The Balvenie Caribbean cask

 

 

На почетку беше виски. Не, не говорим о почетку времена, нити дестилације, већ о почетку онога што ће касније прерасти из идеје у заједницу коју зовемо Ракија, углавном. Да не буде забуне, страна пића представљају и други домаћи портали, тако на пример можете погледати садржаје на порталу Дестилиста (пројекат који је подржала Привредна комора Србије) на ком можете пронаћи и погледати рецензије које се крећу од популарних страних јаких алкохолних пића, преко аустријске ракије, па све до савета како купити ракијски казан за хоби-производњу. У продавницама ракија и вина одавно можете пронаћи страна вина и алкохолна пића, а о саврменим интернет продавницама да и не говоримо. Хајде да се, без даљег правдања, вратимо на причу о вискију.

За мене је асоцијација на виски – шкотски сингл малт виски. Једноставно, ово пиће не престаје да изненађује моја чула. Зашто још на почетку беше виски? Због тога што ово пиће готово увек пијем због уживања у укусу, мирису, целокупном доживљају. Зато што је и на сличан начин, применивши ова искуства и сазнања, започело истраживање света српске ракије.

Пред нама је Балвени (The Balvenie), шкотски сингл-малт виски који је старио најмање 14 година у храстовим бурадима, уз такозвано финиширање у бурадима у којима је сазревао карипски рум. Не пише на етикети, али боја не делује превише дорађивано, и вероватно није рађена хладна стабилизација, што обећава више ароме. 

 

Мирис: први мирис сладак, шећер у праху, мед, рум, ананас. Агруми су заштитни знак ове дестилерије, aли, ваља сачекати. Мешавина бибера, ананас је сада грилован, лимун, шербет. Ово ће се (де)густирати најамање пола часа, можда и више. Дефиниција јечменог слада, што малт заправо и значи. Балвени је једна од ретких виски-кућа где јечам клија разастрт на поду, преврће се ручно лопатама четири пута дневно, седам дана у недељи и суши тресетним димом. А то пуно кошта, казали би. Рум овде није у првом плану. Видећемо какав ће бити мирис с додатком мало воде, јер јачина од 43%, тек мало већа од законског минимума, може лако да се „удави“ у води:

Кад се дода неколико капи воде, мирис се мења. Лимун се преображава у мандарину, наранџи се придружују бурбон-ванила и путерасти карамел. Нота сувог воћа, пре свега кајсије и шљиве, али и свежа слатка бресква и тамна чоколада. У позадини - утицај висококвалитетних бачви у којима је сазревао рум. Празна чаша мирише на рум, какао и цвет липе.

Укус: Јечмени слад, савршен баланс између слатког и киселог. Поред киселог, слатког, ту је и сланкасто-горка нијанса, попут чаја од ђумбира уз комадић медењака. Раскошна лепеза арома од којих ниједна заиста не одскаче. Лагана вожња композиције воза који иде равном пругом, али кроз пределе пуне детаља. Код оваквих пића нема великих очекивања, овде одмах добијате лепоту хармоније укуса и мириса. Пар капи воде и мало времена у чаши, и све се мења:

Кожа, стари парфем, дуван, нешто што подсећа ковчег с благом, али и оријенталне баклаве, ружину водицу, кандиране цитрусе, лењу питу с вишњама. Укуси се лаганo смењују, од слатког до киселог. Прворазредна бурад, безкомпромисно купажирање. Отмено, смирено, заокружено. И да не заборавим, за мене је ово једна од најлепших боца и етикета на тржишту вискија.

И тако је виски отворио врата ракији. 

 

Оцена -  Злато - 92 од 100 бодова 

Бојковчанка - 40 година традиције и иновације

 

 

 

Четрдесет година дуг пут једне ракије тешко је сажети у неколико реченица. Ипак, ако постоји бренд који својим постојањем сведочи о историји, култури и будућности српске ракије, онда је то Бојковчанка. Од 1985. године, када је постала прва регистрована приватна дестилерија у Србији, до данашњег модерног ракијског центра на Авали, Бојковчанка је оставила неизбрисив траг и постала синоним за квалитет, аутентичност и уметнички приступ прављењу шљивовице. Почетак револуције Година 1985. била је преломна – укинут је државни монопол, а Бојковчанка је прва закорачила у свет приватне производње. У малом селу Попадић, подно брда Бојковац, визионар Зоран Симић Симке покренуо је дестилерију са идејом да шљивовицу врати на пиједестал који заслужује. Његова филозофија била је јасна – ракија мора бити више од пића. Она је део идентитета, традиције и културе, те је свака боца Бојковчанке носила и поруку о очувању српског наслеђа. У тим првим годинама, уметници, историчари и писци инспирисали су облик и дух Бојковчанке. Флаше су биле посебне – дизајниране према узорима из средњовековних фресака, а етикете красиле рукописне реплике старих списа. И сам начин затварања боце, клипом кукуруза премазаним воском, био је симбол аутентичности и мистичне везе између пића и традиције. 

 

 

Кроз деценије, Бојковчанка је остала верна старим сортама воћа – црвеној ранки, брезјанки, метлашу, црношљиви – јер управо у њима лежи оно што Французи називају теруар. Свака кап ракије била је спој земље, сунца и времена. Посебност дестилерије била је и у храбрим експериментима са одлежавањем – дуд, багрем и бели јасен постали су поново део ракијског идентитета, дајући ароматски спектар који мало која ракија у свету може да понуди. Симића су звали „шљивин адвокат“. Он је неуморно промовисао ракију, слао боце државницима и уметницима, организовао дегустације и скупљао старе предмете за будући музеј. Његова визија остварила се – Бојковчанка је постала амбасадор српске шљивовице, стигла до Кремља, краљевских колекција и међународних признања. 

 

Један од највреднијих доприноса Бојковчанке српској култури јесте Музеј шљивовице. Ту су сакупљени стари казани, бурад, алатке, фотографије и уникатне флаше – својеврсна хроника народног живота и умећа. У поставци су и Гинисови рекорди, попут огромних боца поклањаних светским лидерима, али и осликана бурад – јединствени спој уметности и занатства. Данас је музеј незаобилазна станица у оквиру ракијског туризма Србије. Ново доба – Авала и ребрендинг Друга велика прекретница десила се 2009. године, када дестилерију преузима Мирослав Кубурић. Као млади инжењер унео је нову енергију, модернизовао производњу и преселио погон на Авалу. Ту је настао модеран комплекс са дестилеријом, дегустационим салама, подрумима и галеријама, достојан светских стандарда. Кубурићев тим урадио је потпуни ребрендинг – од редизајна боца и етикета до савременог маркетиншког наступа. Ракија је добила нову публику, а Бојковчанка је постала пионир у сарадњи са HoReCa сектором, учећи младе угоститеље како да ракију правилно презентују и служе. Тиме је срушена стигма „пића ниже класе“, а шљивовица је поново постала понос Србије. Оно што никада није мењано јесте квалитет. Бојковчанка и даље инсистира на одлежавању од пет до десет година, без журбе и без вештачких додатака. Стрпљење је део филозофије – јер ракија мора да сазри у дудовом, храстовом или багремовом бурету да би показала пуну раскош. Тако настају ракије које освајају медаље на међународним такмичењима и налазе своје место на светским полицама. 

Бојковчанка данас није само дестилерија – она је и културно-туристички центар. Хиљаде посетилаца из целог света обилазе музеј, дегустирају ракије, уче о старим сортама и процесима. Посебан утисак оставља чињеница да дестилерија користи соларну енергију, пионирски повезујући традицију и еколошку свест. Бренд улаже и у уметност и музику – пројекти попут „Осликаних буради“ или подршка младој фрулашици Неди Николић показују да Бојковчанка остаје верна својој уметничкој димензији. На исти начин као што чува старе сорте воћа, она чува и културно наслеђе Србије. 

 

Поводом 40 година постојања, Бојковчанка је у београдском хотелу Хилтон представила по много чему посебно издање шљивове препеченице. То је симбол свих деценија стрпљења, посвећености и визије. Нова боца, дизајнирана тако да споји српски идентитет и модерни израз, носи у себи најфинију шљивовицу која је дуго старила у пажљиво бираним бурадима. Ова ракија у себи носи све симболе овог славља: 40 година постојања дестилерије, 40% алкохолне јачине, а израђена је у ограниченом тиражу од само 400 примерака. Свака боца произведена је у Италији, у Ветроелиту, посебно фарбана према захтеву дестилерије, затворена оригиналним чепом дизајнираним и позлаћеним 24-каратним златом. У свакој кутији налази се јединствено нумерисана боца, књижица о историји дестилерије, део дуге оригиналног бурета у којем је ракија сазревала – такође нумерисан – као и картица за персонализацију на сајту Бојковчанке. У кутији можете наћи и брошуру посвећену овом јубилеју коју су написали Илија Маловић и Зоран Радоман, уредници и аутори блога Ракија, углавном. Ракија у овим боцама произведена је посебно за ову прилику, а број акцизне маркице потпуно се поклапа са бројем боце. То заиста није само пиће – то је колекционарски драгуљ, омаж нашој ракијској историји и порука будућим генерацијама.

 

 

 

Четрдесет година је прошло, а чини се да Бојковчанка тек улази у своју зрелу фазу. Визија је јасна – очување аутохтоних сорти, улагање у науку и технологију, развој ракијског туризма и стално подизање свести о култури конзумације ракије. Оно што је почело као храбра идеја једне групе ентузијаста данас је бренд са међународним угледом, али и чувар српског идентитета. Бојковчанка је више од ракије. Она је историја и будућност у исто време, боца у којој су садржани и народна песма и уметнички каталог, и дедина традиција и инжењерска прецизност. Четрдесет година касније, остаје порука – стрпљење рађа квалитет, а Бојковчанка рађа понос Србије.