Много пута смо већ помињали да смо покренули блог Ракија, углавном онда када смо схватили да на интернет простору не постоји довољно информација које би помогле људима без пуно искуства да упознају ракију. Када смо ми кретали да дегустирамо ракију, да скупљамо узорке и да градимо наш ракијски укус, сцена није ни била рођена. Сада, десет година после нашег првог корака, све је много боље.
Прва ствар коју треба знати је да се српска ракијска сцена још гради, да нико није закаснио, да ништа није дефинитивно постављено и да има простора и места за све. Сви су позвани да буду пионири, да дају допринос и предлог. Нема неприкосновених ауторитета, нема јединственог начина, нема погрешних импресија. Србија је наша земља, ракија је наше пиће, сви смо једнако важни, наш укус је само наш, не морамо се извињавати и изговарати због њега. Ово су наших 15 савета за почетнике који желе да уђу у свет ракије.
1. Информишите се о ракијској сцени, о типовима ракије, главним регионима, основним воћним врстама. Можете почети од блога Ракија, углавном и књиге Ракија коју смо написали управо због олакшаног кретања заинтересованих љубитеља ракије кроз укусе, мирисе и импресије.
2. Уколико желите да дегустирате, а не да производите ракију, избегавајте форуме, портале, групе на друштвеним мрежама који се обраћају произвођачима и хоби дестилерима. У супротном може се десити да се разочарате или да упаднете у расправе око најбољег казана, додавања шећера, најбољег алкометра и слично. Треба се држати места која су прилагођена потрошачима, конзументима, љубитељима ракије.
3. Ракијски конзумент треба да се усредсреди на званичне и регистроване произвођаче. У Србији их је неколико стотина, у њиховим подрумима има за сваког по нешто, има довољно да се истражује, проба, упоређује. Избегавајте пробање ракија на пијацама, из гепека, из пластичне амбалаже у којој је пре тога била кисела вода или неки сок. Пробањем ракија без имена и презимена, без одговарајуће чаше и услова, нећете стећи релевантно искуство, а на самом почетку је то најважније, искуство и самопоуздање.
4. Као добар извор знања могу да послуже и сајтови произвођача, ту су основне информације, фотографије, најаве догађаја и интернет продавница где можете да купите жељену ракију.
5. Крените од шљивовице, најкомплексније и најузбудљивије ракије, има највише да се истражује. Крените од сорти и покушајте да кроз дегустирање запамтите карактеристичне сортне ароме за неколико основних и најчешћих врста шљива. Стартујте од пожегаче, црвене ранке и трноваче када су у питању аутохтоне и старе сорте, али пробајте и ракије од чачанске родне и лепотице, као и ракију од стенлеја.
6. Тражите добро оцењене ракије које су од сто посто једне сорте (монодестилати) или где преовладава сорта о којој желите да научите. Увек пробајте регистроване ракије, на њиховим етикетама најчешће пише сортни састав или ће вам власник бренда отворено рећи које је сорте шљиве користио. Код озбиљних брендова нећете наићи на случај да вам се произвођач куне да је ракија од пожегаче, а да је у ствари од стенлеја.
7. Почните увек од боље оцењених ракија (са блога Ракија, углавном или са неког релевантног такмичења). Међутим, запамтите да неће увек боље оцењена ракија, рецимо са нашег блога, да буде боље оцењена на вашој скали квалитета. Оцене су само оријентир, никако нешто што је уклесано у камену.
8. Почните да правите сопствену колекцију, одвојите једну полицу у стану само за ракију. Пробајте ракије у различитим добима дана. С времена на време, само помиришите неки узорак, без пробања. Почните да памтите импресије и да их повезујете са стварима из природе. Слободно устврдите да нешто мирише на кожу, дуван, лимету, зову, коријандер.
9. Научите да пијете мање, а квалитетније. Усвојите основне принципе ракијског бонтона, а то је да не претерујете са ракијом. Када се претера, цела конструкција знања и искуства се руши. Запамтите да уласком на ракијску сцену постајете амбасадор српске ракије, почињете да сведочите о њеном квалитету и охрабрујете ( или не) и друге да дају шансу ракији.
10. Почните да посећујете сајмове и фестивале где се служе регистроване ракије. Посетите Дестилери мастерс у Хајату у децембру, фестивал вина и ракије на Белом двору у јуну, посетите ракија фест у неком граду у коме не живите. На фестивалима обавезно попричајте са власницима дестилерија, питајте без устручавања сва питања, чак и она која вам се учине глупа. На сајмовима ћете упознати чувене технологе и инжењере, Љубу Урошевића, Ивана Урошевића, Веља Митровића, Марета Гојковића, Бранка Поповића и многе друге. То су сјајни људи, увек спремни да дају савет, помогну, објасне. Обиђите неку дестилерију за коју сте чули да је отворена за посете и да прави добру ракију. Са сваким новим дружењем знаћете све више и ракија ће постајати све интересантнија.
11. Немојте ракију држати у фрижидеру и набавите дегустационе чаше за ракију.
12. У кафани увек поручујте ракију регистрованог произвођача. Покажите без комплекса своје знање о ракији, ако конобар није едукован, љубазно му појасните да сте ентузијаста и да знате шта желите и за шта сте спремни да платите.
13. Водите свој ракијски дневник, пишите и упоређујте, памтите и описујте. Временом, ваши утисци, могу да постану популаран ракијски блог.
14. Немојте улазити у расправе, свађе, не слушајте оговарања и злобне коментаре. Не допустите да ваш ракијски ентузијазам отопи неко ко не заслужује ни тренутак вашег времена.
15. Уживајте и причајте о том уживању. То ће бити одличан почетак.
(фото: Стефан Ђаковић)
