Проковача - Газда

 

 

 

Данас је пред нама један од бисера београдске ракијске понуде и једна од обавезних станица на будућој туристичкој ракијској стази нашег главног града. Говорићемо о ракији Газда из дестилерије Проковача, релативно новом производу који је за кратко време скренуо пажњу на себе. Ова урбана микро дестилерија налази се у београдском насељу Барајево, о њеном ракијском прототипу смо већ писали, прорекли смо му светлу будућност, и ево, она је почела да се остварује. У тренутку где је наша ракијска сцена суочена са све више проблема, лепо је истаћи један светао пример успеха, упорности, квалитета и напретка. Такође, не дешава се често да нас запљусне талас оптимизма када је будућност ракије као бренда у питању, али кад се то деси онда ваља искомуницирати такав феномен и поделити га са заинтересованом публиком. Оно што на самом почетку треба истаћи је да је Београд постао право ракијско срце Србије, нешто што је Луивил за Кентаки и за целу бурбон сцену Сједињених држава. Велики град и административни и економски центар наше земље изборио се за своје место под ракијским сунцем. Како би рекао велики Његош "из грмена великога лафу изаћ трудно није“. А логичан наставак стиха могао би да буде: у великим градовима успеху се гнездо вије. Београд има Музеј шљивовице на Авали, неколико успешних регистрованих дестилерија, има квалитетну понуду ракијских барова, ресторана с квалитетним ракијским картама. Годишње га посети око милион и по странаца, многи од њих су заинтересовани за ракију као симбол наше земље. Овако нешто ваља искористити. Уколико већ нема наде да ће се скоро формирати озбиљна мрежа ракијских путева по целој земљи, нека се Београд одважи и валоризује овај туристички потенцијал. 

 

Проковача је одличан пример да се на само пола сата од центра града може пробати врхунски производ српског ракијског умећа. Микро дестилерија Проковача избацила је неколико производа у последњих пола године, заокружила је своју понуду што се тиче шљивовица, па сада имају три верзије ракије од овог воћа. Назвали су их симпатично: Директор, Газда и Домаћин. Ради се о ракијама различитих купажа шљива и различитог броја година у храстовом бурету. Свака би требала да представља по једног члана породице Младеновић и да опише њихову позицију у производном процесу. Јован Младеновић, млади економиста води дестилерију, отац Драган – Прока газдује домаћинством, а иза свега је домаћинска рука деде Михајла. И заиста, ради се о правој породичној производњи: нема запослених радника сем уже породице, свака шљива прошла је кроз њихове руке, од џакова преко казана, па све до бурета и боце. 

 

 

Иако су све три верзије сјајне на свој начин, нама је за око запала верзија Газда и са том ракијом ћемо се данас дружити. Дестилација ове ракије обављена је перфектно, коштице се одвајају, а коначан производ сведен је на ефектну јачину од 42% алкохола. Сорте коришћене за овај лот биле су 20% црвена ранка и 80% чачанска родна. Ова ракија конкретно добијена је на класичном бакарном казану од 120 литара уз коришћење малог дефлегматора с преливним системом. Меке ракије од обе сорте помешане су и остављене неколико недеља да се стабилизују. Ипак, током друге дестилације фракције су строго одвајане, тако да је срце ракије јачине од 65%, након пар месеци стабилизације у иноксу, изливено у храстову бурад од 350 литара где стари 7 година. Баш оваква, релативно мала бурад дала су завршни акорд укусу ове ракије – у питању је средње тостиран храст китњак пореклом из Шумадије. 

 

 

 

Боја: смеђа боја ћилибара 

Мирис: леп мирис, благо надимљен, баш како треба. Ракија је из малих буради где је површина благо нагорела током процеса производње. Цветни профил у загрљају ароме која подсећа на суво воће на столу на Бадњи дан. Разигране воћне киселине, ненаметљива слаткоћа карамела и ваниле, као и пријатна горчина храста. 

Укус: мушмуле, црни шумски мед, суво месо. У наставку чипс од банане, јаворов сируп преко палачинки. Квалитетна, питка, сложена и инспиришућа, а у исто време препознатљива, наша шљивовица. 

Закључак: уживали смо у овој ракији. Све је укомпоновано како треба, боца је лепа, на њој је комбинација ћириличног и латиничног писма, упечатљив Прокин потрет који својим стилом подсећа на стрипове које смо читали као омладинци. Можете да отворите ову ракију и пред захтевним гостима који се разумеју у наше пиће, али и пред странцима који су само начули да се у Србији прави јако пиће од шљиве и да се мора пробати. Све је избалансирано, све је с мером и у границама, а опет изазовно и узбудљиво. 

 

Оцена -  Злато - 91 од 100 бодова