Naše iskustvo sa rakijskim
zanatom preuzima i ukršta zanatske veštine i finese dva kraja. Zanatsko nasleđe
vučemo iz podmajevičkog kraja istočne Semberije i sremačkog kraja duž severnih
padina Fruške gore. Ovu "kupažu" iskustava i tehnologija pretočili
smo u Ječmenku, rakiju iz domaćinske radinosti od autohtone sorte kruške.
Recept za ovu rakiju je jednostavan, ali put do nje pun je izazova. Ima
nekoliko krivina koje treba savladati uz pažljivu vožnju kroz pravovremeno
sakupljanje, pažljivo otklanjanje peteljki i semene lože, kontrolisanu
fermentaciju i blagovremenu destilaciju. Sakupljanje ječmenke počinje kada se
žanje ječam, pa otuda i naziv. Početkom jula kruške počinju da otpadaju, a
sakupljanje može da traje i tri nedelje.
Male količine zahtevaju manje
posude za fermentaciju, mnogo njih. Ukupan rod iz 2015. ovog stabla starog
preko 70 godina bio je oko 300 kg, ali zbog selekcionisanja kvalitetnih plodova
sveo se na samo 220 kg u kacama. Fermentaciju usred leta bilo je izazovno izvesti
i kontrolisati. Destilaciju smo obavili tokom noći, da zbog nižih temperatura
sačuvamo njene arome. Ova retka voćka dala je tek nešto više od 11 litara
rakije koja nas priseća na radost njenog stvaranja. Nakon optimalnog vremena
odležavanja, bistrinu smo uspeli da sačuvamo pažljivim razblaživanjem u
nekoliko koraka tokom dva meseca.
Do rakije nežnih nota i
prijatne arome stigli smo i zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima te godine.
Pozni prolećni mrazovi i kišni dani ne idu na ruku nežnim cvetovima ječmenke,
pa ni neumornim pčelama. Njeno rano cvetanje i alternativno rađanje svakako da
nisu u funkciji ekonomije i prinosa. Međutim, lepote neizvesnosti onoga što nam
priroda s vremena na vreme daje kriju u sebi veliku radost otkrivanja njenih
tajni.
Za blog Rakija, uglavnom - Robert Laćak, Banoštor
