Буковска препеченица 2013.

 

За празничне и благе дане отворили смо једну екслузивну ракију чији квалитет и наступ подсећају да је време за славље, дружење и честитање. Ракија од древних шљива, пожегаче и ранке, треба да се сипа у чашу само када се поклопе датуми и расположење. Ретке ракије траже ретке тренутке.

Пред нама је шљивовица манастира Буково и то њихова премијум етикета, ракија из 2013. године, одлежала у храстовим бурадима пуних десет година. Бурад се складиште напољу, на њих пада киша и снег, њих милује али и пржи сунце, кад је хладно нама, хладно је и бурадима, кад се знојимо од врућине зноје се и бурад са ракијом манастира Буково код Неготина. Прави органски производ, ручни рад монаха Платона и његовог тима који комбинује традицију са знањем и науком. Још када се свему дода и молитва, пред нама је ремек дело ракијског заната.

Боја: жуто злато, права боја за ракију те старости. Није брутално филтрирана, само основно.

Мирис: храст, суве шљиве, запаљени штапићи ваниле. Заокружен, пријатан, упечатљив. Има додир црвених цитруса са благо нагорелим дрветом. Као да сте запаљене штапиће храста угасили забадањем у мандарину.  Лепо и богато, има доста да се мирише. У наставку добар дуван и ванила.

Укус: када пробате ракију имате утисак да знате за овакав укус од раније. Одмах крећете да листате ракијски дневник у глави, прва импресија вас шета од планине Таре до Хомоља. Има овде још нешто занимљиво на почетку, фантастична микро секунда која представља тренутак који најављује  шта све од арома следи. Секунда без посебних импресија, нешто што смо осетили и код врхунских и скупих бурбона. Као талас арома који се надвио над вама, а ви у том тренутку нисте потопљени нити запљуснути, али као да јесте, не можете избећи ароматски цунами. Уживање у тој секунди ароматске тишине је скоро па неописиво. У развијеном делу укуса, пријатна ванила са храстом, горка поморанџа и мед. На крају орах и нешто што подсећа на кикирики путер. У афтеру покожица шљиве, зрела и слатка.

Закључак: производ направљен за уживање „натенане“. Поред квалитета које ова ракија поседује, старих сорти, монашке посвећености и древне традиције која је уткана у њу, испала је на крају јако модерна ракија. То је један од наших највећих утисака, кројена је за све генерације, чак се и доста храбро обраћа млађој публици, урбаној градској екипи која има искуства са страним пићима одлежалим у храсту. Ко воли да прави колекције, ово је сјајан примерак српске ракије може поносно да ствоји на полици поред карипских румова, ретких серија Кентаки бурбона, армањака и коњака. Носи светску класу у себи.

Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова

Проковача - Газда

 

 

 

Данас је пред нама један од бисера београдске ракијске понуде и једна од обавезних станица на будућој туристичкој ракијској стази нашег главног града. Говорићемо о ракији Газда из дестилерије Проковача, релативно новом производу који је за кратко време скренуо пажњу на себе. Ова урбана микро дестилерија налази се у београдском насељу Барајево, о њеном ракијском прототипу смо већ писали, прорекли смо му светлу будућност, и ево, она је почела да се остварује. У тренутку где је наша ракијска сцена суочена са све више проблема, лепо је истаћи један светао пример успеха, упорности, квалитета и напретка. Такође, не дешава се често да нас запљусне талас оптимизма када је будућност ракије као бренда у питању, али кад се то деси онда ваља искомуницирати такав феномен и поделити га са заинтересованом публиком. Оно што на самом почетку треба истаћи је да је Београд постао право ракијско срце Србије, нешто што је Луивил за Кентаки и за целу бурбон сцену Сједињених држава. Велики град и административни и економски центар наше земље изборио се за своје место под ракијским сунцем. Како би рекао велики Његош "из грмена великога лафу изаћ трудно није“. А логичан наставак стиха могао би да буде: у великим градовима успеху се гнездо вије. Београд има Музеј шљивовице на Авали, неколико успешних регистрованих дестилерија, има квалитетну понуду ракијских барова, ресторана с квалитетним ракијским картама. Годишње га посети око милион и по странаца, многи од њих су заинтересовани за ракију као симбол наше земље. Овако нешто ваља искористити. Уколико већ нема наде да ће се скоро формирати озбиљна мрежа ракијских путева по целој земљи, нека се Београд одважи и валоризује овај туристички потенцијал. 

 

Проковача је одличан пример да се на само пола сата од центра града може пробати врхунски производ српског ракијског умећа. Микро дестилерија Проковача избацила је неколико производа у последњих пола године, заокружила је своју понуду што се тиче шљивовица, па сада имају три верзије ракије од овог воћа. Назвали су их симпатично: Директор, Газда и Домаћин. Ради се о ракијама различитих купажа шљива и различитог броја година у храстовом бурету. Свака би требала да представља по једног члана породице Младеновић и да опише њихову позицију у производном процесу. Јован Младеновић, млади економиста води дестилерију, отац Драган – Прока газдује домаћинством, а иза свега је домаћинска рука деде Михајла. И заиста, ради се о правој породичној производњи: нема запослених радника сем уже породице, свака шљива прошла је кроз њихове руке, од џакова преко казана, па све до бурета и боце. 

 

 

Иако су све три верзије сјајне на свој начин, нама је за око запала верзија Газда и са том ракијом ћемо се данас дружити. Дестилација ове ракије обављена је перфектно, коштице се одвајају, а коначан производ сведен је на ефектну јачину од 42% алкохола. Сорте коришћене за овај лот биле су 20% црвена ранка и 80% чачанска родна. Ова ракија конкретно добијена је на класичном бакарном казану од 120 литара уз коришћење малог дефлегматора с преливним системом. Меке ракије од обе сорте помешане су и остављене неколико недеља да се стабилизују. Ипак, током друге дестилације фракције су строго одвајане, тако да је срце ракије јачине од 65%, након пар месеци стабилизације у иноксу, изливено у храстову бурад од 350 литара где стари 7 година. Баш оваква, релативно мала бурад дала су завршни акорд укусу ове ракије – у питању је средње тостиран храст китњак пореклом из Шумадије. 

 

 

 

Боја: смеђа боја ћилибара 

Мирис: леп мирис, благо надимљен, баш како треба. Ракија је из малих буради где је површина благо нагорела током процеса производње. Цветни профил у загрљају ароме која подсећа на суво воће на столу на Бадњи дан. Разигране воћне киселине, ненаметљива слаткоћа карамела и ваниле, као и пријатна горчина храста. 

Укус: мушмуле, црни шумски мед, суво месо. У наставку чипс од банане, јаворов сируп преко палачинки. Квалитетна, питка, сложена и инспиришућа, а у исто време препознатљива, наша шљивовица. 

Закључак: уживали смо у овој ракији. Све је укомпоновано како треба, боца је лепа, на њој је комбинација ћириличног и латиничног писма, упечатљив Прокин потрет који својим стилом подсећа на стрипове које смо читали као омладинци. Можете да отворите ову ракију и пред захтевним гостима који се разумеју у наше пиће, али и пред странцима који су само начули да се у Србији прави јако пиће од шљиве и да се мора пробати. Све је избалансирано, све је с мером и у границама, а опет изазовно и узбудљиво. 

 

Оцена -  Злато - 91 од 100 бодова

Шумадијска шљивовица Завет

 

 

Шта је то шумадијска шљивовица? Према техничкој спецификацији усвојеној 2019. године, то је ракија која мора бити добијена од сорте црвена ранка (најмање 20%), затим још и чачанска родна и чачанска лепотица. Идеја је да се добијени препек (редестилат) рађен на бакарним казанима запремине 100-1000 литара и који има изразит потенцијал за старење, остави у бурадима од српског храста китњака запремине 500 до 1.000 литара најмање годину и по дана. Наравно, све преко тога може само да допринесе квалитету ракије. Општине које чине географско подручје за производњу Шумадијске шљивовице јесу: Аранђеловац, Топола, Град Крагујевац, Кнић, Баточина, Лапово и Рача. Потребно је још знати да „право употребе регистроване географске ознаке Шумадијска шљивовица припада свим произвођачима који исту производе у складу са техничком спецификацијом и који су уписани у Регистар географских ознака као овлаштени корисници“.

Са шумадијском шљивовицом Завет упознали смо се на премијери одржаној у оквиру децембарског, сад већ легендарног, фестивала Distillery Masters у београдском хотелу Хајат. Како је тамо било, погледајте овде. Такође, о овој ракији говорили смо детаљније у новогодишњој видео дегустацији на нашем каналу. Препознатљив дизајн боце, црвена етикета на ћирилици, запремина 700 милилитара, а јачина 43% алкохола.

 

Боја:  старог злата карактеристична за ракију стару четири године.

 

Мирис: Цветни и воћни профил, карамел, зачини, пчелињи восак, али и блага ванила. После неког времена целокупан мирисни комплекс постаје најшљивастији који смо осетили у последње време. Стара школа, рекло би се.

Укус: Славско жито – мускатни орах, ванила, атмосфера храстове шуме. Има ту и неке пријатне љутине, одлучности у накнадном делу укуса и све се завршава у афтертејсту средње дужине који тражи још. Свеже истоварена дрва, мирис запаљене цигаре у даљини, слатка опорост, шумадијска шљивовица Завет добила је најбоље органолептичке особине све три сорте шљиве. Очекивано, старост ове ракије од четири године оставило је и трага на мирису, укусу и општем утиску. Ракија је веома питка, укусна, у њој се може уживати у свим приликама: довољно јака за аперитив (за нас идеална јачина од 43%), а опет и довољно племенита за дижестив.  Празна чаша мирише на дестилерију у којој се пече шљивовица.

 

Ракија која је пред нама старила је четири године, а ово је тек прва серија од 950 боца. Биће право задовољство чекати на нове лотове који нити могу нити треба да буду исти. Иако стандардизоване, шумадијске шљивовице могу се разликовати између себе по уделу сорти у купажи, алкохолној јачини, али и годинама старости. Такве боце у будућности могу се поредити по ароматским карактеристикама, предвиђамо да ће ту бити и колекционарских примерака. Лепа година  за ракијску сцену Србије је пред нама.

 

Оцена - Злато - 92 од 100 бодова

 

 

Ракије дестилерије Младеновић

 

Данас вам представљамо ексклузивну серију ракија из дестилерије Младеновић из Старе Пазове. Ова породица премијум дестилата изашла је на светло дана 2023. године и свечано је представљена на Дестилери мастерс салону у Хајату пред крај прошле године. На поменутом сајму смо их и ми пробали и уверили се у њихов квалитет. После дегустације све четири ракије, скоро после првог гутљаја, јавила нам се жеља да причу о њима поделимо са читавом Ракија, углавном заједницом. Ове ракије заслужују тако нешто. 

Као прво, излазак ове серије на ракијску сцену ми са блога Ракија, углавном доживљавамо као радосну вест. Дестилерију Младеновић пратимо дуги низ година, са Немањом смо покретали Београдски ракијски клуб још пре седам година, пробали смо његове ракије, пратили их, писали о њима. Можемо без скромности рећи да смо у овом случају као искусни селектори или спортски скаути одмах препознали таленат и типовали на његов будући успех. И стварно, ракије које су данас пред нама круна су посвећеног и упорног рада Немање Младеновића, његове породице и свих оних који су узели учешће у стварању његовог бренда, од технолога, преко дизајнера до менаџмента. 

Радосна је вест појава ових ракија и за целу ракијску сцену, похвално је када једна регистрована и легална дестилерија учини корак даље, када напредује и када освоји ново поље квалитета. У последње време жељни смо лепих вести од стране ракијаша, гладни смо здраве приче и примера неодустајања. Због тога, али и због самог квалитета ракија пред нама, представићемо вам цео програм у коме смо уживали последњих неколико недеља после добијања узорака ракије шљивовице, кајсијеваче, јабуковаче и дуњеваче из Старе Пазове. 

  

  

Марта

 

Пред нама је класична српска јабуковача настала ферментацијом плодова неколико врстa јабука различитих органолептичких карактеристика. У овој ракији има најмање пет сорти које су се сјано укомпоновале у надовезале једна на другу. Киселе сорте сјајно допуњују слатке, трпке се одлично слажу са меснатијим и брашњавијим сортама, а сочне се слажу са сувљим. Ракија је старила пет година у храстовим бурадима мањих запремина, вероватно од 100 до 200 литара. После старења и стабилизације, добила се сјајна симфонија између елемената који дају храстово буре и оригиналне арома јабука. Да видимо шта смо осетили. 

Боја: боја злата савршене бистрине 

Мирис: пријатан и ненападан, печене јабуке из смедеревца, мед и благи додир смирне. Временом се развија и бива комплекснији, по мало подсећа на море, има пријатну слану ноту. 

Укус: на почетку опет печене јабуке и мед, касније додир дима, дувана и цимета. Овде се јасно осети да су бурад била одлична и да је технолог одлично селектовао прави тип буради за ову ракију. Ванила је сасвим блага, зачини се појављују крајње суптилно. Питка и пријатна ракија, иако има солидан проценат алкохола, питкоћа је изузетна. Постојан финиш који траје солидно дуго. 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова

  

  

Ружица

 

Кајсија дестилерије Младеновић једна је од ретких која је одлежавала у бурету. То поље није довољно попуњено на српској ракијској сцени и ова ракија се одлично позиционира управо ту где постоји потреба и тражња конзумената. Сазревала је две године у храстовим бурадима, добија се од домаћих кајсија које су набављане у Срему и Шумадији.  

Боја: златно жута бистра ракија 

Мирис: свеже кајсије на сунцу, трава у откосима и бурбон штапићи 

Укус: џем од кајсија, додир мандарине, чоколаде и моке. Веома богат укус, укусна ракија и препоручујемо да се мало жваће док се пије. На крају цитрусни тонови и црни чај. Једна од најбољих кајсијевача и наш фаворит у целој породици старих кајсијевача.   

Оцена - Злато - 91 од 100 бодова

  

  

Даница

 

Ова дуњевача производи се од сто посто лесковачке дуње и старила је у храстовим бурадима две године. На лепо дизајнираној етикети пише: "Наша ракија буди у теби исконску повезаност са природом која крепи тело и оплемењује мисли."

Боја: златно жута боја са одличном бистрином 

Мирис: свеж и заокружен мирис млевене дуње. Развојем мирис добија благи додир ђумбира и цитруса.

Укус није укуван и то је, чини ми се, најважније код дуњевача. Ова дуњевача има чист укус, оштар и усредсређен тако да храст није превише доминантан и није ништа покварио. Напротив, уз мало српљења, ова ракија даје занимљиве ноте свежих трава и корена линцуре у комбинацији с дуњом. На завршници укус је слаткастији и завршава се у шербетастом сирупу у коме су исецкани комадићи дуње. 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова

  

  

Софија

  

Недавно смо имали прилику да држимо ракијску радионицу за интернационалну публику где су били и људи из немачке и аустријске амбасаде. Једна од ракија која се пила била је основна верзија шљивовице Младеновић. Јако питак и врхунски урађен дестилат. Сви учесници оценили су га високом оценом. Ова ракија је логичан наставак и надоградња те старе Младеновић шљивовице. Овде су, поред чачанских сорти, додатни квалитет, аутохтоне сорте и то црвена ранка и пожегача. 

Боја: ћилибарна боја, ракија је добро издестилисана и има лепу бистрину 

Мирис: суве шљиве, ванила, цимет. Леп мирис, ненападан и заокружен. 

Укус: укус се одлично наслања на мирис, његов је логичан наставак. Шљиве са чоколадом, карамел са добош торте, суве бруснице. Како се развија, укус постаје сувљи и више вуче на суво воће и нар. На крају слатко од црних ораха. Сјајно издестилисана ракија и одлично одрађено сазревање. Иначе, за све ракије технолог је био Иван Урошевић, тако да похваљујемо и њега. Немања и Иван дефинитивно представљају одличан тим и имају чиме да се похвале. 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова