Homoljska zdravica

U Istočnoj Srbiji, ako pitate prava pitanja, čućete neverovatne priče od tamošnjih stogodišnjaka. A takvih ima, mislim na ljude od sto godina, verujte mi, popriličan broj. Stogodišnji starci i starice, a izgledaju vitalno i krepko, kao da će živeti još najmanje pedeset godina. Neverovatno. Upravo, od tih sedih kosa i brada, naslušao sam se da su se nekada po Homolju mogle videti plamene lopte kako lete iznad šljivika, ili kako kažu u tom delu Srbije šljivara, negde tamo oko Vidova dana, kada se završava proleće i kreće leto. Te plamene lopte, opet pominjem da priča nije moja nego vremešnih homoljskih seljaka, su bili mladunci zmajeva koji su oduvek živeli u ovoj planini i da su ti mali zmajevi čuvali zasade šljiva od štetočina, gràda i lopova. Inače, neverovatne priče i legende u ovim krajevima stari su koliko i sam svet, kombinacija su svih mitova i kulturnih ostataka još od kada su Kelti živeli i gradili svoje gradove oko reke Mlave. Mitska stvorenja se nisu smela dirati niti plašiti, mladunci zmajeva su omogućavali da šljiva stalno rađa, pa i onda kada ne rodi da se sve izgubljeno nadoknadi sledeće godine. I to ne bilo kakva šljiva, na Homolju se oduvek sadila, negovala i brala Crvena ranka, šampionka za rakiju. 

Međutim, da budemo iskreni, u poslednje vreme niko nije video ni zmajeve ni plamene jezike koji se vijore iznad Homoljskih i ostalih planina Istočne Srbije. Takođe, više nema ni Crvene ranke, niko je više ne čuva, ne sadi, niti se bori za njenu zaštitu. U stvari, nije baš niko, postoje dva mesta u ovom delu naše zemlje gde još ima zasada i odakle dolaze najbolji rakijaši, oni još brane rakijsku čast Istoka. Podsećam čitaoce Bloga da pogledaju odakle su nagrađivani i hvaljeni rakijaši kada su u pitanju opštine Istočne Srbije, svi su iz Petrovca i Žagubice, iz jedine dve opštine gde postoje zasadi starih rakijskih sorti. Ova recenzija je o rakiji Homoljska zdravica, najnagrađivanoj i najboljoj rakiji sa geografskim poreklom iz Homolja. Ova rakija dolazi iz pravog Homolja, kažem pravog zato što ljudi ponekad sve opštine koje se oslanjaju na ovaj planinski venac nazivaju ovim imenom, tako da se ponekad sela u opštinama Petrovac, Despotovac, Kučevo, nazivaju Homolje, međutim, taj naziv jedino nosi teritorija opštine Žagubica. U selu Suvi Do proizvodi se čuvena rakija od planinskih trava i Crvene ranke, Homoljska zdravica, nešto između lekovitog sirupa, alkoholnog pića i magijskog napitka. A, rakijaš koji je pravi, avaj, to je tek posebna priča, kombinacija srpskog vidara i keltskog druida, odličan poznavalac rakije, učitelj Miodrag Mija Lazić. 

 

Ovo je specijalna rakija, možda najspecijalnija od svih na našem tržištu; naime, u odličnu rakiju ubačeno je petnaest vrsta trava i to: žalfija, bosiljak, vranilova trava, ehinacea, kantarion, kopriva, majčina dušica, matičnjak, nana, neven, pelin, crna ribizla, ruzmarin, čubar i hajdučka trava.
Inače, ovaj kraj Srbije spada u najizolovanije, kako saobraćajno tako i tehnološki, pa nije ni čudo što se tradicija tako dugo zadržala, a promene tako dugo ignorisale. Narod u homoljskim selima nije išao lekarima, bili su daleko, nije verovao novotarijama, bile su neproverene. Vekovima su se lečili travama i rakijom, kao i kombinacijom ovo dvoje. Stavljali bi planinske trave u rakiju, rakiju ostavljali na suncu dok se ne stvori eliksir koji pomaže kod mnogih problema, od krvnog pritiska do potencije. I tako do danas. Učitelj Mija skupio je ove recepte, dodao nešto svoje, povećao kvalitet rakije i dobio savršenstvo, Homoljsku zdravicu. Ako ste se pitali u šta je upao Obeliks pa je postao najsnažniji čovek u celoj Galiji, po nama, to je upravo ova rakija, ne prihvatamo ni jedno drugo objašnjenje.

 

Boja: tamni ćilibar sa maslinasto-zelenom nijansom
Miris: Miris svež i biljni, naravno, ovo je travarica, u njoj su suve biljke, ali ima i mirisa biljaka koje nisu u njoj, kleke recimo.
Ukus: Blag, melemast, pun eteričnih ulja, ali i karamelastog ukusa dobijenog odležavanjem. Takođe, propolis i medno saće. Finiš prijatno gorak, pelinast. U njemu se probijaju ukusi karakteristični za sortu šljive od koje je rakija napravljena. Finiš smiren, skroman, ali neprolazan.
Zaključak: Kod Zdravice se osećaju kvalitetni sudovi, dobro bure i čistoća. Odatle ta mekoća i jedan jako specifičan ukus drveta. Ovo je u osnovi jako dobra šljivovica, što nije tako često kada su specijalne rakije u pitanju, jednostavno, biljke nisu  dodavane da pokriju nedostatke rakije. Pored Zdravice iz iste destilerije izlazi i rakija Kapljica, mlada šljivovica bez trava, kao i rakije Gornjačka i Pastirska, stoga, za nekoliko meseci, eto nas ponovo u Istočnoj Srbiji.

 

 

                                                  Ocena - zlato - 91 od 100 bodova 

 

Black Rebel Motorcycle Club - Beat the Devil's Tattoo