Ораховача – манастир Драча

 

Пре неколико дана, на крају полице са ракијама, открили смо једно дуго чувано ремек дело међу пићима које смо добили од оца Онуфрија Хиландарца пре неких пет година, кад смо посетили манастир Драча. У тој богомољи отац Онуфрије (Вранић) био је економ. Отворили смо његов ликер на бази комовице и домаћих ораха и са госпођама попили по једну чашицу. Утисак је толико позитиван да смо решили да мало освежимо сећање на једну лепу ракијску екскурзију и једно лепо дружење од пре пет година.

Ораси су, иначе, богати омега 3 масним киселинама, па делују повољно на организам тако што снижавају холестерол у крви. Такође, познато је да је ораховача била вековима коришћења као лек за штитну жлезду због значајне количине јода у себи. Осим велике количине јода и витамина Б групе, у кори зелених ораха пронађено је једињење под називом југлон, које има доказана антитуморска дејства. Најстарија здравствена намена ликера од зелених ораха и орахове ракије је помоћ раду штитасте жлезде и стимулација правилног рада хормона, а поред тога, вековима се користе за пробавне проблеме и боље здравље дигестивног тракта. Уколико имате проблем са штитном жлездом, ораховачу никако немојте пити на своју руку, већ се прво консултујте са својим ендокринологом. Ово је моћан напитак који мора да се пије с поштовањем и опрезом.

Ораховача која је пред нама у освојој основи има ракију комовицу.  После отакања вина од сорте мерло, монах Онуфрије испекао је одличну ракију. Мацерат са орахом правио се тако што се уберу млади зелени ораси, у фази кад се још није формирао плод. Овакви ораси беру се крајем маја и почетком јуна. Ораси се ставе у мед и оставе на сунцу шест недеља док мацерат не постане скроз течан и црн као катран. Ораси се скроз истопе у меду, нема никаквог остатка. Мацерат се сједини са ракијом, а после одређеног периода све се оцеди. Једноставан али непревазиђен рецепт.

Боја: тамно црна. Важно је поменути да иако је ракија стајала на полици пет година није било никаквог талога на дрну. Боја и текстура остале су свеже и непромењене.

Мирис: Орах, грожђе, суво грожђе, анис у траговима, сладић и негро бомбоне. Веома постојан и упечатљив мирис, ништа није изгубио дугим боравком у флаши.

Укус: Мед и ораси у меду. Благи утисак карамеле, оне горке и помало љуткасте. Важно је рећи да ликер није пресладак, да није тежак за желудац и да се много лепо пије. На ретроназалном делу укуса има нешто коњакасто што му даје утисак префињености. Дивљи нар и мед од бора је утисак који остаје дуго у устима, реп од арома дуго се ваља по непцима.

Закључак. Иако нисмо велики љубитељи ликера, овај нас је освојио својим квалитетом. Целокупном утиску доприноси и јачина од четрдесет волумних процената, рекло би се неопходних за изношење оволико комплексих арома. Иначе, откад смо били у Драчи, десиле су се промене у животу и раду монаха Онуфрија Хиландарца, наиме, постао је игуман манастира Денковац. Заједно са својом вредном братијом подиже и сређује манастир па се у будућности можемо надати квалитетним винима и ракијама и из овог манастира. У сваком случају, чим се појаве производи вредни пажње на тржишту, појавиће се и рецензија на овом Блогу. За ову ораховачу све саме похвале.

Оцена – Злато - 92 од 100 бодова

 

Podrum Benišek-Veselinović

Leto je sad već stvarno za nama i, ako želimo da ogrejemo dušu, ostaju nam samo albumi sa fotografijama i suveniri s letovanja. Od tih suvenira, izdvojio bih one koji nas podsećaju kako nam je bilo na odmoru i koji, u isti mah, znaju da nas zgreju. Otvorio sam dve boce „letnjih suvenira“ i evo iskustva koje imam da podelim s vama. 

Podrum Benišek-Veselinović proizvodi vino već četvrtu generaciju. Dve udružene familije zapravo su rakijsko-vinska kuća, a sam podrum ravnopravno čuva i jedno i drugo piće. Tamo smo se uputili baš zbog ove jače kapljice, a imali smo šta i da probamo. Ovaj dvojac proizvodi voćne rakije od kruške, šljive, dunje i kajsije, zatim domaći vinjak i orahovac - specijalnu rakiju s dodatkom zelenih oraha. Divota. Sve ove rakije degustirali smo u idiličnom dvorištu porodične kuće smeštene tik iza Saborne crkve u Sremskim Karlovcima. 

Iz čitavog asortimana jakih alkoholnih pića, izdvojiću dve vrste: rakiju od kruške i orahovac. Orahovac je specijalna rakija s dodatkom zelenih plodova oraha jačine 38%. Mladi orasi bogati su jodom i vitaminom C, pa se može reći da je ova rakija i korisna za zdravlje. Ovaj orahovac možemo da posmatramo kao piće između brendija (nečega što se ne sme legalno nazvati konjakom) i likera od oraha, balansirane slatkoće, a vinski destilat daje taj konjački šmek. Možda  bi dobro poređenje bila grčka Metaksa? Kakogod bilo, meni se dopada, jer ima jako lep dižestivni potencijal; tu su medenjaci i začini za kuvano vino među kojima dominira karanfilić, a na kraju slatko-gorka završnica. Umirujuće deluje, idealno piće za posle obroka ili uveče uz kafu i ne previše slatke kolače.

                                     Ocena - Velika srebrna - 89 od 100 bodova

Druga rakija koja je se istakla svojim kvalitetom je rakija od kruške. Iako ne stoji na etiketi, sorta kruške korišćena za dobijanje ove rakije je Kaluđerka. Gotovo zapostavljena, Kaluđerka je stona sorta kruške od koje može da se dobije rakija dosta dobrog, skoro pa visokog kvaliteta. Jačina ove rakije je 41.80 volumnih procenata alkohola što je i potrebno da u potpunosti iznese specifičnu aromu kruške. Na mirisu i ukusu dominira sorta uz diskretne note koje podsećaju na jabuku i malinu. Veoma pitka i kvalitetna aperitivna rakija koja se vešto probija kroz ove prve tmurne jesenje dane.

                                    Ocena - Velika srebrna - 88 od 100 bodova

The Arcs - Outta My Mind