Коло-Ра шљивовице

 

 

Још једна занимљива хоби дестилерија коју желимо да представимо је и ракијарница Николе Мајсторовића из Борче. Борча већ постаје озбиљна ракијска дестинација и место где се убрзано развија покрет урбаних дестилерија. Никола производи ракије од разног воћа, експериментише са одлежавањем, прави добру шљиву и занимљиву барик лозу. Каже да његова ракија нема конкретно географско порекло, већ је њено географско порекло је настало из љубави и да не прави бизнис већ да жели да остави квалитет генерацијама које долазе. Иначе, Николина породица покренула је и бренд здравих производа Зрно Ра, прву пекару потпуно посних производа у нашој земљи. Тако да је прецизност, традиција и брига о здрављу нешто што одликује ове вредне људе. Читав њихов рад проткан је древношћу, па чак и мистиком. Ракије се зову Коло Ра, а у грбу је је симбол коловрат. Коловрат је главни симбол религије старих Словена који представља бескрајни циклус настајања и нестајања. Такође, Коловрат се повезује и представља Бога Сварога, створитеља свега на небу и земљи по старим Словенима. Коловрат може да има 4, 6 или 8 кракова. У случају коловрата са осам кракова, он представља број мушких богова: Дајбог, Перун, Стрибог, Велес, Триглав и Световид, Јаровид и Црнобог. Толико о словенском пантенону, да видимо какве су ракије.

 

 

Ми смо пробали три шљивовице из ове ракијарнице, може се рећи да смо добили специјални комплет од три боце ракије из породичних резерви, плаву, црну и црвену етикету. Црвена етикета је чиста пожегача без енологије из 2011. године, плава је ранка 80% пожегача 20% из 2013. године, а црна је пожегача 40%, чачанска лепотица 30%, чачанска родна 20% из 2019. године. 

Црвена: ово је најпиткија ракија од све три дегустиране, класичан „бурбон“ профил у стилу Илије Рудића. Цимет, карамела, ванила, дуван. Лепа и хармонична шљивовица, за љубитеље оваквог типа дефинитивно „must have“. Оцена - Злато 90 од 100 бодова

Плава: ова купажа пожегаче и ранке нам се највише допала, сјајно одрађена, хармонична и слојевита ракија. На мирису босиљак, дуван и мента, а после ванила, ораси. Сипати у дегустациону чашу и потрага за аромама може да почне. Оцена - Злато 91 од 100 бодова 

Црна: рекао бих да је ово ракија за сваки дан, одлична уз кафу, може да се пије и из малих чаша. Типична ракија од чачанских сорти, слаткаста, питка и пријатна. Ружа, мед, марципан. Лепо урађена купажа. Оцена - Сребро 85 од 100 бодова 

Закључак: Никола Мајсторовић је на почетку градње свог ракијског имена, ми препоручујемо да се пробају његове ракије са пажњом и посвећеношћу, јер су тако и настајале.

 

Kajsija Ljubinka – destilerija Mladenović

Da ne bismo morali da menjamo naziv našeg bloga i udruženja u Šljivovica, uglavnom, rešili smo da potražimo kvalitetne voćne rakije iz Srbije koje bismo ocenili i sa kojima bismo se podružili na našem web prostoru. Kada se nama svidi dunja ili kajsija, to obično bude sami vrh kvaliteta pošto rakije od tog voća retko pijemo i još ređe se njima oduševljavamo. Na blogu je do sada bila samo jedna kajsija i to rakija našeg prijatelja Luke Vladisavljevića, legendarnog moonshinera sa Dorćola na privremenom radu u Alibunaru.

Sada još jedan biser od kajsije, još jedna slojevita i kvalitetna kajsijevača koja je zapala za nepca tvrdim obožavaocima šljivove prepečenice. Danas predstavljamo rakije mladog i izuzetno talentovanog rakijaša Nemanje Mladenovića iz Stare Pazove. Neka što je talentovan, nego i odlično razume rakijaški fazon, poznaje tradiciju, ima solidnu dozu fanatizma i strasti, strpljiv je i uporan. Inače, ako rakijaš nije ovakav, kako bi rekla Mimi Mercedes: ne možeš da sediš sa nama.

Nemanja je, inače, član Beogradskog rakijskog kluba, probao je svašta, ume da uporedi svoju rakiju sa drugim. To je često najveći problem srpskih rakijaša. Naši rakijaši često ne piju ništa sem svoje rakije, pa se onda čude što ne znaju gde su u odnosu na scenu.

Nemanjina destilerija je mlada, nema tu neke vekovne tradicije, on je tek druga generacija, posle oca, koja se bavi rakijom. Sve je još uvek u fazi razvoja, izgradnje i nastajanja. Imaju dosta hektara pod voćem, tako da je svaka voćka u rakiji prošla kroz njihove ruke od početka do kraja. Koliko je ova rakijska priča porodična vidi se i po nazivima rakija, naime, svaka vrsta nosi ime Nemanjinih baka i tetki koje su učestvovale u njegovom odrastanju. Jako lepa počast odata članovima porodice. Tada je i red da rakije budu vrhunske.

Kajsija Ljubinka je najbolja rakija iz ove destilerije. Mesto broj dva zauzima dunja Leposava. Kao i kod mnogih destilerija koje se oslanjaju samo na nove sorte, šljiva je prosečnog kvaliteta. Dobro, ne može svako sve da pravi vrhunsko. Nemanja je sa svojom kajsijevačom već počeo da niže nagrade. Da vidimo šta smo mi našli u njoj.

Boja: bistra rakija, nema zamućenja.

Miris: svež i letnji, nema ukuvanih tonova, ne miriše na slatko ili džem. Miris sveže kajsije i to je to.

Ukus: Odlična rakija za leto, ukusna, izbalansirana i pitka. Ima sveže note kajsije, ne šećerne, već kiselkaste. Jako prijatna rakija jačine 42%. Takođe, sviđa nam se blagi dodir putera, onog visokokvalitetnog, ne margarina, već vrhunskog maslaca. Fali još stabilizacije, još nekoliko godina koje bi dodale onaj „stakleni buke“. Onda ćemo imati šampionku.

Zaključak: Imamo samo reči hvale za ovu kajsiju. Često naiđemo na voćne rakije koje nisu za druženje, brzo „hvataju“, osećaju se alkoholni efekti kada nema potrebe za njima. Ova rakija nije takva, ovo je piće „za divan“ kako vole da kažu u Sremu. Može uz nju i da se pogleda dobar film ili čita knjiga. Vidi se da je uloženo strpljenje.

Ocena - srebrо - 87 od 100 bodova

Dar Visova šljivovica

Ovakav tip rakije zaslužuje ozbiljno mesto u organoleptičkoj biografiji rakijske Srbije. Najviše zbog toga što je mesto poštene, svakodnevne kafanske rakije, odavno upražnjeno. Na to mesto došle su, u najboljem slučaju, osrednje rakije sa izraženim manama, a ponekad možete da nabasate i na potpune falsifikate. Ako u pomoć prizovemo škotsko iskustvo, videćemo da je većina svetski poznatih i  popularnih brendova škotskog viskija svoju slavu prvo zadobila na (jeftinijim) blendovima, a tek kasnije na (skupljim) singl maltovima. Jedno bez drugog ne ide. Podrum pića Tim i rakija Dar visova u ovu priču ulaze iz kontre; prvo se na tržištu pojavila izvanredna stara šljivova prepečenica iz 2000. godine, pa je pomalo nezahvalan zadatak uporediti je s ovom, novom, mlađom  „komercijalnom“ rakijom.  

Sortni sastav šljiva koje ulaze u Dar visova (mlađu sestru) je : čačanska lepotica 60%, stenli i crvena ranka po 20%. Destilati koju ulaze u ovu kupažu su starosti do pet godina, a jačina od 44% alkohola je samo plus. 
Boja ove rakije je svetložuta nijansa starog zlata. 

Miris je isprva blago kiselkast, karakterističan za mlađe rakije od čačanske lepotice i, pre svega, stenlija. Kasnije do izražaja dolazi prepoznatljiv, prijatan i koštičav  ton crvene ranke.   
Ukus podseća na bagremov med, seno, kratkotrajne završnice. S vremenom provedenim u degustacionoj čaši, miris i ukus ove rakije postaju bolji jer se gube note nerakijskih sorti šljiva. Grožđast, patinasto starinski i pomalo slatkast ukus rakije koji se slaže s domaćom crnom kafom. 

Zaključak:  Aperitivna rakija pogodna za konzumaciju preko celog dana i uz kafu. Srbiji je potrebno više ovakvih rakija. Ne zaboravimo da je kupovna moć velike većine naših građana poprilično ograničena, a bolje je da mogu priuštiti barem srpsku šljivovicu srednjeg kvaliteta nego loše kopije drugih jakih pića ili, još gore, rakijske falsifikate. 

                                       Ocena - srebro - 87 od 100 bodova

Legenda – šljivovica

Rakiju Legenda ste možda probali na Festivalu Etno hrane i pića na beogradskom Sajmu, redovni su izlagači, uvek imaju štand prepun rakije i uvek su raspoloženi da popričaju o svom proizvodu. Tako smo i mi upoznali destileriju Stojanović, prezentovali su svoju rakiju na štandu opštine Petrovac na Mlavi i odmah su nam skrenuli pažnju svojom iskrenošću kada su činjenice o njihovom proizvodu u pitanju.

Inače, tim bloga Rakija, uglavnom preporučuje posetu Festivalu etno hrane, on je jako dobro mesto da se pronađu odlične rakije iz malih i slabo poznatih srpskih destilerija, a ako imate strpljena i rakijsko znanje možete da pronađete i prave rakijske retkosti.

Rakija Legenda dolazi iz sela Malo Laole s tim da voće dolazi sa porodičnog voćnjaka veličine 4 hektara koji se nalazi u selu Jošanica kod Žagubice, na obroncima Homolja. O blagodetima homoljskog kraja kada je u pitanju kvalitet voća, posebno šljiva, već smo pisali u rakijskom putopisu kroz Kučevo i u recenziji Homoljske zdravice, tako da nismo ni sumnjali da je taj deo na najvišem mogućem nivou.

Porodica Stojanović rakiju pravi generacijama, nekada su u voćnjaku bile šljive od čuvene Crvene ranke iz Istočne Srbije, ali to je prošlost, sada voćarski “stručnjaci“ po poljoprivrednim stanicama masovno savetuju sadnju Stenlija i čačanskih hibrida, tako da je i ova rakija dobijena upravo od ovih sorti.

Ova porodica, inače, ulaže dosta energije,vremena i novca da bi dobili kvalitetet, imaju i podmladak spreman da se založi za opstanak rakijske tradicije, što je za svaku pohvalu. Ali hajde da vidimo šta smo našli u boci njihove šljivovice.

Boja: svetlo žuta rakija, solidne bistrine.

Miris: svež i biljni, jako prijatan i izbalansiran. Jasni i karakteristični mirisi za komercijalne sorte šljiva. Nema ničega neprijatnog ni agresivnog. Miris vam nagoveštava da se isplati probati ovu rakiju.

Ukus: na početku slatkast, vanilast i šerbetni. Odmah je jasno da je ovo mlađa rakija i da se taj kratak period vremena družila sa novijim buretom. Vanila, kamilica, beli dud, banana. Jako dobra rakija s obzorom na mladost, traži da se popije još jedan gutljaj. Ima solidan naknadni deo ukusa, traje nekoliko desetina sekundi i na tom delu se pojavljuju suve šljive i med.

Zaključak: Sve u svemu, dobra rakija, jasno je da su stručno vođeni svi segmenti procesa dobijanja kvaliteta, odabir voća, ukomljavanje, pečenje. Ono što bi mi preporučili, a neće biti prvi put, jeste da se ova rakija shvati kao solidna osnova nečega što treba da postane vrhunski proizvod. Pijenjem smo dobili utisak da je pored neospornog kvaliteta, ipak, ovo poluproizvod kome je neophodno kupažiranje sa starijim rakijama po mogućnosti od Ranke ili Požegače. Tada bi se dobili dubina i slojevitost koji plene i koji se ne daju ignorisati. Može i ovako, ali šteta da se ne iskoristi celokupan potencijal ove šljivovice.

Ocena - srebro - 86 od 100 bodova

(Fotografije: Boris Ševo, prijatelj bloga Rakija, uglavnom)