био и циљ, надамо се. Какао, жути крем од јаја и бурбон ванила. Накнадни део укуса је благо минералан, цитрусан и сув. Десертна, дижестивна, зимска ракија за уживање поред ватрицу док пада снег, нарочите после вечере, одмах после кафе. Не треба да буде јача, не треба да буде слабија.
У француској Нормандији, поносној на своју вековима неговану селекцију јабука и крушака, калвадос је, испрва, био пиће радничке класе. Ту рустикалну ракију од јабука додавали су често у кафу и било је потребно доста времена да задобије светски глас, као што је то био случај с коњаком. Тек калвадос стар и до неколико деценија заслужио је поштовање и ритуал уживања из коњак-чаша облика лале. Препорука произвођача је да се у Арону ужива из коњак чаше средње величине, благо расхлађеним на 18 степени Целзијуса. И ми се слажемо. Празна чаша мирише на сено, кокос и, наравно, јабуке. Имамо дижестивно пиће за ову зиму!
Оцена - Злато - 92 од 100 бодова
