Ovu rakiju proizvodi podrum
porodice Popović iz sela Progoreoci kod Aranđelovca. Prošle godine smo se na jednom sajmu slučajno sreli s
najmlađim članom porodice Dimitrijem i tad smo probali ovu
šljivovu prepečenicu, obojenu, a opet mladu rakiju. Ovo je klizav teren: stare
rakije, a mlađe od pet godina, to je svojevrstan paradoks. Jer kad uzmete
pristojno odležalu bezbojnu rakiju, pa čak i od šljive, jasno vam je o čemu se
tu radi. Dok kod starih rakija čim sipate u čašu, nestrpljivo čekate par minuta
u nadi da ćete omirisati nagoveštaj bukea. Ono bar neke uzbudljive i
nesvakidašnje note, očekujete neku složenost
aroma. Kad je u degustacionoj čaši rakija stara par godina, razočaranje je
gotovo neizbežno. U ovom slučaju, kad je u čaši Kojekude, situacija je na sreću, drugačija.
Ono što bismo kritički zamerili
je dizajn etikete. Iako lepo zamišljena, napisana na ćiriličnom pismu, koje
srećemo na sve više etiketa (i što ćemo uvek pohvaliti), kroz punu flašu –
ništa se ne vidi šta piše. No, dobro, možda će to naterati kupce da što pre
stignu do dna flaše!
Na jednom hektaru Popovići gaje
čačansku rodnu i lepoticu (pola-pola) u gustom zasadu. Takav, moderniji način
sadnje, trebalo bi da donese veći udeo plodova u višoj klasi kvaliteta.
Kombinacija čačanske rodne i lepotice prepečenicama daje slatkasto-citrusne
note koje podsećaju na marmeladu, pa ponekad znaju da budu suviše cvetne i
parfemske; kao da im zafali onog srpskog seoskog rakijskog šmeka. Upravo ono
što čačanske hibridne rakijske sorte nemaju u sebi, Popovići rešavaju vrlo vešto
– promenljivim udelom crvene ranke šumadinke i trnovače. Zakleo bih se da u
daljini ima nešto madžarke. Zaista, nesvakidašnja, ali ujedno i srećna
kombinacija sorti koju možemo da nazovemo: Šumadija
susreće Užice.
Miris lepo
ovinjenog hrastovog bureta i šljivinih cvetova. Malo više vremena provedenog u
buretu uklonilo bi tragove koji blago peckaju; odvajanje frakcija prilikom
prepeka moglo je biti nešto striktnije. Jačina rakije iznosi zanimljivih 42.2%
alkohola. Ukus tipičan za sorte,
lepo složena kupaža, prijatnog sadržaja kiselina i tanina.
Ovo je rakija koja se lepo
pije. Dobra za uz kaficu, dobra kao aperitiv, a možete je popiti i posle jela,
ima potencijala. Nema dugotrajnog finiša, nema raskošnog mirisa, ali oseća se
tradicija (pradeda je kazan kupio 1936. godine). Svi elementi kvaliteta koji su u njoj, obećavaju da će kroz koju
godinu provedenu u buretu, Kojekude
biti još bolja rakija.
Ocena - Velika srebrna - 89 od 100 bodova
