Ima jedan podrum u Aranđelovcu...

Često putovanja na odredišta koja su nam blizu, planiramo poslednja.  Tako i tim Rakije, uglavnom otputuje ponekad u udaljena mesta na rakijskoj mapi Srbije, doduše još nepostojećoj, ali na njoj strpljivo ucrtavamo najvažnije izvore. Nezavisnost u pristupu omogućava nam da sami biramo koje to rakijarnice smatramo važnim. Ne morate da imate veliku industrijsku proizvodnju da biste zadovoljili kriterijum kvaliteta, ali zato kvalitet morate imati. A, nama je čast da tragamo za kvalitetom i budemo svedoci rakijske istorije Srbije. 

O rakiji Stojana Tasića – Tase pisali smo jednom, ali o samom Tasi i njegovom podrumu nismo nikada. A ne bismo ni o njemu skorije pisali da nam se nije javio gospodin Ilija Rudić i pozvao nas da zajedno s njim u Aranđelovcu posetimo njegovog dobrog prijatelja Tasu. A njih obojicu – dokazane doajene zanatske rakije, život nije previše mazio. Krštenica lagano žuti, zdravlje hoće da se poigra, ali, s druge strane i rakija u buradima neumitno stari. I hrast i dud, pa i bagrem, sigurno su utočište za najbolje šljivove destilate. To su, znate, one rakije koje isto toliko duguju dobroj šumadijskoj voćki i tradiciji, koliko kazanu i tehnologiji. Takve rakije verovatno nikada nećete naći na rafovima hipermarketa u skorijoj budućnosti.  

Tasina zlatna, kao što se zna, kupaža je rakija od nekoliko sorti šljiva. I baš zato, u zavisnosti od godine i bureta, i rakija zna da bude različitog kvaliteta. Nikada ne ide niže od srebra, ali često ulazi u veliko zlato. Mi smo pored ove klasične kombinacije, došli da probamo one rakije koje nema puno, koja se proba u retkim prilikama i to sa onima koji su otvoreni da razumeju dušu rakije. A, to se, dragi prijatelji, iskustveno uči. 

Probali smo i popili dve Ranke, popularne „Crvenjače“, nekoliko čistih Požegača, sve različite starosti i iz buradi različitih zapremina, kao i još neke zanimljive kupaže. Ilija bi kazao: „Ne zna se koja je bolja od koje“. Sve te rakije smo prošetali u degustacionim čašama, a između uzoraka smo mezili namirnice pogodne za neutralizaciju različitih ukusa (mladi sir, jabuke, vodu). Kasnije smo, kako i tipični šumadijski lokalitet nalaže, uživanje nastavili u jednom restoranu domaće kuhinje (i to kakve!) podno Bukulje. 

Nema bolje priče o rakiji o od one priče koja sama krene uz degustaciju, a bez takve priče, nema ni dobre degustacije. Čika Tasina rakija dobila je najviše ocene na svim važnim rakijskim festivalima u Srbiji, među kojima je i prvo mesto na „Smotri najboljih srpskih šljivovica“ za 2012. godinu. Sada Tasa može mirno da se igra sa unučićima, ali i da ispeče još koji kazan rakije kojoj će pehari, plakete, diplome i medalje biti samo dekor.