Горда Вилијамс

 

 

Горда Вилијамс је име за ракију од крушке виљамовке. Крушка „доброг Хришћанина“ од које је добијена ова ракија код нас се назива и вилијамс, вилијамовка, а најчешће: виљамовка. Дестилерија Горда понудила је разрешење ове језичке недоумице, тако што је своју ракију назвала по оригиналу - Вилијамс (Williams). Код ракије од крушке циљ је да се добије ракија чистог и свежег мириса на крушку и хармоничног укуса без претеране киселости. Ово нарочито важи за виљамовку чије ароме су фине и суптилне и треба их пренети и задржати у финалном производу. Горда Вилијамс моносортна је ракија, што значи да је произведена само од једне сорте воћа, дакле очекујемо да осетимо све нијансе арома типичних за крушку виљамовку. Пробали смо је прошле године у дестилерији, онако на брзину, концентришући се на обилазак и причу о настанку бренда Горда, као и на шљиву Grand Cru. Зато јој данас посвећујемо пуну пажњу. 

 

Мирис је свеж и кристалан, заокружен, довршен, невероватне типичности. Касније постаје слађи и мекши. Укус је готово савршен, прави еталон ракије од крупшке виљамовке. Скоро па сланкаст, умерено кисео, пун и заокружен.  Доста дуго и траје, док топла завршница одзвања… Гутљај у устима испушта тонове крушке, свежине цитруса, затим нешто благо горко, кајсија и јабука… јако квалитетно воће коришћено је за прераду у ракију.

Закључак: Горда Вилијамс стабилна је, али узбудљива ракија. Овде нема ничег презрелог, ничег што би сметало, ничег сувишног, а опет сваки елемент је на свом месту и довољно је занимљива да тражи још један гутљај. Берба виљамовке је из 2024. године, док 40 процената алкохолне јачине сасвим пристојно носе оно што ова ракија има да понуди. Зачинска, хрскава, свежа и заносна – таква је Горда Вилијамс. Као што видите на фотографији, ово издање Горде у симпатичној бочици од 200 милилитара долази у поклон паковању Колекција заједно са дуњевачом и шљивом. 

Такође, ова виљамовка добила је трофеј за најбољу ракију од крушке на фестивалу Wine Vision by Open Balkan 2025. године. За разлику од неких других, ова виљамовка може да се ужива и пре поднева уз кафу, али и увече као деликатесна ракија за крај дана. Благо расхлађена, подразумева се. 

Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова 

Gorda grand cru XI

Није Горда. Горда је. Породична резерва стара једанаест година. Најмање. Заправо ради се о ракији просечне старости 11-20 година. Grand cru је позајмљеница из винског света и означава изузетно поднебље на којем се грожђе, у овом случају шљивик налази и које даје плод врхунског квалитета за прераду у вино, односно ракију. Поред вина, користи се за означавање премијум квалитета чоколаде и пива, а ево од 11. јануара 2024. године и на ракијској сцени имамо прву тако означену ракију. Зреле шљиве са пробраних стабала чачанске родне, двострука дестилација без учешћа колона. Монодестилат гранд кру својеврсни је омаж историји дестилерије Горда. За један лот који оде у продају искористи се не више од запремине једног бурета ракије од 500 литара (додуше из неколико буради), док један део тако флаширане "једанаестице" остаје у архиви дестилерије. На имању у Велеречу налази се и 40 година стара парцела шљива која и даље рађа и користи се у купажи, род је мали, испод просека, али има тај печат. Карактер калема ове шљиве има свој печат, што смо могли да осетимо већ код безбојног дестилата који смо пробали у подруму дестилерије.  Начули смо да су запослени у дестилерији Горда дали име сваком дрвету. Такође, трудили су се да у процесу ферментације користе што мање судове да би се свака фаза у добијању будуће Горде гранд кру пратила што лакше. 

 

Боца која је пред нама долази из тог првог лота и носи број 622 од укупно 657 боца. 

Мирис: неизбежан ароматски печат у шљивовицама дестилерије Горда је нота поморанџе, која овог пута обогаћена  мускатним орахом. Ту је и мирис старе шљивовице,  суво ливадско цвеће, бехар. Након дужег времена проведеног у чаши, помаљају се агруми.

Укус: Испрва нежна, деликатна ракија, сачуване типичности шљиве чачанске родне. Пријатна горчина, суве шљиве, цимет и  бело суво грожђе. Укус није сладак, већ умерено сув. Празна чаша ( која ни онда није сасвим празна) мирише на презреле шљиве и добре коњаке. Свакако су у питању одабрана храстова бурад, технолог је урадио одличну купажу. Као што се ради селекција у воћњаку, ради се и селекција у подруму, дестилати се прате, па се после три године одвајају ка даљем старењу и иду у све ислуженију  бурад, да би ракија остала свежа, а да не доминира храст.   

Закључак: Горда XI гранд кру највиша је класа шљивове препеченице из ове дестилерије. На престижном винском догађају Wine Vision новембра 2024. године Горда XI проглашена је за најбољу ракију од шљиве, као и за најбољу у категорији свих воћних ракија.  Mоже се наћи у Србији и региону у двадесетак ресторана, као и у малопродаји. Порука за колекционаре и остале љубитеље: идеја дестилерије Горда је да сваке године изађе по један лот Горде XI на тржиште. На многаја љета!

 

Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова 

Буковска препеченица 2013.

 

За празничне и благе дане отворили смо једну екслузивну ракију чији квалитет и наступ подсећају да је време за славље, дружење и честитање. Ракија од древних шљива, пожегаче и ранке, треба да се сипа у чашу само када се поклопе датуми и расположење. Ретке ракије траже ретке тренутке.

Пред нама је шљивовица манастира Буково и то њихова премијум етикета, ракија из 2013. године, одлежала у храстовим бурадима пуних десет година. Бурад се складиште напољу, на њих пада киша и снег, њих милује али и пржи сунце, кад је хладно нама, хладно је и бурадима, кад се знојимо од врућине зноје се и бурад са ракијом манастира Буково код Неготина. Прави органски производ, ручни рад монаха Платона и његовог тима који комбинује традицију са знањем и науком. Још када се свему дода и молитва, пред нама је ремек дело ракијског заната.

Боја: жуто злато, права боја за ракију те старости. Није брутално филтрирана, само основно.

Мирис: храст, суве шљиве, запаљени штапићи ваниле. Заокружен, пријатан, упечатљив. Има додир црвених цитруса са благо нагорелим дрветом. Као да сте запаљене штапиће храста угасили забадањем у мандарину.  Лепо и богато, има доста да се мирише. У наставку добар дуван и ванила.

Укус: када пробате ракију имате утисак да знате за овакав укус од раније. Одмах крећете да листате ракијски дневник у глави, прва импресија вас шета од планине Таре до Хомоља. Има овде још нешто занимљиво на почетку, фантастична микро секунда која представља тренутак који најављује  шта све од арома следи. Секунда без посебних импресија, нешто што смо осетили и код врхунских и скупих бурбона. Као талас арома који се надвио над вама, а ви у том тренутку нисте потопљени нити запљуснути, али као да јесте, не можете избећи ароматски цунами. Уживање у тој секунди ароматске тишине је скоро па неописиво. У развијеном делу укуса, пријатна ванила са храстом, горка поморанџа и мед. На крају орах и нешто што подсећа на кикирики путер. У афтеру покожица шљиве, зрела и слатка.

Закључак: производ направљен за уживање „натенане“. Поред квалитета које ова ракија поседује, старих сорти, монашке посвећености и древне традиције која је уткана у њу, испала је на крају јако модерна ракија. То је један од наших највећих утисака, кројена је за све генерације, чак се и доста храбро обраћа млађој публици, урбаној градској екипи која има искуства са страним пићима одлежалим у храсту. Ко воли да прави колекције, ово је сјајан примерак српске ракије може поносно да ствоји на полици поред карипских румова, ретких серија Кентаки бурбона, армањака и коњака. Носи светску класу у себи.

Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова

Плазинић шљивовица 15 (љубичаста етикета)

 

 

Ево је опет, долази. Боца број 251. Прва, отворена након прошлогодишње божићње вечере, носила је број 026. На први поглед, била је то тек још једна Плазинић „петнаестица“. Али  сви знаци су били ту, као шапат онима који умеју да ослушкују: дубина, карактер, путовање кроз укусе који ће се кроз време разоткрити. Као и њене претходнице – плава, црвена, црна – и ова, у љубичастом руху, захтева стрпљење. Дегустациона чаша, мој верни сведок, зна: оно што следи није пуко отварање, већ прави преображај.

 

Боја: тамно ћилибарна

Мирис: испрва – воћне ноте, познати дах драгачице, али и зрела крушка. Онда се открива оно што се открити мора: слаткасти траг ваниле, благослов храста, кап меда. Тек касније, јавља се шербет, траг пожегаче, циметна  завеса од сомота коју дају шљиве из племените породице црвене ранке.

Укус: у почетку – свеж, прозрачан, ливадски, али складан и заокружен. Лепршави, изразито питак укус, који време  обликује док у чаши настаје нова ракија. Укус се креће од воћног, шљивастог, али јаког и типично-ракијског и сувог. Ту су сада цитруси – мандарина што одише дахом југа, трпка дрењина, киселкаста брусница. Појављује се наранџина кора, суво грожђе у руму. И на крају – природни ванилин. Цела композиција завршава се заносно у стилу коњака, али оних источно-европских, знате добро којих. Ипак, и након пола сата, нема сумње да је ово пиће које не жели да буде нешто друго, ово је узвишена суштина шљивове препеченице.

 

Закључак: Права звезда на ракијској сцени, увек спретно произведена, али и дозревана, Плазинић петнаестица остаје за сва времена. Овде је све мајсторски изведено. Вероватно једна од најбољих шљивовица на тржишту за уживање уз квалитетну цигару.  Ово је заиста ограничена серија од 400 боца иза које остаје питање: колико је још боца остало? Али зар је број важан? Јер оно што је створено с оваквим умећем, што је дозревало у стрпљењу и преданости, не броји се. Оно траје. И нема сумње, свака следећа серија мора да буде барем овако добра. 

 

Оцена - Велика златна - 95 од 100 бодова