Homoljska zdravica

U Istočnoj Srbiji, ako pitate prava pitanja, čućete neverovatne priče od tamošnjih stogodišnjaka. A takvih ima, mislim na ljude od sto godina, verujte mi, popriličan broj. Stogodišnji starci i starice, a izgledaju vitalno i krepko, kao da će živeti još najmanje pedeset godina. Neverovatno. Upravo, od tih sedih kosa i brada, naslušao sam se da su se nekada po Homolju mogle videti plamene lopte kako lete iznad šljivika, ili kako kažu u tom delu Srbije šljivara, negde tamo oko Vidova dana, kada se završava proleće i kreće leto. Te plamene lopte, opet pominjem da priča nije moja nego vremešnih homoljskih seljaka, su bili mladunci zmajeva koji su oduvek živeli u ovoj planini i da su ti mali zmajevi čuvali zasade šljiva od štetočina, gràda i lopova. Inače, neverovatne priče i legende u ovim krajevima stari su koliko i sam svet, kombinacija su svih mitova i kulturnih ostataka još od kada su Kelti živeli i gradili svoje gradove oko reke Mlave. Mitska stvorenja se nisu smela dirati niti plašiti, mladunci zmajeva su omogućavali da šljiva stalno rađa, pa i onda kada ne rodi da se sve izgubljeno nadoknadi sledeće godine. I to ne bilo kakva šljiva, na Homolju se oduvek sadila, negovala i brala Crvena ranka, šampionka za rakiju. 

Međutim, da budemo iskreni, u poslednje vreme niko nije video ni zmajeve ni plamene jezike koji se vijore iznad Homoljskih i ostalih planina Istočne Srbije. Takođe, više nema ni Crvene ranke, niko je više ne čuva, ne sadi, niti se bori za njenu zaštitu. U stvari, nije baš niko, postoje dva mesta u ovom delu naše zemlje gde još ima zasada i odakle dolaze najbolji rakijaši, oni još brane rakijsku čast Istoka. Podsećam čitaoce Bloga da pogledaju odakle su nagrađivani i hvaljeni rakijaši kada su u pitanju opštine Istočne Srbije, svi su iz Petrovca i Žagubice, iz jedine dve opštine gde postoje zasadi starih rakijskih sorti. Ova recenzija je o rakiji Homoljska zdravica, najnagrađivanoj i najboljoj rakiji sa geografskim poreklom iz Homolja. Ova rakija dolazi iz pravog Homolja, kažem pravog zato što ljudi ponekad sve opštine koje se oslanjaju na ovaj planinski venac nazivaju ovim imenom, tako da se ponekad sela u opštinama Petrovac, Despotovac, Kučevo, nazivaju Homolje, međutim, taj naziv jedino nosi teritorija opštine Žagubica. U selu Suvi Do proizvodi se čuvena rakija od planinskih trava i Crvene ranke, Homoljska zdravica, nešto između lekovitog sirupa, alkoholnog pića i magijskog napitka. A, rakijaš koji je pravi, avaj, to je tek posebna priča, kombinacija srpskog vidara i keltskog druida, odličan poznavalac rakije, učitelj Miodrag Mija Lazić. 

 

Ovo je specijalna rakija, možda najspecijalnija od svih na našem tržištu; naime, u odličnu rakiju ubačeno je petnaest vrsta trava i to: žalfija, bosiljak, vranilova trava, ehinacea, kantarion, kopriva, majčina dušica, matičnjak, nana, neven, pelin, crna ribizla, ruzmarin, čubar i hajdučka trava.
Inače, ovaj kraj Srbije spada u najizolovanije, kako saobraćajno tako i tehnološki, pa nije ni čudo što se tradicija tako dugo zadržala, a promene tako dugo ignorisale. Narod u homoljskim selima nije išao lekarima, bili su daleko, nije verovao novotarijama, bile su neproverene. Vekovima su se lečili travama i rakijom, kao i kombinacijom ovo dvoje. Stavljali bi planinske trave u rakiju, rakiju ostavljali na suncu dok se ne stvori eliksir koji pomaže kod mnogih problema, od krvnog pritiska do potencije. I tako do danas. Učitelj Mija skupio je ove recepte, dodao nešto svoje, povećao kvalitet rakije i dobio savršenstvo, Homoljsku zdravicu. Ako ste se pitali u šta je upao Obeliks pa je postao najsnažniji čovek u celoj Galiji, po nama, to je upravo ova rakija, ne prihvatamo ni jedno drugo objašnjenje.

 

Boja: tamni ćilibar sa maslinasto-zelenom nijansom
Miris: Miris svež i biljni, naravno, ovo je travarica, u njoj su suve biljke, ali ima i mirisa biljaka koje nisu u njoj, kleke recimo.
Ukus: Blag, melemast, pun eteričnih ulja, ali i karamelastog ukusa dobijenog odležavanjem. Takođe, propolis i medno saće. Finiš prijatno gorak, pelinast. U njemu se probijaju ukusi karakteristični za sortu šljive od koje je rakija napravljena. Finiš smiren, skroman, ali neprolazan.
Zaključak: Kod Zdravice se osećaju kvalitetni sudovi, dobro bure i čistoća. Odatle ta mekoća i jedan jako specifičan ukus drveta. Ovo je u osnovi jako dobra šljivovica, što nije tako često kada su specijalne rakije u pitanju, jednostavno, biljke nisu  dodavane da pokriju nedostatke rakije. Pored Zdravice iz iste destilerije izlazi i rakija Kapljica, mlada šljivovica bez trava, kao i rakije Gornjačka i Pastirska, stoga, za nekoliko meseci, eto nas ponovo u Istočnoj Srbiji.

 

 

                                                  Ocena - zlato - 91 od 100 bodova 

 

Black Rebel Motorcycle Club - Beat the Devil's Tattoo

Najbolje u 2014. godini

Protekla godina ostaće zabeležena na ovim stranicama po prvim iskrama rakijske kulture, gde Rakija, uglavnom kao internet zajednica sličnomišljenika, utire put ka formiranju rakijske scene u Srbiji. Ovo je 45. post na blogu, pisali smo o skoro toliko rakija, a probali još i neku više. Putovali smo, obilazili sajmove i takmičenja, rakijske smotre, prodajne izložbe i festivale. Svratili smo i u po neku destileriju, napravili nekoliko razgovora i objavili dosta fotografija. Kao što se to uobičajeno radi, vreme je da se napravi presek pri kraju godine, da se stalože utisci i sagledaju postignuća. 

Hajde da se malo pohvalimo. Ostvarili smo, zapravo naši čitaoci (a to ste vi), 10.000 pregleda! Bez plaćenih reklama, bez nagovaranja – u pitanju su organske posete Blogu. Najčešće ste nas pretraživali preko Gugla, a zatim i preko Fejsbuka, a ne treba zanemariti ni posete sa stručnih foruma, kao što su sveovinu.com i poljoinfo.com, gde su se u par navrata pokrenule nekolike diskusije u vezi sa našom temom.

Za ovu priliku objavljujemo listu najčitanijih postova na blogu kao i listu najbolje ocenjenih rakija. Iako je fejsbuk stranica zaživela dva meseca nakon pokretanja Bloga, postoji izvesna povezanost između čitanosti tekstova na oba mesta.  Pogledajte listu najčitanijih tekstova:

1.  IlijaRudić – urbana destilerija  
2.  Povlenka
3.  Jelički Dukat
4.  Stari Vitez
5.  Šljivovača Aleksić

Zanimljivo je istaći da je tekst o Iliji Rudiću najčitaniji i na Fejsbuku. Kada je ocenjivanje u pitanju, situacija je nešto drugačija. Po ovom kriterijumu, lista najboljih rakija izgleda ovako:

1.  RakijaKnez                         
2.  Ilija Rudić - Inspiracija
3.  Čitakovića Melem
4.  Zlatni Tok
5.  Plazinić šljivovica

Da ne bude da je sve išlo baš glatko, reći ćemo da smo naišli i na dosta zatvorenih vrata. Pojedini rakijaši nisu želeli saradnju, odnosno odbijali su kontakt sa nama. Da li zbog bojazni od kritike, ili nelagodnosti od interneta kao još uvek novog medija, ne znamo. Od samog početka ostali smo otvoreni, nezavisni, ali i subjektivni - uvek pišemo ono što mislimo. Na našem portalu svako može da ostavi komentar, da kritikuje, razume se, u granicama pristojnosti. Svesni da dečije bolesti formiranja bilo koje potkulturne scene neće izbeći ni ovu rakijsku, uspeli smo da privučemo pažnju proizvođača, stručnjaka i stvorili bazu, ako ne fanova, onda sigurno vernih pratilaca naše priče. Pozivamo vas da se uključite, pišete, šaljete uzorke. Hajde da razmenimo iskustva o najboljim rakijama!

                                 

Blue Diamond

Rakija neobičnog naziva dolazi iz Šapca, a destilerija se nalazi u selu Novaci pored Koceljeve. Saznali smo da je ideja za ime nastala iz potrebe da se istakne značaj koji šljiva ima u Srbiji - pa stoga i naziv "plavi dijamant". Pretpostavljamo da je engleski prevod tu najviše zbog izvoza. Blue diamond proizvodi Aleksandar Jović, strastveni zaljubljenik u proizvodnju rakije, a pored ove zanimljive šljivovice, u ponudi je dunjevača, viljamovka i kajsijevača. Postoji i osnovna verzija šljivove rakije, pakovane u komercijalnoj litarskoj boci, a u čiji sastav ulaze i čačanske sorte šljiva.  Rakija koju degustiramo ušla je u petu godinu sazrevanja (destilat je iz 2009. godine), a jačina probanog uzorka je čitavih 50% alkohola, pa bi snižavanje ovog alkoholnog udela bilo preporučljivo, ali ne i neophodno. Naime, i pored toga što je polovina rakije u čaši čist etanol, slatkoća Požegače i prijatan sortni miris istoimene rakije odležale u hrastovom buretu su tu.  

Pijatan miris, pomalo agresivan i svež, što je i očekivano, note začina kao što su biber i  bosiljak, pa čak i zvezdasti anis, a finiš je srednjeg trajanja. Ima tu malo i od aromatskog kompleksa koji odlikuju viski iz regije Speyside: slatki začini, suvo voće, jabuka i banana; govorim o impresiji i asocijacijama. Blago vinjakasta/konjakasta i sa trunčicom vanile, rakija koju sada ocenjujemo uspeva da zadrži tipičnost šljive od koje je proizvedena. 
Ukus je pomalo dimast, smoky, što ukazuje na blagu nagorelost hrastovog bureta. Nekoliko kapi vode i eto nas, budi se ona aroma koju očekujemo - svež i slatkasti ukus rakije od šljive Požegače, sorte nad kojom lament traje li, traje. 
Treba sačekati da se pojavi i verzija ove rakije stare 12 godina, zanimljivo bi bilo uporediti ih. Na tržištu nema puno rakija koje bi se mogle takmičiti sa njima, a o većini takvih, čistih rakija od 100%  šljive Požegače, ranije smo pisali na ovim stranicama.

                                     Ocena - Velika srebrna - 89 od 100 bodova




The Doors - Love Me Two Times

Stari Vitez

Kada sam čuo za rakiju Stari vitez, bio sam na samom početku uzbudljivog putovanja tokom kojeg je u jednom trenutku nastala zajednica Rakija, uglavnom. Čulo se dosta priča o toj rakiji, tajanstvenoj i retkoj, koju možete naći ponegde i to u ograničenim količinama. Polako su se nizale informacije: čista Požegača vrhunskog porekla, besprekorni proizvodni postupak, odležavanje u kvalitetnim hrastovim buradima, gotovo idealan geografski položaj; svi elementi za savršenu rakiju bili su tu. Trebalo je samo još rakiju probati. Jedino nismo znali da će se to desiti na samom izvoru, u porodičnoj destileriji, u mestu Zavlaka nedaleko od Osečine.

U pravu ste, to je „ona rakija“ koju proizvodi „onaj što je bio pilot“ za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine i koji je preživeo katapultiranje iz pogođenog aviona Mig-29, a na 7.000 metara visine. Što, sem ovih kvalifikacija, ništa ozbiljnije nije pisano o Starom vitezu, sramota je posebne vrste. 

 

Prema zvaničnim rezultatima izbora za najbolju srpsku šljivovicu za period 1900-2009 godine, Perićeva rakija zauzima 24. mesto sa 18.27 bodova (približno 91 bod na našoj skali). Na 75. Novosadskom sajmu najbolji rezultat osvojila je Perićeva rakija iz 2002. godine – veliku zlatnu medalju sa 18.78 bodova. Na 77. Novosadskom sajmu 2010. godine, a sa 19.81 bodom, rakija iz 2000. godine postala je šampion (rakija sa najvećom ocenom na manifestaciji). Na Sajmu šljiva u Osečini, ova rakija osvojila nekolike prve nagrade, a na poslednjem, 2014. godine, drugo mesto sa 19.12 bodova.

Ipak, Slobodan Perić nije ostavio u svom podrumu burad iz samo jedne sezone, već tamo borave rakije ispečene u periodu od 1999 - 2007 godine. U ovom tekstu osvrnućemo se na dve flaširane rakije, obe jačine 43%, a proizvedene 2004. i 2007. godine.

                                                 Stari vitez – 2007

Zlatno-žuta boja, slatko-kiselkasti miris i lepe suze koje se slivaju niz čašu, prvi su utisci koje dobijamo kada se približimo ovoj rakiji. Aroma je sortna, Požegača u svom elementu, iako je tipičnost malčice izbledela. Rakija blago pali niz grlo, jaka je. Pet godina je odležavala u hrastovom buretu, ali je miris dosta drveniji od očekivanog. Karamel, vanila, konjak – to su karakteristične arome koje prate Viteza iz 2007. godine, pa i trunčica anisa. Ovo je standard ispod kog Stari vitez ne zalazi. 

                   Ocena - Velika srebrna - 89 od 100 bodova

                                   

                                                  Stari vitez – 2004

Rakija iz 2004. je skoro pa sasvim drugačija rakija. Ili, bolje rečeno, prvoklasna. Već dok se sipa u čašu, primećuje se da je tamnija, gušća, sirupastog, herbalnog mirisa. Ima tu i višnje, crne čokolade, pomorandže. Impresija karakteristična za sušenu šljivu Požegaču, koju kao i samu rakiju, sve ređe možete probati. Tipičnost šljivovice nije izgubljena u dugama bureta, miris je smiren, a ukus razvijen. Balans savršen, finiš blago suv i dugotrajan, prijatno sladak i kiseo.  

                                      Ocena - Zlato - 92 od 100 bodova

Slobodan Perić je istinski srpski heroj, a mi ovde svedočimo da je i pravi rakijski vitez. Zato što je umalo stradao na samom početku bezumnog rata 1999. i zato što nije pristao da se vojska Srbije pretvori u učmalu pratilju izvršne vlasti, Perić je heroj. A, zato što je uporedo sa uspešnom vojnom karijerom novac zarađivao otvorivši vulkanizersku radnju i auto-perionicu, pa uložio u destileriju i uzgoj kvalitetnih šljiva, zbog toga je rakijski heroj. Pukovnik Perić poginuo je u saobraćajnoj nesreći kada je, u povratku iz lova, njegov džip sleteo sa puta, udario u bedem i prevrnuo se. A, Stari vitez je i dalje tu, sve dok se o njemu piše i govori. 

Slobodan Perić (1961-2010)
                                                                                    

Stephen Malkmus & the Jicks - Sloe Gin