Gorda grand cru XI

Није Горда. Горда је. Породична резерва стара једанаест година. Најмање. Заправо ради се о ракији просечне старости 11-20 година. Grand cru је позајмљеница из винског света и означава изузетно поднебље на којем се грожђе, у овом случају шљивик налази и које даје плод врхунског квалитета за прераду у вино, односно ракију. Поред вина, користи се за означавање премијум квалитета чоколаде и пива, а ево од 11. јануара 2024. године и на ракијској сцени имамо прву тако означену ракију. Зреле шљиве са пробраних стабала чачанске родне, двострука дестилација без учешћа колона. Монодестилат гранд кру својеврсни је омаж историји дестилерије Горда. За један лот који оде у продају искористи се не више од запремине једног бурета ракије од 500 литара (додуше из неколико буради), док један део тако флаширане "једанаестице" остаје у архиви дестилерије. На имању у Велеречу налази се и 40 година стара парцела шљива која и даље рађа и користи се у купажи, род је мали, испод просека, али има тај печат. Карактер калема ове шљиве има свој печат, што смо могли да осетимо већ код безбојног дестилата који смо пробали у подруму дестилерије.  Начули смо да су запослени у дестилерији Горда дали име сваком дрвету. Такође, трудили су се да у процесу ферментације користе што мање судове да би се свака фаза у добијању будуће Горде гранд кру пратила што лакше. 

 

Боца која је пред нама долази из тог првог лота и носи број 622 од укупно 657 боца. 

Мирис: неизбежан ароматски печат у шљивовицама дестилерије Горда је нота поморанџе, која овог пута обогаћена  мускатним орахом. Ту је и мирис старе шљивовице,  суво ливадско цвеће, бехар. Након дужег времена проведеног у чаши, помаљају се агруми.

Укус: Испрва нежна, деликатна ракија, сачуване типичности шљиве чачанске родне. Пријатна горчина, суве шљиве, цимет и  бело суво грожђе. Укус није сладак, већ умерено сув. Празна чаша ( која ни онда није сасвим празна) мирише на презреле шљиве и добре коњаке. Свакако су у питању одабрана храстова бурад, технолог је урадио одличну купажу. Као што се ради селекција у воћњаку, ради се и селекција у подруму, дестилати се прате, па се после три године одвајају ка даљем старењу и иду у све ислуженију  бурад, да би ракија остала свежа, а да не доминира храст.   

Закључак: Горда XI гранд кру највиша је класа шљивове препеченице из ове дестилерије. На престижном винском догађају Wine Vision новембра 2024. године Горда XI проглашена је за најбољу ракију од шљиве, као и за најбољу у категорији свих воћних ракија.  Mоже се наћи у Србији и региону у двадесетак ресторана, као и у малопродаји. Порука за колекционаре и остале љубитеље: идеја дестилерије Горда је да сваке године изађе по један лот Горде XI на тржиште. На многаја љета!

 

Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова 

Проковача - Газда

 

 

 

Данас је пред нама један од бисера београдске ракијске понуде и једна од обавезних станица на будућој туристичкој ракијској стази нашег главног града. Говорићемо о ракији Газда из дестилерије Проковача, релативно новом производу који је за кратко време скренуо пажњу на себе. Ова урбана микро дестилерија налази се у београдском насељу Барајево, о њеном ракијском прототипу смо већ писали, прорекли смо му светлу будућност, и ево, она је почела да се остварује. У тренутку где је наша ракијска сцена суочена са све више проблема, лепо је истаћи један светао пример успеха, упорности, квалитета и напретка. Такође, не дешава се често да нас запљусне талас оптимизма када је будућност ракије као бренда у питању, али кад се то деси онда ваља искомуницирати такав феномен и поделити га са заинтересованом публиком. Оно што на самом почетку треба истаћи је да је Београд постао право ракијско срце Србије, нешто што је Луивил за Кентаки и за целу бурбон сцену Сједињених држава. Велики град и административни и економски центар наше земље изборио се за своје место под ракијским сунцем. Како би рекао велики Његош "из грмена великога лафу изаћ трудно није“. А логичан наставак стиха могао би да буде: у великим градовима успеху се гнездо вије. Београд има Музеј шљивовице на Авали, неколико успешних регистрованих дестилерија, има квалитетну понуду ракијских барова, ресторана с квалитетним ракијским картама. Годишње га посети око милион и по странаца, многи од њих су заинтересовани за ракију као симбол наше земље. Овако нешто ваља искористити. Уколико већ нема наде да ће се скоро формирати озбиљна мрежа ракијских путева по целој земљи, нека се Београд одважи и валоризује овај туристички потенцијал. 

 

Проковача је одличан пример да се на само пола сата од центра града може пробати врхунски производ српског ракијског умећа. Микро дестилерија Проковача избацила је неколико производа у последњих пола године, заокружила је своју понуду што се тиче шљивовица, па сада имају три верзије ракије од овог воћа. Назвали су их симпатично: Директор, Газда и Домаћин. Ради се о ракијама различитих купажа шљива и различитог броја година у храстовом бурету. Свака би требала да представља по једног члана породице Младеновић и да опише њихову позицију у производном процесу. Јован Младеновић, млади економиста води дестилерију, отац Драган – Прока газдује домаћинством, а иза свега је домаћинска рука деде Михајла. И заиста, ради се о правој породичној производњи: нема запослених радника сем уже породице, свака шљива прошла је кроз њихове руке, од џакова преко казана, па све до бурета и боце. 

 

 

Иако су све три верзије сјајне на свој начин, нама је за око запала верзија Газда и са том ракијом ћемо се данас дружити. Дестилација ове ракије обављена је перфектно, коштице се одвајају, а коначан производ сведен је на ефектну јачину од 42% алкохола. Сорте коришћене за овај лот биле су 20% црвена ранка и 80% чачанска родна. Ова ракија конкретно добијена је на класичном бакарном казану од 120 литара уз коришћење малог дефлегматора с преливним системом. Меке ракије од обе сорте помешане су и остављене неколико недеља да се стабилизују. Ипак, током друге дестилације фракције су строго одвајане, тако да је срце ракије јачине од 65%, након пар месеци стабилизације у иноксу, изливено у храстову бурад од 350 литара где стари 7 година. Баш оваква, релативно мала бурад дала су завршни акорд укусу ове ракије – у питању је средње тостиран храст китњак пореклом из Шумадије. 

 

 

 

Боја: смеђа боја ћилибара 

Мирис: леп мирис, благо надимљен, баш како треба. Ракија је из малих буради где је површина благо нагорела током процеса производње. Цветни профил у загрљају ароме која подсећа на суво воће на столу на Бадњи дан. Разигране воћне киселине, ненаметљива слаткоћа карамела и ваниле, као и пријатна горчина храста. 

Укус: мушмуле, црни шумски мед, суво месо. У наставку чипс од банане, јаворов сируп преко палачинки. Квалитетна, питка, сложена и инспиришућа, а у исто време препознатљива, наша шљивовица. 

Закључак: уживали смо у овој ракији. Све је укомпоновано како треба, боца је лепа, на њој је комбинација ћириличног и латиничног писма, упечатљив Прокин потрет који својим стилом подсећа на стрипове које смо читали као омладинци. Можете да отворите ову ракију и пред захтевним гостима који се разумеју у наше пиће, али и пред странцима који су само начули да се у Србији прави јако пиће од шљиве и да се мора пробати. Све је избалансирано, све је с мером и у границама, а опет изазовно и узбудљиво. 

 

Оцена -  Злато - 91 од 100 бодова

Шљивa Јутра - премиjум серија

 

 

 

 

Данас је пред нама шљивовица Јутра – Коштунићи и то њихова премијум серија. Ово је старија и раскошнија сестра ракије коју смо рецензирали недавно. Шљиве за ову ракију долазе из села око планине Сувобор, доминирају две сорте чачанска родна и пожегача са тoм разликом да је у овој ракији већи удео пожегаче у односу на њену комерцијалну сестру. Такође, приликом дестилације фракције су прецизније одвајане па је пред нама ракија настала од самог срца дестилата који је после стављен на вишегодишње старење. 

Ракија је дестилисана 2008. године, старила је у бурадима од српског храста, прављена је у малим серијама. Ипак, више детаља о овој ракији скоро да је немогуће сазнати пошто ни они који је продају не знају много о њој. Пробајте, рецимо, да позовете неки од бројева са каталога производа Јутра – Коштунићи, веће су шансе да добијете на лутрији него да вам се неко јави на телефоне. 

На основу онога што ми можемо да закључимо ракија је имала поштено старење од најмање шест година у бурету од ислуженог храста китњака а вероватно је провела последњих неколико година пред флаширање у храстовој бачви запремине неколико хиљада литара. Технолошки је врхунски одрађена, шљиве које су ушле у ову ракију су биле високог квалитета, а остављена је на 45% алкохола што се у овом случају показало као права одлука. Волели бисмо да упознамо технолога и честитамо му на овом ракијском ремек-делу. 

 

Боја: боја белог вина од сорте траминец, светло жуто-зеленкаста. Ова боја би требало да буде стандард старих ракија, Шкоти би за овакав производ рекли да је: non chill filtered, no color added. Без радикалне филтрације и без додавања боје, без убрзаног старења.           

Мирис: лековито биље додато у џем од шљиве. Мирис борове смоле на почетку, цитруси у развијеном делу мириса. Осећај чистоће и хладноће. Као да се шетате поред залеђеног планинског језера; а кроз маглу се пробија мирис дима из оџака са удаљене куће. Само се појави да зачини атмосферу. 

Укус: одмах развијен и слојевит. Нема неког посебног увода, одмах вам је јасно да сте узели гутљај врхунског пића. Свашта нешто се дешава док ваљате по устима гутљај ове ракије, слободно будите одважни у препорзнавању импресија. Бели бибер карактеристичан за пожегачу у наступу. Ту је и клека, за тренутак помислите да је пред вама клековача. Сируп од борових иглица је присутан после неколико секунди. После се развијају импресије које бисмо назвали фанки ноте. У једном тренутку ту је краставац из џин тоника и нана. 

Закључак: ракија је толико добра да није за почетнике. Може да збуни, можда и уплаши. Зависи шта се очекује. Ово је производ за људе са ракијским искуством. Неко ко је строжији у оцени могао би да препозна и неке недостатке у печењу, али само прави ракијски раритети могу недостатке кроз време проведено у храсту да претворе у аутентичност. Управо је таква ова шљивовица. Ово jе пиће за друговање, за диван, рекли би стари. Иначе, предео око Сувобора, Рајца и Равне Горе је српски Campbeltown, место где се враћамо онда кад довољно пута паднемо и устанемо, када се довољно пута одушевимо и разочарамо, тек онда смо спремни да седнемо на ракијску вртешку каква је ова.

 

 Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова