Rakija, uglavnom - Rakia Class

Pošto nam je bilo dosta da sedimo i pišemo tekstove o stanju rakijske scene u Srbiji (koje rakijske scene?!), odlučili smo da osmislimo jedan kurs, bolje rečeno susret zaljubljenika u srpsku rakiju - iskusnih entuzijasta, s jedne strane i zainteresovanih građana koji bi želeli da nešto nauče o ovom piću, s druge strane. 

Kroz dvočasovno putovanje, uz elektronsku prezentaciju, prolazimo kroz kratku istoriju rakije u Srbiji i probleme koji prate ovo nedovoljno cenjeno piće. Kako da sami više cenimo naš brend da bi ga stranci više cenili u svetu?

Na koji način i iz kakvih čaša treba degustirati rakiju da bi do izražaja došle sve nijanse kvaliteta, ukusa i mirisa?

Kakva je budućnost srpske rakije i od čega ona zavisi? 

Koja je uloga proizvođača, koja je uloga voćara, a koja potrošača? 

Zašto Srbija tone u vagonima "dunjevače", a malobrojni proizvođači ovog voća ne mogu da prodaju godišnji rod?

O svemu ovome i o pokretanju mnogih zanimljivih pitanja u vezi sa trenutnim stanjem srpske rakije, a uz degustaciju odabranih uzoraka najkvalitetnijih rakija iz Srbije, govorimo na našem rakijskom času.

Pozdrav od tima Rakija, uglavnom i vidimo se uskoro!

 

 

Rakijaški vikend u Ravništu

null

Ekspedicija bloga Rakija, uglavnom zaputila se jednog julskog četvrtka u selo Ravnište, selo u opštini Kučevo, nekih 130 km od Beograda. Kao i što smo najavili u našoj recenziji rakije Homoljska zdravica, planiramo da posećujemo homoljski kraj, taj rezervat starih sorti voća od kog se dobijaju rakije. 

Homolje će, verovatno, biti jedna od najpoželjnijih destinacija kada se jednog dana bude razvila priča o Rakijskim putevima Srbije. Pored degustacije i priče o rakijskoj kulturi ovog kraja, budući rakijski karavani prolazili bi pored prirodnih lepota koje ostavljaju bez daha i koji vam objašnjavaju pravo značenje reči netaknuta priroda. Do sada smo naučili da što je priroda netaknutija to je rakija bolja, a njen ukus kompleksniji. Tako je bilo i ovog puta. Da napomenem, ovo nije recenzija, ovo je rakijski putopis.

Na poziv talentovanog rakijaša Ivice Jovanovića, koji je sa svojom rakijom od Crvene ranke pokupio nekoliko zlatnih medalja na rakijskim smotrama u Srbiji, zaputili smo se ka Ravništu. Krenuli smo od Beograda auto-putem preko Svilajnca i Petrovca na Mlavi, da bi smo se vratili preko Požarevca i tako napravili krug kroz ove živopisne predele Srbije. 

 

  

 

U Ravništu nas dočekuje Ivica i njegova divna porodica, sve neki talentovani ljudi i deca, bave se stočarstvom, voćarstvom, gastronomijom, fotografijom, destilacijom kvalitetnih alkohola, kako ko. Rakiju peče Ivica, a kada nema vremena peče je njegova supruga. Međutim, kako to obično biva, za vrhunske rakijske rezultate potrebno je više generacija, tako da je šampionsku rakiju ispekao deda. Ovu, koju danas peku Jovanovići, na takmičenja će nositi mlađe generacije. Probali smo rakije stare tri, sedam i trideset godina. Peče se isključivo od Ranke, ostale šljive se koriste za pekmez i džem, a za rakiju samo ona proverena, stara i najbolja. 

Najstarija rakija je priča za sebe, nije bez razloga osvajala zlatne medalje, balzamna, začinska, citrusna. Sve zavisi od trenutka kada je pomirišete i probate, čim je malo ostavite pokaže vam drugo, još lepše lice. Pečena po staroj narodnoj tehnologiji, kojoj bi se, istini za volju imalo šta zameriti, ali predstavlja tipičan primer tradicije koja radi, one koja daje rezultate. Onako crvenkastu zamišljali smo je u nekoj moderno dizajniranoj boci, sa lepom etiketom i originalnim imenom; mogla bi tako opremljena da izađe na crtu konjacima.

 

Čik uđite u pećinu Ravništarku!