Буковска препеченица 2013.

 

За празничне и благе дане отворили смо једну екслузивну ракију чији квалитет и наступ подсећају да је време за славље, дружење и честитање. Ракија од древних шљива, пожегаче и ранке, треба да се сипа у чашу само када се поклопе датуми и расположење. Ретке ракије траже ретке тренутке.

Пред нама је шљивовица манастира Буково и то њихова премијум етикета, ракија из 2013. године, одлежала у храстовим бурадима пуних десет година. Бурад се складиште напољу, на њих пада киша и снег, њих милује али и пржи сунце, кад је хладно нама, хладно је и бурадима, кад се знојимо од врућине зноје се и бурад са ракијом манастира Буково код Неготина. Прави органски производ, ручни рад монаха Платона и његовог тима који комбинује традицију са знањем и науком. Још када се свему дода и молитва, пред нама је ремек дело ракијског заната.

Боја: жуто злато, права боја за ракију те старости. Није брутално филтрирана, само основно.

Мирис: храст, суве шљиве, запаљени штапићи ваниле. Заокружен, пријатан, упечатљив. Има додир црвених цитруса са благо нагорелим дрветом. Као да сте запаљене штапиће храста угасили забадањем у мандарину.  Лепо и богато, има доста да се мирише. У наставку добар дуван и ванила.

Укус: када пробате ракију имате утисак да знате за овакав укус од раније. Одмах крећете да листате ракијски дневник у глави, прва импресија вас шета од планине Таре до Хомоља. Има овде још нешто занимљиво на почетку, фантастична микро секунда која представља тренутак који најављује  шта све од арома следи. Секунда без посебних импресија, нешто што смо осетили и код врхунских и скупих бурбона. Као талас арома који се надвио над вама, а ви у том тренутку нисте потопљени нити запљуснути, али као да јесте, не можете избећи ароматски цунами. Уживање у тој секунди ароматске тишине је скоро па неописиво. У развијеном делу укуса, пријатна ванила са храстом, горка поморанџа и мед. На крају орах и нешто што подсећа на кикирики путер. У афтеру покожица шљиве, зрела и слатка.

Закључак: производ направљен за уживање „натенане“. Поред квалитета које ова ракија поседује, старих сорти, монашке посвећености и древне традиције која је уткана у њу, испала је на крају јако модерна ракија. То је један од наших највећих утисака, кројена је за све генерације, чак се и доста храбро обраћа млађој публици, урбаној градској екипи која има искуства са страним пићима одлежалим у храсту. Ко воли да прави колекције, ово је сјајан примерак српске ракије може поносно да ствоји на полици поред карипских румова, ретких серија Кентаки бурбона, армањака и коњака. Носи светску класу у себи.

Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова

Шљива јутра - "Коцка"

 

 

Ако бисмо се везали само за податке са етикете – годину производње (2008), процентуалну јачину од 45%, технолошки поступак и старење – могли бисмо закључити да је ово иста она ракија о којој смо већ писали. Јутра, само у другом паковању. Али овде нас ракија поново учи лекцију – иста година, иста кућа, исто име, а ипак, другачија прича. Коцка није копија, већ варијација. А варијације, кад су урађене с укусом и осећајем, умеју да донесу много више од очекиваног.

 

Мирис: У првом сусрету, Коцка отвара врата цветним аромама које нас подсећају на ружу и лаванду, нежна, киселкаста свежина као да смо закорачили у башту у рано пролеће. Ни трага од агресивних додатака, нема никакве шминке, никаквог „филовања“ – само чиста снага природе и воља времена. Старење у храстовим бурадима дало је дубину, али није угушило воће. Овде се пожегача већ осећа као домаћин: топла, питка и пријатељска, али с довољно карактера да нас држи на дистанци.

Укус: Како се чаша греје у руци, ракија се шири, расте, открива нове слојеве. Пчелињи восак, трава, зрела клека – а онда и ораси, штрудла с лешницима, кантарион и сува смоква. Ароме нису агресивне, већ фине, слојевите и, што је најважније, природне. Ту су и оне високе ноте које подсећају на ментол, анис, мало брескве и босиљка. Коцка није за свакога. Облик боце је занимљив, отуда и наш надимак, али није то ракија која мами поглед етикетом, ни која се подилажљиво баца у загрљај. За њу треба имати време, као и вољу да се слуша. Тело ракије није тешко, зна да угризе кад треба, то је онај кик, али има и афтер - продужено трајање на самом крају. И баш у том продуженом утиску долази та слика: као да сте спустили главу над стари бунар оивичен влажним камењем које је временом потамнело.

Закључак: У поређењу са својом „црном сестром“, можда делује нешто светлије, млађе. Та ракија коју смо назвали премијум прошла је мало дужи пут кроз храст, добила је нешто дубље боре. Али и Коцка има своје лице – не мање лепо, само другачије. Нијансе су те које одлучују када ћете коју изабрати. Али и једна и друга сведоче о томе шта шљивовица може бити кад се не иде пречицом. Ово је ракија која не прати моду – она је својеврсни отпор времену. Нема ту додворавања – све је искрено, аутентично, и баш зато вредно. Може да се попије у подне, поподне и пред вечеру – кад год пожелите. Јутра ће променити све. 

 

Оцена – злато – 91 од 100 бодова

 

 

Плазинић шљивовица 15 (љубичаста етикета)

 

 

Ево је опет, долази. Боца број 251. Прва, отворена након прошлогодишње божићње вечере, носила је број 026. На први поглед, била је то тек још једна Плазинић „петнаестица“. Али  сви знаци су били ту, као шапат онима који умеју да ослушкују: дубина, карактер, путовање кроз укусе који ће се кроз време разоткрити. Као и њене претходнице – плава, црвена, црна – и ова, у љубичастом руху, захтева стрпљење. Дегустациона чаша, мој верни сведок, зна: оно што следи није пуко отварање, већ прави преображај.

 

Боја: тамно ћилибарна

Мирис: испрва – воћне ноте, познати дах драгачице, али и зрела крушка. Онда се открива оно што се открити мора: слаткасти траг ваниле, благослов храста, кап меда. Тек касније, јавља се шербет, траг пожегаче, циметна  завеса од сомота коју дају шљиве из племените породице црвене ранке.

Укус: у почетку – свеж, прозрачан, ливадски, али складан и заокружен. Лепршави, изразито питак укус, који време  обликује док у чаши настаје нова ракија. Укус се креће од воћног, шљивастог, али јаког и типично-ракијског и сувог. Ту су сада цитруси – мандарина што одише дахом југа, трпка дрењина, киселкаста брусница. Појављује се наранџина кора, суво грожђе у руму. И на крају – природни ванилин. Цела композиција завршава се заносно у стилу коњака, али оних источно-европских, знате добро којих. Ипак, и након пола сата, нема сумње да је ово пиће које не жели да буде нешто друго, ово је узвишена суштина шљивове препеченице.

 

Закључак: Права звезда на ракијској сцени, увек спретно произведена, али и дозревана, Плазинић петнаестица остаје за сва времена. Овде је све мајсторски изведено. Вероватно једна од најбољих шљивовица на тржишту за уживање уз квалитетну цигару.  Ово је заиста ограничена серија од 400 боца иза које остаје питање: колико је још боца остало? Али зар је број важан? Јер оно што је створено с оваквим умећем, што је дозревало у стрпљењу и преданости, не броји се. Оно траје. И нема сумње, свака следећа серија мора да буде барем овако добра. 

 

Оцена - Велика златна - 95 од 100 бодова