Živač Šljiva

Da se poznavaoci rakija regrutuju iz redova školovanih enologa, to smo znali. Ali, kada neko poseduje i vodi uspešnu vinariju, verujemo da samo prilična doza ljubavi i entuzijazma dovodi do odluke da se oproba i u proizvodnji rakije. Najčešće se vlasnici vinskih podruma odluče na proizvodnju lozove rakije, ili žestokih pića tipa konjak. Na ovom blogu skoro isključivo pišemo o rakiji od šljive i upravo na ovom polju ima priliku da se dokaže vinarija Poznanić.  I evo, pred nama stoji jedna prava dama. 

Boja: Rakija je svetlo žute boje i dobre bistrine.  

Miris: Kao kod dobrih parfema, za sobom ostavlja miris autohtonih sorti, najverovatnije coupage nekoliko rakijskih sorti šljiva. Blago začinski i nadasve voćni aromatični kompleks. 

Ukus: 45 procenata alkohola nagoveštava ozbiljno iskustvo pri pijenju, dok na nepcu ostavlja atmosferu osunčanog polja sitnih cvetova. Posle kratke dnevne šetnje po vrelom letnjem danu, ubrzo nailazimo na prirodan hlad - finiš je srednje suv i prijatan. Kroz prozor, na staklu čaše, ostaju sitne kapi u grozdovima. Počinje letnja kiša...

Ako bi rakija imala rod, ovo bi bila ženska rakija. Ne rakija za žene, već rakija ženstvena, mlada dama lepih manira i istančanog ukusa. Svesna svoje lepote, ne teži da se dopadne, već diskretno mami. Mlada, a zrela, Živač šljivovica obećava da će, s iskustvom, biti još bolja. Odličan aperitiv i idealan poklon.

                                                                                    

                                                   Ocena - srebro - 85 od 100 bodova

 

Nouvelle Vague - In a Manner of Speaking

Čitakovića Melem (2000)

Richard Paterson, jedan od najvećíh svetskih stručnjaka za škotske viskije, tvrdi da se kvalitetno jako piće drži u ustima onoliko sekundi koliko je provelo godina u hrastovom buretu pre nego što se proguta. U tom slučaju mlađu sestru već recenzirane rakije Čitakovića melem (1988) treba ostaviti da se druži sa vašim nepcima oko četrnaest sekundi, naime, ispečena je i stavljena u  bure 2000. godine. Ovo druženje će biti, ako verujete nama, veoma prijatno rakijsko iskustvo. 

Boja: Ova rakija ima ćilibarnu boju i odličnu bistrinu. 

Aroma: Na mirisu vanila, mleveni orasi, kora limuna, korijander, hrast, listovi duvana. Miris izbalansiran i prijatan, nema alkoholnog ugriza koji bi vas sprečavao da zaronite nos i, dišući na usta, prepoznajete mirisne note. 

Ukus: Ukus je pun orašastih plodova, orasi, pečeni lešnik, pistaći, tu su još i karamela i livadski med. Na finišu topao, sladak i začinski ukus urmi i muskatnih oraščića. Finiš dug, možete slobodno popiti gutljaj i zavaliti se u stolicu, neće vas ova rakija ostaviti samog.

Zaključak: Ono što je urednike bloga prijatno iznenadilo to je različitost dve rakije koje su pečene u istom domaćinstvu. Mlađa rakija Čitakovića melem nije prosto nedovršena verzija ili kopija starije. Naprotiv, ova rakija ima svoj identitet, mnogo je više šljivovica, mnogo je više naše, domaće piće, mnogo je lakše prepoznati. Na starim etiketama koje su bile na ovoj rakiji pisalo je, Rakija iz prošlog veka. Možda to nije trebalo menjati, definitivno u njoj ima nešto što ima veze sa tradicijom.

                                              Ocena - zlato - 92 od 100 bodova

Skatalites - James Bond Theme (Live)

Zlatna Biserka

 

 

Ovako. Svi vi koji ovo čitate i smatrate da nema bolje rakije od one u čijem je nazivu  jedna ptica grabljivica i one u čijem imenu je insekt - opnokrilac, slobodno ne nastavljajte sa čitanjem. Vratite se svojim omiljenim rakijama i pijte ih još neko vreme. Onda svratite.

Da se razumemo: nemam ništa protiv navedenih rakija; njihov kvalitet je neosporan i više puta dokazivan na festivalima. Radi se o nečem drugom, a to je osećaj da u javnosti postoji dominacija nekoliko brendova, što se može razumeti ako se radi o automobilima, mobilnim telefonima, svemu onome što se ne proizvodi kod nas. Kada je rakija u pitanju, to ne bi trebalo da je slučaj.

Zlatna Biserka nije nova, a na sreću ni mlada rakija. U svakoj boci miruje deset godina star destilat Madžarke i Čačanske rodne. Čačanske rodne?! Nastala iz braka Madžarke i Stenlija (Stanley) početkom šezdesetih godina prošlog veka, Čačanska Rodna, već duže vreme opravdava svoje prezime. Rakijski čistunci odmah vrte glavom i pitaju: "A, gde se dedoše autohtone sorte?" Pri tom, zaboravljaju se važnije stvari. Liberalizovanom proizvodnjom rakije dobili smo nacionalni brend, ali neujednačenog kvaliteta, jer nema ko ne peče rakiju. Istini za volju, ta je rakija najčešće jako loša. Problem je pre u postupku proizvodnje koji nije valjan, nego u sortama šljiva.

 

Zlatna Biserka dolazi nam  iz Arilja, gde je u Milićevom Selu proizvodi firma Metalflex. Da ne komentarišemo efektan dizajn flaše o kojem se prilično pisalo, nagrade koje ova rakija osvaja već desetak godina...  Mi smo tu zbog ukusa i pili smo je iz takozvanog, komercijalnog, litarskog pakovanja.      

Boja: u skladu sa očekivanjima, boja je ćilibarno-žuta, a rakija je bistra.

Miris: intenzivan, blago zeljast i mahovinast. Još vlažni presečeni panj, mahovina i kiselkast nagoveštaj sveže trave. Sa malo vode, miris dobija livadsku floralnu notu.

Ukus: O ukusu Biserke vredi govoriti. Čak i sam prvi ugriz zaokružen je  i razvijen. Trava, najavljena u mirisu, ne bocka; naprotiv: ukus je kompleksan, a finiš suvlji nego što se očekuje. Hrast, žalfija i suvo grožđe, samo su deo atmosfere koju donosi ovaj aftertaste. Dovoljno suv i dug, začinjen sušenom kajenskom čili paprikom. Snažan digestivni utisak Zlatne Biserke možete upotpuniti uz crnu čokoladu sa suvim višnjama. I nemojte je piti stalno, već samo kada poželite.

 

        Ocena - srebro - 81 od 100 bodova