Наслеђе - Корени

 

 

 

 

О производњи ракије нећемо да причамо много. Али надам се да сви знамо да је ракија коју обично купимо у боци већ сведена, односно разблажена водом на такозвану питку јачину. Та јачина варира од минималних 40 процената па, углавном, све до 45.

С друге стране, у индустрији вискија, нарочито оног америчког - бурбон вискија, постоји пракса паковања вискија на тзв. „јачини бурета“ што се креће од педесетак, па све до преко шездесет процената алкохола. Чему све то и шта се тиме добија? Кад се редестилат (препек) ракије сједини с буретом у својеврсном браку, може се рећи, ми на овај начин уживамо у њиховом меденом месецу.

Ракија на овој јачини омогућава љубитељу да се поиграва, да постане својеврсни блендер, купажер. Тако се с овом ракијом можемо играти спуштањем на 55, 50 или 45 процената алкохола. Самим тим, ово није само 700 милитара ракије, већ много више. Важно је да је пробамо сваки пут пошто је мало разблажимо и онда ћемо моћи да уживамо у суптилним променама мириса и укуса. Видећемо како се различити тонови и ароме помаљају, износећи комплексност ове ракије.

Наслеђе – Корени производи и пуни дестилерија Благојевић из Сврљига. Шљиве долазе из сопствених засада, бурад су од српског храста, а ракија је монодестилат што значи да је добијена од само једне сорте шљиве. Такође ракија у боци долази из једног бурета. Корене треба сипати у чашу, лагано окренути чашу неколико пута да ракија обложи зидове чаше и сачекати пар минута. Не треба нам оно бесомучно вртење које би нам само донело више алкохола у носу.  

 

Мирис је типичан за сорту (стенли), али овакву арому добијамо само онда кад је шљива зрела, дестилација чиста, а буре квалитетно. Зрела шљива, чоколада, ванила, карамел.

Укус: Гутљај ракије на овој јачини мора да буде јако мали, пар милилитара само. Треба пустити да се та мала количина разлије лагано по језику, заправо разблажи на самом језику, проваља по устима и лагано прогута. Доста флорална импресија, стенли, поново чоколада, шербет. Нема ничега страног на укусу, напротив.

Да видимо какви су Корени кад се разблаже с мало воде. У овом случају треба избегавати хлорисану воду с чесме, већ користити филтрирану или неку паковану воду. Ко може да приушти свежу изворску воду, још боље. Мирис је сада нешто разигранији и слађи, помаља се ту на укусу и неко лековито и зачинско биље. Чак је и утицај храста пријатнији, јер су бурад нова, али велика. Без бојазни да ћу је „удавити“, додајем још воде, да видим шта све крије ова петогодишња ракија. С обзиром на то да је ово минимално филтрирана ракија, без рађене хладне стабилизације, с додатком воде и након неколико минута, ракија постаје мало замућена. Наравно, ова "измаглица" никако не смета. Да видимо каква је сад… Укус је доста пунији, ракија питкија, а мирис заноснији. Мирис је сада најјачи адут, кандирана кора наранџе и ванила. Мислим да сам нашао праву јачину за себе. Која је ваша?

Наравно, ако желите да мало већу количину ракије Корени сведете водом на неку јачину која вам одговора, то урадите постепено и користећи дестиловану воду. Корене такође можемо да пијуцкамо из широке чаше с великом коцком леда, која ће, како се буде отапала, ослобађати различите ароме о којима смо причали. Можемо да је купажирамо (мешамо) с неким другим млађим или старијим ракијама. Ракијска сцена је зрела за маштовитост, а ракија Корени дестилерије Благојевић добар је изазов на овом плану! 

 

Оцена -  Злато - 90 од 100 бодова

 

 

Шљивовица Орден

  

 

 

Данас је пред нама шљивовица познате винске куће Винокалем из Велике Дренове код Трстеника. Сјајна винска кућа позната по својој богатој винској и традицији производње садних калемова. Иначе, као што је и познато, цео трстенички крај некада је био европско седиште калемарства. Још од краја 19. века у овом делу Србије развија се калемарски занат, а села садашње трстеничке општине почињу да живе и развијају се захваљујући овој вештини коју су домаћини и домаћице овог краја развили до савршенства. Некада се калемило ручно, познатим калемарским ножићем, који је отхранио и отшколовао генерације људи из расинског краја. Данас већину посла раде машине. 

Винокалем је фирма која производи добра вина, позната по одличном односу цене и квалитета. Људи који раде у њој су крајње посвећени, власници су одлучни да се добро име ове винарије очува и да за њу чује што више људи. Винске етикете прецизно су распоређене у три ценовна ранга, од основних варијанти, преко буџетских вина до врхунских винских производа. Оно што је сјајно је, да без обзира на цену, купац увек добије више квалитета него што је дао новца.  

Ипак, ово је блог о ракији а не вину, овде нас пре свега занима квалитет ракија које производи фирма Винокалем. Наравно, увек када крећемо са представљањем дестилерије крећемо од њене личне карте, шљивовице, с тим да ова фирма производи и лозу, виљамовку, кајсију и дуњу. Иначе, све је већа гужва у „ракијском шеснаестерцу“ откад све више винара улази у посао са дестилатима. Све је више ракија, коњака, ликера. Винари вешто користе своју тржишну позицију да промовишу и своје дестилате, употребљавају своје искуство у области маркетинга да убеде потрошаче да дају шансу и њиховим „жестинама“. Све је то легитимно док се год производи квалитет. Конкуренција ракијашима може само да помогне да буду бољи и агилнији. 

Ракија Орден је купажа више сорти шљива, стенлеја, чачански сорти, а има и моравке, старе српске сорте, у траговима. Рађена је на модерним казанима са колонама. Рекламира се уз текст који често сусрећемо код описа ракија из наше земље, а који гласи: Произведена од најфинијих дестилата шљиве, брижљиво однегована вишегодишњим одлежавањем у домаћим храствовим барицима. Ћилибарно жуте боје, нежног префињеног мириса са фином храстовом завршницом, складно пуног укуса, изражених џемастих нота, пријатно избалансираног укуса, дуге трајности. Иначе, овакве текстове који представљају гомилу фраза и ништа не објашњавају потрошачу, треба избегавати, они припадају ракијској прошлости Србије.

Боја је тамно браон, што указује на то да је ракија старија него што јесте, а после првог гутљаја јасно је да је дорађивана и појачавана. 

Мирис: помало нападан на самом почетку, после се смирује и заокружује. Ванила, вишња, мирис лековитих трава са дна шерпе пошто оцедимо чај. Помало удаљен мирис сирупа против кашља с једном задршком у наступу. На самом крају благи и збуњујући додир лозе?

Укус: доста сладак, шербетаст. Прве импресије су да је ракија млада и, како се то популарно каже, да је дорађивана. Турски колачи, суво грожђе, цитруси и шербет. Укус је "укуван" и траје јако кратко, а у устима не остаје готово ништа. Брзо се заборави укус. Када ракија мало одстоји све се поправи и импресије се побољшају за један праг. После десетак минута имамо утисак да је пред нама солидна кафанска ракија, али то је највише што овај дестилат може да да. 

Закључак: купили смо ову ракију са унутрашњим осећајем да „желимо да нам се свиди“. Много волимо цео тај крај између Краљева и Крушевца. Овај део Србије који још увек чека свог ракијског представника и неког ко би га отргао од предрасуда да вински региони Србије не праве врхунску ракију. Такође, знајући квалитет вина надали смо се да ћемо добити квалитет више за цену коју ова ракија има, а она је око 1000 динара. На жалост, Винокалем није частио квалитетом платежно слабије стојеће грађане. Ова ракија није лоша, али није нешто што бисмо купили поново и није нешто за чим би се родила жеља. Производња ракије има доста тајни и доста мистике коју винари тек треба да открију. На крају, овај Орден није Обилића медаља нити Карађорђева звезда, више је значка за примерног војника.  

  

Оцена - бронза - 79 од 100 бодова