Порекло крушке виљамовке није
сигурно: често се сматра енглеском сортом, mada постоји теорија да потиче из
Италије и да је преко Француске стигла у Енглеску, где је постала популарна. Међутим, савремени извори најчешће наводе да је сорта највероватније настала у Енглеској
(Aldermaston, крај XVIII века) као природна садница коју је гајио
школски учитељ Џон Стер (John Stair). Име јој се временом мењало од
„крушка доброг хришћанина“ до „Вилијамова крушка“. Вилијамовка (или
популарније: виљамовка) сматра се једном од најбољих сорти крушака због
одличног односа шећера и киселина, отпорности на болести и добре родности.
Посебно је цењена за производњу ракије јер даје ароматичну, благо киселкасту и
питку ракију, која је у Србији, али и у читавој Европи најчешће добијена управо
од ове сорте. Постоје црвена и зелена варијанта, сазрева крајем августа, а
зрели плодови су жућкасти, сочни и слатко-киселог укуса.
Ми ћемо данас да анализирамо ракију од крушке
виљамовке коју производи дестилерија Атера – Јутра, познато име са страница
нашег блога. На етикети пише: „Виљамовка од бираних плодова виљамовке из
крајева са дугом воћарском традицијом.“ Ракија је 40% јачине спакована у не
превише оригинално дизајнирану боцу. Ако бисмо били строги, тешко бисмо овакву
боцу „на прву“ одабрали с полице у радњи, некако је демоде, пескирана, бела, данас делује као вишак естетике с краја
двадесетог века. Наравно, то је само рам за слику у којој треба уживати, али
зато је ту и „винска“ запремина од 0,75 литара!
Мирис је несавршен, али у најбољем могућем смислу.
Узбудљив, киселкаст, хлебаст, путераст и воћни. Наговештај зреле банане (за
љубитеље хемије: изоамил ацетат), али
подсећа и на одличне ракије од дивљих крушака. Ипак, кад све саберемо, ово је типична
виљамовка и то је неспорно.
Укус и типичност ове ракије огледа се у сложености
арома које се крећу од дивљих крушака, све до укусности коју даје крушка
виљамовка. Чак ни минимална јачина од 40% не успева да осујети њен ароматски
потенцијал. Зреле крушке и јабуке са кором, минералност и свежина. Завршетак је
благо цветног карактера, чист и мек, подсећа бели багрем. Празна чаша непогрешиво
мирише на крушку виљамовку.
Закључак: Нека овај текст буде увод у категорију ракија
од крушке виљамовке на нашем блогу. Уверили смо се да на тржишту постоје квалитетније
и боље оцењене ракије, али виљамовка Јутра заслужује високо место због приступачне
цене и оригиналности. Иначе, виљамовка Јутра произведена је 2017, исте године када је и настала фотографија Драгана Боснића коју видите горе, тако
да је време допринело да се ракија формира и
хармонизује, народски речено „смири“, па чак и улепша. Познато је да се виљамовка добро слаже уз
слане укусе, хладна предјела и сиреве. Тренутно уживам у њој уз кратку еспресо
кафу. Препорука.
Оцена - Злато - 90 од 100 бодова
