Srpski hip hop muzičar i
tekstopisac iz Kuršumlije Dušan
Koprivica, poznatiji kao Ćače (stilizovano Cache), odrepovao je u svojoj legendarnoj pesmi Kakvu sam
rakiju pek’o sledeći stih:
“Izdvojio
sam Moravku, svaku lepu ko sliku,
nisam hteo da pečem stenlej i dženariku”.
Ovim je naša autohtona šljiva moravka dobila potkulturni
tribute iliti počasno pominjanje. I to ne bez razloga. Moravka nije ništa manje popularna od požegače i crvene
ranke kada zađete u sela oko Prokuplja, Kuršumlije i Blaca. To je kraj koji još uvek nosi svoj
srednjevekovni naziv Toplica. Ovaj region dobio je naziv po reci Toplici koja
je najveća leva pritoka Južne Morave. Ovde je carstvo šljive moravke u kome
seljaci ostale sorte šljiva zovu moderne sorte, čak i one koje su na tlu
Srbije vekovima. Sve sem moravke je novotarija.
Sudeći
po njenom izgledu i svojstvima, moravka je bliska rođaka požegače od čije
prefinjenosti je izdvaja nešto ruralniji miris i ukus, koji je približava
njenim divljim precima. Ime je dobila iz svoje prapostojbine, naime, nastala je
na bregovima koji se izdižu istočno od Velike Morave, u okolini Petrovca na
Mlavi. Odatle se širila dalje, rečnim koritom do Toplice. Ovde je dala najbolje
aromatske rezultate. Stablo,
list i plod liče na požegaču. Voli ista zemljišta kao i požegača i isto kao i
ona na slabijem terenu ostaje kržljava. Plod je iste krupnoće, ali se koštica
nešto slabije odvaja. U nečemu je čak i bolja od svoje rođake - pokazuje veću
otpornost na bolesti, posebno na plamenjaču.
Za
današnju priču i recenziju pred nama je šljivovica napravljena u putpunosti od
ove šljive. Rakija Biser Toplice dolazi iz okoline Blaca, iz sela Kaševar, a pravi
je mlad i perspektivan rakijaš Dušan Rakić.
Šljiva
je brana u punoj tehnološkoj zrelosti, a podbirana je četiri puta. Ovo je bitno
pošto kada se šljive beru odjednom u sirovinu ulaze i one koje nisu sasvim
zrele što utiče na kvalitet destilata. Iz šljive su odstranjene koštice, a
prepek je urađen na 68% stepeni. Destilat je ispečen 2018. godine, odležavao u
novim hrastovim buradima. Sve je urađeno po propisu.
Boja:
boja zlata, čista i prozirna
Miris:
tipičan za sortu, sa blagim mirisom lipe, kamilice i meda. Prijatan i postojan.
Miris hrasta je solidno prisutan pošto se radi o rakiji iz novog i neisluženog
bureta.
Ukus:
zaokružen i izbalansiran. Iako je rakija samo dve godine stara već je pokazala
izuzetan potencijal. Na ukusu ćemo naći vanilu, bademe, note južnog voća, pre
svega mandarine. Ono što se nama naročito svidelo je prisustvo četinarskih
tonova koji dolaze iz činjenice da su šljivici iz kojih dolazi sirovina za ovu
rakiju na velikoj nadmorskoj visini (čak 800 metara). Prijatan biberasti after
koji traje nekoliko sekundi.
Zaključak:
uželeli smo se dobrih mladih rakija, imamo utisak da ih je sve manje, pre svega
zbog želje proizvođača da na brzinu zaokruže i finiširaju mladu rakiju da bi je
izneli je na tržište. Ovo je rakija koja je napravljena da stoji, da sledeća
tura bude još bolja, a ona posle nje da ima šampionske karakteristike. Čekamo je za 3 do 4 godine, onda će i
ocena biti veća.
Ocena: Velika srebrna - 88 od 100 bodova