Договорили смо се да вам представимо један сингл-малт шкотски виски. У питању је Килхоман (Kilchoman), релативно млада дестилерија са острва Ајла (Islay), основана 2005. године. Иначе, да имате представу шта ово значи, најстарија дестилерија с овог острва Bowmore основана је 1779. године. Ово острво познато је по вискијима с високим садржајем честица насталих из тресета који служи за сушење исклијалог јечма, односно слада – основне сировине за добијање вискија. Дестилерија Килхоман поседује и сопствену фарму јечма, дакле тамо добијају сопствени слад, одличног укуса, а имају и своју воду. Зар није сваки виски настао од јечменог слада? И откуд онда ово сингл-малт (један слад) и зашто је такав виски увек скупљи и квалитетнији од оног мешаног (blended)? Можда ова тема заслужује посебан текст у будућности, ако вас буде занимало.
С друге стране, баш као и поприличан број ракија на нашем тржишту, овај виски нема назначену старост на етикети. У преводу, овакав виски може бити стар и само 3-4 године, чак и да у њему има удела знатно старијег дестилата. Било како било, ово је вероватно најбољи N.A.S. (no age statement) виски који сам пробао. Килхоман Сенег (Sanaig) који је пред нама, настаје старењем у две врсте бурета: бурадима у којима је старио амерички бурбон виски и у оним у којима је било шери вино. Видећемо касније шта то доноси у органолепичком смислу. По правилу, флаширане ракије регистрованих произвођача прошле су кроз хладну стабилизацију и филтрирање (chill filtration), а неретко ћете код оба пића видети кориговање боје карамелом. Јачина овог вискија је 46% алкохола, нема додатог карамела, нити је вршена хладна стабилизација. Кад је ракија у питању, ова јачина залази у „црвено“, ретко ћете наћи чак и шљиву на овој јачини. Али, код сингл-малт вискија, све ове карактеристике гарантују много више укуса и далеко садржајније искуство током дегустације. Па да видимо.
Интензиван мирис, сув, али са доста ваниле. Ко није навикао на овај тип вискија, могао би да ноту гарежи погрешно повеже с нечим непријатним, али када се та нота удвоји с воћним нотама шери бурета, купине и бурбон ваниле, добија се нешто посебно. Умами. Латице руже, поморанџа, цветне ноте, чоколада… речју, најбоље од оба света: бивших бурбон и шери буради. Прва дају ванилу, друга суво воће.
На укусу тресетни дим, обуздане фенолне ноте, јако и моћно, слатко и горко, надасве комплексно. Додавањем мало воде у виски, готово по правилу, добијамо на слаткоћи. С додатком пар милилитара воде, на мирису долази и мед, карамел, а на укусу суво грожђе и талас арома с топлим, релативно дугим завршетком. Бибер и брескве. Јод, биље, пикантно горка арома. Афтертејст (накнадни део укуса) подсећа не листове квалитетног дувана.
Закључак: Богатство овог вискија је уживање у аромама које се постепено отварају, смењују кроз фазе које можемо описати као слатку, надимљену, затим суву. Импресије заиста надолазе из најзабаченијих сећања. Постоји ли мирис касетофона? Ако да, онда га има у овом пићу. Циљ овог текста био је да представи нашој јавности један необичан и непознат виски који је ипак доступан на домаћем тржишту. Између сингл-малта и наших препеченица постоји доста сличности, али и разлика. Пре него устврдимо да је „ракија боља од сваког вискија!'“ треба да пробамо и једно и друго. Која ракија, какав виски? Да ли смо фер и упоређујемо производе с тржишта? Циљ овог текста био је и да сви ми на ракијској сцени прво научимо нешто о маркетингу, презентацији производа, али и комуникацији с потрошачима (погледајте кратак видео), па тек онда о цени.
Оцена - злато - 92 од 100 бодова
