Sajam šljiva Osečina - 2014

Sajam šljiva u Osečini jedan je od najvažnijih događaja za proizvođače šljive, proizvoda od šljiva i, naravno, rakije. Sajam šljiva kao privredno-turistička i kulturno-zabavna manifestacija nastao je 2006. godine. S obzirom na našu oblast interesovanja, ovaj događaj okuplja proizvođače rakije iz čitave Srbije, gde su nešto više zastupljeni „rakijaši“ iz Osečine i okoline. Rezultati na ovom sajmu važe za najrelevantnije u zemlji, a osvojena priznanja istovremeno su i simboli prestiža.   

Rezultati ovogodišnjeg takmičarskog dela Sajma, kada su u pitanju šljivovice, su sledeći: 

1.  Zlatni Tok - 1980 - 19.18
2.  Stari Vitez - 1999 - 19.12
3.  Braća Tomašević - 1995 - 18.92 

Vidimo da je pobednička rakija Zlatni Tok, a o kojoj ste imali prilike da čitate u posebnom postu na ovom Blogu, dok o Starom Vitezu pripremamo iscrpniji prikaz. Sam događaj u Osečini odiše vašarskim karakterom, pa je potrebno provesti neko vreme u samoj hali gde su smešteni izlagači. Čim izađete napolje, preti opasnost od ugrožavanja vaših čula preglasnom muzikom (zapravo bukom), mirisom pečenja i opštom gužvom u glavnoj ulici. Toliko o negativnim okolnostima koje su pratile ovaj događaj. Među štandovima unutar hale mogli smo da probamo rakije zanatske proizvodnje, mada ne možemo da kažemo da je neka na nas ostavila poseban utisak. Možda je najzanimljiviji bio susret sa poznatim tehnologom i proizvođačem rakije Slavkom Đurđevićem iz Slatine kod Valjeva.

Sajam u Osečini je inače centralna manifestacija posvećena šljivarstvu, proizvodima od šljive, te proizvodnji rakije od ovog voća. Za ovu priliku pre par godina napravljena je nova hala i sportski centar pored koga je veliki bazen koji, na žalost, ne radi u vreme sajma. Kvalitet proizvoda koji se nude na ovom sajmu je šarenolik. Primetili smo da je pekmez i džem koji možete kupiti od proizvođača vrhunskog kvaliteta, posebno onaj sa celom šljivom. Takođe, vrhunska je suva šljiva, kako ona sušena u sušari, tako ona sušena prirodnim putem, na vetru. 
Čini nam se da je, na žalost, kvalitet ponuđenih rakija, a ovde pre svega mislimo na neregistrovane izlagače i samostalna poljoprivredna domaćinstva, najlošiji od svega. Naime,  nudi se puno takozvanih vašarskih rakija, na brzinu pomešanih kupaža od raznih vrsta šljive, bojenih na razne načine i pakovane u flaše od različitih vrsta pića: od američkog burbona do kisele vode. Inače, ljubitelji rakije treba da budu naročito oprezni prilikom kupovine rakije na sličnim manifestacijama, jer uslovi za degustaciju su nikakvi, a obično dobijete rakiju u maloj čaši, čokanju ili plastičnoj čašici, što je za degustatore noćna mora. Čak i da ste jako iskusni, iz ovih posuda nećete osetiti ništa sem alkohola. Takođe, buka, miris roštilja, preglasna narodna muzika i vrućina čine uslove za probanje rakije nemogućim.

Ovakvi sajmovi idealna su prilika da se prodaju loše ili sasvim prosečne rakije, da se oslobode sudovi za sledeće pečenje i da se loša rakija proda po dobroj ceni, a najčešće se za nju tvrdi da je starija nego što stvarno jeste i da je od sorte Požegače. Nikada više rakije od Požegače, a sa mirisom Čačanske rodne i Stenlija, nismo videli. Šalu na stranu, posebno treba da budu oprezni posetioci koji su došli kao turisti i koji nisu iz samog grada gde se Sajam održava. U ovom slučaju predlažemo da se koncentrišete na proverene i registrovane destilerije, da porazgovarate sa nagrađivanim proizvođačima, upoznajete ljude, a kupujte ono što ima etiketu sa podacima na sebi. Tako su postupili i članovi ekspedicije Rakija Uglavnom, pa uskoro očekujte uzbudljive priče o novim rakijama.