Čitakovića Melem (1988)

Jedan od osnovnih motiva za pisanje ovog bloga je želja njegovih autora da daju doprinos stvaranju scene konzumenata i poštovalaca srpske šljivovice. Bez svojevrsne potkulture rakijaša cela priča vezana za ovo piće će se završiti, a da nije ni počela. Svakom ko se i najmanje razume u industriju vrhunskih alkoholnih pića jasno je da kvalitet ne pravi priču o nekom piću sam od sebe. Potrebno je dosta rada na edukaciji da bi se stvorila atmosfera koja motiviše i inspiriše konzumente da priđu rakiji na jedan novi način. O svemu ovom neki drugi put, o mitologiji koja mora da prati vrhunske alkohole, o podneblju i lokalnim specifičnostima, o terminu Terroir, o iskustvima industrije burbona, konjaka, single malt viskija, o svemu tome autori spremaju opširan tekst. 

Sada, o drugom motivu  za pisanje bloga. Drugi motiv je neverovatno uzbuđenje koje donosi otkrivanje svojevrsnog skrivenog blaga kad su u pitanju kvalitetna pića. U Srbiji postoje stotine destilerija i domaćinstava koja proizvode često samo prosečnu, ali ponekad i vrhunsku rakiju od šljive. Upravo traganje za ovim vrhunskim rakijama, zaboravljenim negde u prašnjavim hrastovim buradima, u selima koja je teško naći na karti, pravo je uživanje. Na stranicama ovog bloga, važno je ovde napomenuti, nikada se neće naći neregistovane, “gazdine rakije” one koje nemaju logo, etiketu, ime i prezime proizvođača, rakije na koje se ne plaća porez državi. Među registrovanim, legalnim proizvođačima, ima savim dovoljno “vatrene vode” za jedan životni vek.

Jedna takva rakijska tajna je danas pred nama. Naime, radi se o rakiji Čitakovića melem, iz sela Gornji Mušić u mioničkoj opštini, a proizvode je Dragan i Zoran Čitaković. Kako piše na sajtu, koriste svoje šljive, a na gazdinsvu zastupljene su skoro sve popularne sorte. Rakija koju ocenjujemo danas zvanično je 14. najbolja srpska rakija svih vremena. Godište je taman za udaju, osamdeset osmo, a napravljena je od Požegače i Ranke. Međutim, nije isključeno da su korišćene i druge sorte, pre svega čačanski hibridi. Pa da krenemo.

Aroma: miris ove rakije zaslužuje najviše ocene, intezivan miris burbon vanile, štapića cimeta i kore pomorandže. Sve ono što dobrom polufabrikatu daje kvalitetno hrastovo bure.

Ukus: ukus intezivan, ali ne grub; na početku suve smokve, beli biber, bosiljak, morska so, a kasnije karamela, višnje i citrusi. Finiš dug i harmoničan; pistaći, kardamom, sirup od javora. Na samom repu ima malo čili ljutine. Jako kompleksna rakija, dosta toga se dešava kada je pijete.  

Zaključak: Pijenje rakije Čitakovića melem (1988) odvelo me je u mislima na Karibe i Južnu Ameriku. Ova rakija je najsličnija kvalitetnim rumovima iz ovih regiona, nešto kao srpski Ron Zacapa ili Ron Diplomatico. Pije se čista, bez vode ili leda. Voda u njoj probudi mračnu stranu, postaje tmurnija, skoro depresivna. Ovako čista, traži drušvo, razgovor i muziku, preporuka su Paco de Lucia, Frank Zappa, ili Duško Kuliš. 

 

      Ocena - Velika zlatna - 94 od 100 bodova 

Al di Meola/John McLaughlin/Paco de Lucía - Manha de Carnaval