Jelički Dukat

Jelički dukat proizvodi Predrag Prodanović iz Pridvorice pored Čačka. Odličan dizajn boce i etikete čine ovu rakiju sve popularnijom na tržištu. Jelički Dukat jedan je od retkih proizvoda uopšte čija etiketa je napisana ćirilicom.

Boja: Burad u podrumima ove destilerije stara su u proseku jedan vek, pa je boja rakije svetlo žuta do svetlo ćilibarna, uprkos odležavanju od 12 godina.

Miris: Miris je jednostavno presladak, čak do nedopadljivosti. Ima u njemu prolećnih cvetova i arome šljive, ali negde u daljini, iza gustog oblaka vanile i šerbetastog karamela. Čačanska lepotica daje parfemski pečat ovoj rakiji. Čačanska lepotica i Stenli – to su šljive koje se prerađuju u ovu rakiju. Pisali smo o ovim sortama, po našem mišljenju, nedostojnim zamenama za Požegaču i Ranku. Jelički dukat je izvukao najbolje iz ove dve sorte, a najviše zahvaljujući starenju u hrastovini.

Ukus je, gle čuda, presladak. Previše vanile, biskvita, dečijeg keksa, sladoleda. Da, onih sladoleda iz detinjstva, oba su na štapiću, jedan od vanile, a drugi sa rumom. Osetićete ovde dosta ukusa koji kruže oko istog, desertnog centra. Lešnik i rogač, akcenat kestena, sutlijaš sa cimetom. Atipična rakija svoje vrste. Mogli bismo da utemeljimo grupu konditorskih rakija i da u nju, za sada, svrstamo Gordu i Jelički dukat. Za sve one koji najčešće ne piju rakiju, a hteli bi da je zavole. Pored bukea, slična im je cena, kao i korišćene sorte šljive (Čačanska rodna i Čačanska lepotica).

Ipak, rakija Jelički dukat bila je Šampion Kvaliteta novosadskog sajma 2002. godine,  a dobila je i veliku zlatnu medalju za 2003. godinu. Mi smo pili rakiju proizvedenu 2002. godine. Da vidimo kuda će krenuti dalje, a sva je prilika da želi preko sveta.

  
Ocena - srebro - 83 od 100 bodova




Skinny - Failure

Stari Hrast

Ovoga puta pohvalili bismo iskrenost proizvođača. Bez okolišanja, saznali smo da je ova rakija, koja dolazi iz samog srca Šumadije, kupaža tri netipične rakijske sorte šljive: Čačanske lepotice, Stenlija i Grosse di Felisio. Zadržaćemo se na ovoj poslednjoj sorti. Grossa di Felisio sorta je šljive novijeg datuma na srpskoj sceni. Šljiva privlačnog izgleda i visoke rodnosti, a otporna na prolećne mrazeve - jedan plod dostiže i do 150 grama. Gospodin Stevanović uvezao je ovu sortu iz Italije i jedan je od pionira koji su je upotrebili za preradu u rakiju. Možda vam je već poznato da autori ovog bloga baš i ne ljube čačanske sorte, hibride i novotarije na rakijskoj sceni, ali da pogledamo izbliza Stari Hrast. 

Firma koju vodi Čedomir Stevanović je, pre svega, vinarija, a pored šljivovice, proizvode i rakiju od kajsije, dunje i kruške. 

Stari Hrast možete naći u nekoliko beogradskih lokala, a dobitnica je i zlatne medalje na Rakia Festu, 2010. godine.

Rakija koju smo probali ima specifičan miris. Pomalo testast i slatkast, podseća na mušmule i vinogradarske breskve. Ukus blago pali, sa naknadnom gumastom aromom. Slatkoća sasvim sigurno dolazi od Stenlija, šerbetast miris od Čačanske lepotice, a biće da italijanska sorta daje tu nesvakidašnju aromu koja pomalo podseća na gumu. Tu je još buket raznolikog cveća i nešto začina.

Slatkasta nakon gutljaja, Stari Hrast može da nađe svoje mesto među desertnim rakijama. 
Na posletku, Stari Hrast je solidna rakija, pošteno proizvedena, odležala tri godine u buretu od domaćeg hrasta. Baš kao što i vino zavisi od roda, postoji mogućnost da su se svojstva ove rakije, od 2010. na ovamo, izmenila. O čemu god da je reč, čak ni ista rakija vam neće prijati uvek na isti način. Senzorna analiza u velikoj meri zavisi od čaše iz koje probate rakiju, od vašeg  raspoloženja, ili doba dana. Probajte je.

       Ocena - bronza -  75 od 100 bodova





Rambo Amadeus - Rano za Početak, Prekasno za Kraj

Zlatni Tok

Ovoga puta pred sobom imamo pravi biser u đerdanu srpskih rakija. Smešten u Brezni na Goču, pogon u kome se proizvodi Zlatni Tok je porodična destilerija. Kreator ove rakije je Ivan Urošević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, stručnjak za ovu oblast, iskusni i školovani proizvođač i ocenjivač rakije. Boca je estetski dopadljiva, a kutija veoma elegantna. Da vidimo šta je unutra? Probrani plodovi šljiva, odvajanje koštice, dvostruka destilacija, hrastovo bure, znalački odmerena kupaža – sve su to elementi koji čine ovu prvorazrednu rakiju. 45% alkohola u sazrelom (re)destilatu nimalo ne smeta čulima. Naprotiv, donosi nam prijatnu oštrinu, onu poželjnu svežinu šljiva koja se na pola puta utapa u blago gorke note hrastovine.

Boja je tipična za rakiju koja je svoje najlepše godine provela u ozbiljnoj vezi sa hrastovim buretom. Tamno-ćilibarna, a bistrina odlična.

Miris: Tu je Crvena ranka, ali i šišarka i smola.

Ukus je jako lepo izbalansiran, tipičnost je sačuvana, a skladnost razvijena. Kao kod dobrih vina, ukusi koji se smenjuju nisu napadni, već diskretno ukazuju na svoje prisustvo. Ima tu bibera i čilija, pomalo čak one citrusne svežine đumbira. Krupna morska so koja se čuva u kacama, nagoveštaj tamjana i, za trenutak, zrela banana.

Takođe, jedna od impresija bila nam je da je ovo savršena rakija za izvoz, ali ne onog serijskog, osrednjeg kvaliteta. Tačnije, kada bismo nekome ko nema predstavu hteli da dočaramo šta je to rakija šljivovica, dali bismo mu da proba Zlatni Tok.

Mnoge rakije često upadaju u zamku koju postavlja bure, a koje šljivovicu zna da starenjem pretvori u suviše konjakasto piće. S druge strane, mlade rakije, neoplemenjene drvetom znaju da budu divlje, neartikulisane. Ne previše ljuta, a opet i neukroćena buretom, rakija Zlatni Tok vas nosi dalje od onog mesta do kojeg ste na početku planirali da stignete. Plovidba zlatnim tokom prija svim čulima. Pijte malo, ali kvalitetno!

      Ocena - Velika zlatna - 93 od 100 bodova





Alison Krauss/Union Station - The Boy Who Wouldn't Hoe Corn