Орнамент дуња

 

 

 

Све воћне ракије које долазе из Србије имају шансу да постану светски бренд, само треба да се ураде са пажњом, поштено и предано. Сваки додатни напор, испоштован процес или одрађен детаљ, враћа се у облику квалитета кроз арому, мирис и укус. Не само то, одмах је у предности у односу на све што постоји у ближем и даљем окружењу. Таква ракија је обично ледоломац ка успеху. Из свих воћних врста можемо да издвојимо врхунске представнике, оне који сијају као дијамант.

Овде се морамо осврнути и на немерљиву штету коју су ракији од дуње нанели разни шверцери алкохола, смутљивци и преваранти. Ова фантастична ракијска врста је толико фалсификована током последње две деценије да се све више избегава њено наручивање у баровима и ресторанима. Мора се дати допринос да се дуњевача врати на старе стазе популарности, јер то заслужује. Ракија која је данас пред нама чини велики корак у том правцу. Данас пијемо дуњевачу Орнамент, ракију из дестилерије МВП. 

Већ смо помињали да је ова ракија покупила све симпатије на радионици Увод у српску ракију коју је тим блога Ракија, углавном држао на фестивалу Опен Балкан. И странци и домаћи остали су затечени квалитетом ове ракије која се публици представила у друштву најбољих српских шљивовица. Нека друга ракија остала би незапажена поред врхунске Чедине шљивовице, Беле дринске резерве и шљивовице дестилерије Благојевић, међутим, не и Орнамент дуња. Дуго после завршетка радионице остала је у сећању свих који су тог дана дошли на Сајам. 

 

Боја: светло жута боја са беличастим одсјајем. Потпуно бистра, филтрирана ракија

Мирис: раскошан и сведен у исто време. Зрела дуња на грани, свежа и здрава. Бурбон ванила, рогач, зелени бибер, суви цветови камилице. 

Укус: нешто слађи од мириса, дуња је сад већ претворена у слатко, оно са орасима и кришком лимуна. Ароме на укусу су некако мистичне, заводљиве. Појављује се додатни квалитет, арома која подсећа на слано ваниласту импресију чаја од ројбоша. Има нешто афричко у овој дуњевачи. На завршном делу свеж ђумбир и слатка киселина које има вино од нара. 

Закључак: оно што је још један плус ове ракије је врхунски изведено старење дестилата. Бурад су првокласна, то је очигледно, квалитет храста је најбољи могући. Без тога не могу да се остваре врхунски резулатати и добије ракија која овако „полети“. Такође, јако битно је да је ова ракија старила баш колико је неопходно, као да је извађена из дрвета тачно у минут када је требало. Храст је добар слуга, а зао господар, да парафразирам једну нашу народну пословицу. У овој ракији храст је остао „добри и верни слуга“ на радост власника и нас конзумената. 

 

 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова

Шљива Јутра – Коштунићи

 

 

 

Пијући шљивовицу Јутра - Коштунићи подсећамо се колико је сјајно да на нашем тржишту још постоје ракије које су потпуно истог квалитета као пре десенију и по и да још постоји шанса да се налети на нешто што се није променило, ни на боље, ни на горе. Оваква ракија ће својом аромом да вас врати у прошлост и моћи ћете поново да оживите догађаје које сте давно заборавили. То су особине мириса и укуса, зато их волимо, и зато ракија није пиће за опијање већ за стрпљиво уживање. 

Шљивовицу Јутра- Коштунићи купили смо први пут неколико месеци пошто смо покренули блог Ракија, углавном. Идеја нам је била да прича о њој буде једна од првих рецензија у нашем ракијском дневнику, али ракија је била толико питка и пријатна да смо је са пријатељима попили и пре него што смо било шта о њој написали, пре него што смо стигли да направимо белешке и попамтимо импресије. И, ево, прође деценија и по, а да се нисмо вратили овој ракији. Пробали смо је поново на Фестивалу етно хране и пића прошле године, иначе, једном сјајном ракијском догађају. И пре смо на њему налетали на изненађења и ракијске раритете. Пролазили смо поред штанда фирме Јутра на којој су биле поређане њихове ракије и пробали њихову шљивовицу. Све се после толико времена сложило, и место и ракија и импресије о њој. Дефинитивно, дошло је право време за ову шљивовицу. 

Ракија од шљиве Јутра има две варијанте и обе заслужују место на блогу Ракија, углавном. Ми ћемо се данас усредсредити на комерцијалну варијанту која спада у ракије с најбољим односом цене и квалитета. Тачније, не могу да се сетим ни једне легалне ракије на нашем тржишту која јој може прићи по овим параметрима. 

 

Ову шљивовицу производи огранак чувене фирме Југоимпорт СДПР који се зове Јутра Коштунићи, а налази се у истоименом селу у општини Горњи Милановац. Годишњи капацитет њихове дестилерије је 200 хиљада литара, а имају услове за производњу свих воћних ракија. Власничка структура је таква да је погон део државног предузећа. Сама фирма је пролазила кроз турбуленције где су се делови фирме издвајали, прелазили у приватне руке, мењали називе. Међутим, за нашу ракијску причу битно је да је део за производњу ракије озбиљно и професионално организован, да је сваки корак технички и технолошки савршено одрађен и да је технолог који је радио ову ракију знао свој посао. 

Још један разлог за врхунски квалитет ове ракије је и чињеница да њено рекламирање и продаја нису приоритет за фирму. Сви знамо да ово предузеће продаје много скупље производе од ракије. Ракија је некако остала да чека боља времена. И стварно, чекала их је, и то у храстовом бурету. Целих једанаест година док није флаширана. Потом је чекала још четрнаест година у флаши док је нисмо купили, отворили и сипали у дегустациону чашу. У купажи су доминантне две сорте шљиве пожегача и чачанска родна, с тим да има и мали удео раних шљива. Па да видимо шта смо нашли код ње. 

 

Боја: боја белог вина, минимално филтрирана, ситни комадићи храста пливају по ракији, што нам у овом случају ни мало не смета. Можете сипати и мало воде у њу и видећете колико има густу стуктуру. 

Мирис: слаткасто воћкасти почетак, после се пробијају хербалне ноте, планинске траве, бибер, осећа се шљивов кљук али на добар начин, киселкасто шљивасти мириси се развијају временом. 

Укус: суве шљиве, оне тврде, из компота. После клека, суви цвет липе, а на крају слатко киселкасте ноте коре лимуна. Храст је дао ноте благе ваниле и додир дима. На крају нота полусатруле шљиве која је пала испод стабла и ту одлежала неколико дана. Овде је то јако пријатна импресија. Технолог је процес појављивања ове ноте укуса и мириса зауставио на самој ививци пријатности. 

Закључак: О нашем утиску о овој ракији најбоље говори то што ћемо ових дана отићи до продавнице Јутра Коштунићи да се снабдемо овом ракијом и уврстимо је у нашу приватну колекцију ракија за чување. Не зна се тачно колико ње још има и колико дуго можемо да очекујемо овакав квалитет. Предузеће које продаје ову ракију одише атмосфером касног социјализма, као да су јој увек осамдесете. Ово није увреда, али није ни похвала. Све има своје предности и мане, једна од предности је и тема ове рецензије. 

 

 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова

Ракијска радионица у Љубљани – утисци и пoуке

 

 

 

Пред крај месеца јануара Илија Маловић, уредник и аутор блога Ракија, углавном, посетио је главни град Словеније. У организацији Привредне коморе Србије приређена је дегустациона радионица за професионалце из словеначког хорека сектора и људе који се баве увозом и дистрибуцијом пића у овоj земљи. Дегустација је била веома посећена, а утисци организатора и посетилаца су више него позитивни. Илија Маловић је публици приближио српску ракијску сцену кроз причу о њеном развоју и функционисању, а дегустирало се девет узорака познатих произвођача ракије. 

Привредна комора Србије је организовала посету и сајамско представљање на сајму Гаст експо - Љубљана за девет српских дестилерија и то: Хуберт 1924, Горда, Тривунова ракија, дестилерија Корушац, дестилерија Момировић, Аков, Подрум Певац, дестилерија Благојевић, Потпис. Све ракијске куће професионално су организовале своју промоцију, штанд на сајму био је на одличном месту, публика је била заитересована и пуна пажње да саслуша причу и проба српске ракије. Све ракијске врсте побрале су симпатије, а ако бисмо мерили шта су Словенци највише пробали и највишом оценом оценили, то су биле ракије од дуње и шљиве. 

Што се саме дегустационе радионице тиче, била је пун погодак. Много младих Словенаца нема скоро никакво искуство са квалитетним српским ракијама, па је код многих било приметно да су изненађени квалитетом овог српског производа. Старији посетиоци знају да наша ракија поседује квалитет али су били пријатно изненађени степеном развоја српске ракијске сцене, посебно кад је у питању презентација, паковање, наступ и стандарди. Наравно, на свакој од ових ставки мора још да се ради, али се сцена мења на боље и то постаје од свих запажено.

 

Као главни утисак издвојио се онај који нас убеђује да је тржиште Словеније отворено и спремно да прихвати српску ракију. Може се чак рећи да су Словенци жељни једног оваквог производа, с којим могу да се идентификују, о коме су слушали од својих родитеља и дедова, који више лежи њиховој култури од неких западних пића. Свуда смо наилазили на љубазност, прихватање и спремност за сарадњу. Српски ракијаши били су праве звезде сајма, а јако симпатично било је и то да су остали учесници редовно доносили своје производе на штанд са српском ракијом да би их мењали за наше пиће. Српски штанд је у једном тренутку био претрпан пивом, сладоледима, сухомеснатим производима, слаткишима, брендираним посуђем, пенушавим вином. 

Међутим, пред нашом ракијом је још велики пут  да би постигла успех који заслужује. Овде се пре свега мисли на неопходност улагања у маркетинг, промоције, дегустационе радионице. Стална едукација донеће жељене резултате, али она мора да буде континуирана и добро осмишљена. Другим речима, дестилерије и институције из Србије морају много више да уложе у презентацију производа како би се досегао што већи број људи. То понекад значи да ракија мора да се поклони и напуне многе дегустационе чаше да би се створила бројна база конзумената. 

 

 

Прича нас овде опет доводи до принципа три К: квалитет, количина, континуитет. Квалитет поседујемо, али он не сме значајно да варира. Уколико станемо својим именом и идентитетом иза једног нивоа квалитета он мора да буде испоручен сваки следећи пут. Континуитет мора да се одржава, количине морају да се поседују. Наравно, овде се не мисли на ретке и старе ракије које су свуда у свету луксуз. Када се сцена развије, ретке ракије ће бити предмет аукцијске продаје и досегнуће астрономске цене. Али до тада, мораћемо стално да навикавамо купце на наш ракијски стил и да их упорно убеђујемо да издвоје новац за нашу ракију, а не за неко друго светско пиће. Српска ракија креће своју борбу за западно тржиште а одлучујућа битка води ће се на сајмовима, дегустационим салама, медијима, маркетима и баровима.