Šljivovica iz tri bureta – Mali podrum Gajić

Blizak prijatelj, inače odličan poznavalac vina, ispričao mi je zanimljivu priču sa njegovog putovanja po Francuskoj. Naime, grupa srpskih vinara, somelijera i ljubitelja vina obilazila je podrume i mala gazdinstva koja proizvode vina i armanjake. Došli su u prvo gazdinstvo gde ih je čekao stari vinar, njihov domaćin za taj dan, koji im je, bez puno uvoda, dao da obuku gumene čizme i pozvao ih da krenu sa njim u vinograd na obilazak. Moj prijatelj i njegove kolege su poslušali domaćina, očekivajući kratku šetnju po okolnim brdima i isto tako kraću priču o lokalnim sortama grožđa. Posle toga, gosti iz Srbije su očekivali obilazak same vinarije, objekata koji je čine, prostorija gde se vino pravi i naravno degustaciju uz hranu. 

Međutim, obilazak se odužio na nekoliko sati, pređeno je nekoliko desetina kilometara, a da za to vreme vinar nije prekidao da priča o zemljištu, geografskim karakteristikama podneblja, položaju, sortama, klimatskim promenama.  Edukaciji kao da nije bilo kraja. U jednom trenutku grupa se pobunila, zahtevala da se vrati u vinariju, požalila se da ih je napustila koncentracija, da žele da borave u klimatizovanoj prostoriji. Francuski vinar je bio zabezeknut i duboko uvređen ovim izlivom vinskog provincijalizma. Ljutim tonom prekorio je naše zemljake objašnjavajući da nisu došli ni u mašinsku radionicu, ni u pintersku radnju, da se, to što žele da gledaju i obilaze, najbolje vidi na sajmu vinogradarske opreme ili u fabrici. Ukoliko žele nešto da nauče, moraju da razumeju vinograd, da se druže sa vinogradarima, jer su kvalitet voća, podneblje i sorte suština kvaliteta. Nema ništa u čaši što pre toga nije bilo u voćnjaku. Tada, na tom mestu, u sred beskrajnog vinograda, moj prijatelj je naučio najvažniju lekciju o plemenitim pićima.

E, sad, ja ne znam zašto sam ovo sve ispričao/napisao, ali kako kaže poznati srpski glumac, ne može da škodi. A, svi znamo, da ono što ne škodi, koristi.

Retko nam se svide rakije koje proizvode vinari, posebno ne one koje proizvodi ova nova vinska elita, nastala skoro preko noći. Tu je rakija često nusproizvod vinskog procesa, napravljena od otpadaka i od viškova, nedostaje joj rakijskog entuzijazma. Međutim, kada naiđemo na dobru rakiju koja dolazi iz vinske kuće, onda su to vinari s tradicijom, onaj sloj proizvođača koji su i vinari i rakijaši u isto vreme, sloj kojima su oba proizvoda podjednako važna. Takve rakije su pića s porodičnom istorijom.

 
Upravo su takvi Gajići iz Gornje Zleginje pored Aleksandrovca, a i rakija im je takva, pravljena sa pažnjom. Pre svega, šljivovica i loza. Porodica se, inače, bavi prozvodnjom rakije i vina generacijama, imaju vinograd od preko sto godina, i šljivike od preko pedeset. Ima i novijih, naravno. U sortnom sastavu šljiva dominiraju čačanske hibridne sorte, pre svega čačanska rodna, ali iz ovih najstarijih voćnjaka dolazi župska požegača. Ona, kupažirana sa rodnom, drži stub kvaliteta ove rakije. 

Boja: svetlo žuta - boja kamilice

Miris: Dosta svež i na početku herbalan, blagi miris cveta zove, onda miris bagrema, duda. Kako se razvija pomaljaju se citrusi i med. Na repu mirisa blage note zelenog bibera.

Ukus: Utisak je da je ovo veoma skladna rakija, a sklad je osobina koju veoma cenimo kod rakija. Ukus se nadovezuje na miris, on je slojevitija i kompleksnija verzija mirisa. Na ukusu dominira belo i žuto voće, belo grožđe, bele trešnje, vanila. Na kraju suve šljive i hrast.

Zaključak: Lepa rakija, pitka i uzbudljiva. Inače, ova rakija ima jako zanimljivo starenje, naime, prvo leži šest meseci u starom bagremovom buretu,  do šest meseci u dudovom i šest meseci u novijem hrastovom buretu od 500 litara. Veoma retka kombinacija na našem tržištu, veoma uspela kombinacija, takođe.  Ono što je naš utisak je da ova šljivovica zahteva da njen konzument ima iskustva sa različitim rakijama i da je svestan spektra aroma koju šljivovica može da dâ. Ovo nije rakija sa puno godina koja će vas impresionirati starošću, ne, ova rakija impresionira originalnošću. Arome sva tri bureta harmonično su ukopljene i jednu jedinstvenu celinu. Ta celina daje utisak da sedite na tremu, pijete šljivovicu i kaficu sa ratlukom u dvorištu pod lozom ispred kuće, u čijem podrumu, zemljanih zidova, spava rakija.

Ocena - Velika srebrna - 88 od 100 bodova