Šljivovica posle apokalipse

Enki Bilal jedan je od najcenjenijih strip autora današnjice. Svojim neverovatnim talentom za objašnjavanje komplikovanih ideoloških struktura, nedostatka perspektive modernog sveta, ali i ličnih emotivnih praznina i lutanja, izborio je mesto u samom vrhu francuske likovne i strip kulture.

Pored velike slave, one koja je toliko netipična i toliko nedostižna deci migranata, Bilal je ostao skroman, predan umetnosti, ali i duboko ukorenjen u kulturi zemlje iz koje dolazi. Naime, Enki Bilal je rođen i odrastao u Beogradu i upravo ta sećanja i simbole prenosi u svoje strip scene.

Sećanje na Beograd veoma je živo u Bilalovim delima, o tome svedoče likovi u njegovim albumima, dijalozi njegovih junaka, ćirilični natpisi koji se mogu primetiti tu i tamo u ponekom kadru, ali i način na koji se blaži tuga, slavi privremena radost, ubija vreme koga je u njegovim romanima na pretek. Naime, jedno od omiljenih pića Bilalovih junaka je šljivovica, rakija tipična za skoro sve narode bivše Jugoslavije.

Kod njega je prisutna ogromna bol zbog sudbine koja je zadesila Jugoslaviju, bol koju su kasnije stotine hiljada migranata nosili i širili po celom svetu, između ostalog i po francuskim gradovima. Sa koferima punim fragmenata bivše istorije, mitologije, rodoljublja, bivšeg života, ovi poluzombiji stvaraju jednu novu potkulturu, potkulturu neukorenjenosti i nepripadanja.

Tumarajući apokaliptičnim pejzažima Bilalovi junaci povremeno uđu u neki kosmički bar i na šanku sa gomilom mutanata, hermafrodita i satira, naruče čašu šljivovice uz koju redovno pokušavaju da zametnu razgovor na teme za koje je u tom trenutku nemoguće naći sagovornika na milion svemirskih milja naokolo. Pravoslavlje, islam, Vidovdan, Turci, Austrijanci, nacija, partija, Tito, i tako dalje. Sa druge strane unezvereni pogledi nevoljnog sagovornika, zbunjeno sleganje ramenima, ili izveštačena fraza, podsećaju Bilalovog junaka da je u tom trenutku, u tom delu univerzuma, od „naših“  jedino šljivovica prisutna.  

Šljivovica se pije u filmu Besmrtna, koji je umetnik režirao i za njega pisao scenario, pije se i u trilogiji Nikopol, fantastičnom stripu čija je jedna od tema raspad države i haos koji nastaje posle toga. Kao i mnogi autori, Bilal širi svojevrsni stereotip o šljivovici praveći od nje piće skoro isključivo rezervisano za ljude kojima se njen, u ovom slučaju, grozan, ukus dopada, a da bi vam se šljivovica sviđala čovek mora biti rođen, ili makar biti poreklom, sa Balkana. Niko drugi taj osećaj ne bi shvatio, drugima to piće ima ukus petroleja, drugi vole konjake i viskije, a ta pića nisu pogodna za ekspresno brisanje dugoročne i kratkoročne memorije, niti za najavu nekontrolisanog ponašanja. 

Radovima ovog beogradskog Francuza rakija od šljive dobija svoje mesto u svetskoj strip istoriji, možda ne zbog svog vrhunskog ukusa i mirisa, ali treba da budemo svesni da je strip ipak umetnost, a ne priručnik za degustaciju.