Stara šljivovica Prima

Kada rakija šljivovica dovoljno dugo odleži u kvalitetnim hrastovim buradima, sa njom se dešava nešto posebno. Ona postaje piće vrhunskog kvaliteta, na pola puta između voćne rakije i francuskog konjaka. Ako još ovom zanatu pristupi pravi stručnjak i to nakon višedecenijske profesure na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, krajnji proizvod mora da bude pun pogodak. Upravo ovakvu jednu rakiju imamo pred sobom, a proizveo ju je prof. dr Radoslav Paunović (1927-2006), jedan od najvećih autoriteta u oblasti proizvodnje jakih alkoholnih pića u našem okruženju.

Navikli smo da rakiju pijemo kao aperitiv. Prima šljivovica, posle maratonskog sazrevanja u hrastovim buradima (dvadeset godina), ne zaslužuje da je brzopotezno saspete u grlo i navalite na hranu. Nju ćete radije popiti samu posle obroka, na sobnoj temperaturi, kao digestiv. A, što se tiče slaganja ukusa, rimuje se  sa goveđim pršutom, sušenim svinjskim vratom, kao i sa kvalitetnom crnom čokoladom. 

Boja ove rakije je tamnoćilibarna, gotovo mrka.

Veoma stara pića teško isparavaju, pa tako i Prima rakija treba neko vreme da ostane u čaši pre nego što je probate.

Mirišite je bar nekoliko minuta, a ona će uzvratiti bogatim utiskom sačinjenim od brojnih mirisnih komponenata. Buke je pun, harmoničan i slojevit. Smenjuju se note ruma i konjaka, hrasta i vanile, tamnog šećera i ananasa.

Ukus je pun, somotast i blago opor. Stiže nam, sada već topljeni, muscovado šećer i kandirana kora narandže. Finiš ostaje u notama crnog čaja sa bergamotom, kože i mandarine. Kada popijete rakiju, miris u čaši može dosta toga da vam saopšti. Kod Prime to su orasi i smilje.

Primećujmo da se tipičnost šljivovice gotovo izgubila pod složenim začinskim kompleksom, pa je teško nalazimo u naknadnom delu ukusa. Ali, to je upravo poenta ovog pića – znate da je proizvedeno od šljive, a imate preimućstvo da uživate u brojnim čulnim senzacijama koje ono sa sobom nosi. I, ne manje važno, ona nema mana koje sa sobom nose rđavo proizvedene šljivovice. Počastite sebe ovim pićem.

                                            

Ocena -  zlato - 92 od 100 bodova

Status Quo - Gerdundula

Stara Klekovača Simić

Šljivovica sa aromom kleke spada u specijalne rakije, a dobija se destilacijom fermentisanih plodova grma kleke, četinarske biljke iz roda čempresa (Fructus juniperi communis) i fermentisanih plodova šljive.  Takođe, može se dobiti i dodavanjem odgovarajuće količine kleke direktno u rakiju šljivovicu. 

Dodavanje kleke pićima stara je praksa na tlu Evrope. U Austriji i Nemačkoj takvo  piće se zove wacholder i steinhäger a osnova je žitna rakija, ili rafinisani etanol. U Rusiji se votka sa klekom zove mužilovka, u Češkoj borovička, na Istri peku rakiju od kleke koju zovu brinjevac. Mnoga nacionalna pića imaju u sebi ovaj plod, s tim da je holandski jenever daleki predak svim ovim varijantama. Kao što se može i pretpostaviti, a isti je slučaj i sa svim ostalim dodacima kod alkoholnih pića, kleka se prvo dodavala da pokrije neprijatan miris i ukus pićima koja su spravljana na primitivan način i po nerazvijenoj tehnologiji.  Holanđani i Belgijanci su počeli da dodaju ovu biljku u destilate od različitih žitarica kao i od sirupa melase da bi dobili liker koji su nazvali jenever. Ovo piće je Vilijam III Oranjski preneo u Englesku kada je postao kralj te zemlje, a Englezi su dodavanjem različitih začinskih biljaka stvorili jedno od najpoznatijih pića na svetu, džin.   

Rakija klekovača je srpska verzija džina, ako mogu da napravim tako poređenje, s tim što je klekovača piće sa mnogo više potencijala koji leži u mogućnosti da se za njega koristi kvalitetna šljivovica, odležala u kvalitetnim hrastovim buradima koja joj daju mekoću, izbalansiranost i boju. Posle nekoliko godina starenja, srpska klekovača postaje visoko kvalitetno piće u rangu konjaka i single maltova. Ova rakija je brend Zapadne Srbije, u zavisnosti od toga koga pitate, saznaćete da je rodno mesto klekovače Bajina Bašta, Čačak, Užice, Gornji Milanovac i tako redom. 

Sa planine Tare, iz podruma Simić, dolazi nam još jedna zanimljiva rakija, prepečenica sa dodatkom kleke, iliti, kako piše na etiketi Natural plum brandy with Gin brandy.

Boja: Boja ove rakije je boja žutog zlata sa blagim maslinastim odsjajem, bistrina je odlična.

Aroma: Izrazito floralna, ruzmarin, cvet zove, lovor u kombinaciji sa citrusima. Ima malo mirisa kvalitetnog rajnskog rizlinga.

Ukus: Pored kleke, osvežavajući ukus začinskog bilja u kombinaciji sa blagom kiselošću, ovde pre svega mislim na prijatnu kiselost, nešto slično ukusu sumaka (sumak je bliskoistočni začin koji raste divlje u prirodi, poznatiji je kao pustinjski limun). Finiš je srednji, u njemu ima aromatične ljutine belog bibera ali se i razvijaju note koje dolaze od odležale šljivovice, pre svega vanila, ukus lešnika, svežih badema i suvih šljiva.

Zaključak: Jako dopadljiva rakija, nije pretenciozna, ne traži potpunu pažnju kada je pijete. Nazvao bih je dnevnom rakijom, ima veoma intezivan nastup ali zaokružen i smiren finiš. Definitivno još jedan biser iz podruma u selu Kokošica. Na kraju, bitno je istaći, cena ove rakije je jako povoljna računajući kvalitet koji za nju dobijete.

 

Ocena - srebro - 86 od 100 bodova





Robert Plant & The Sensational Space Shifters - Turn it Up