Njegovo veličanstvo - Vinjak

Prvi deo -  Piće Jugoslovena

Kada je nastala ideja za ovaj blog, razmišljali smo: Šta ako poželimo da nešto napišemo i o nekom drugom domaćem piću, sem rakije? Otuda i ovo uglavnom u nazivu, a otuda i ova priča o vinjaku.  

Njegovo veličanstvo - Vinjak nije na tronu tek tako, bez razloga. Razlog svakako nije ni činjenica da je vinjak piće omladine, nezaposlenih i radničke klase, te da se od njega efikasno napija i lepo provodi. Vinjak je, pre svega, piće kojem je zabranjeno da nosi porodično ime konjak (zaštićen kvalitet i geografsko poreklo); vinjak je konspirativno ime za cognac Balkana. 

Za proizvodnju dobrog vinjaka potrebno je dosta vremena. Do sada smo, uglavnom, pisali o šljivovim destilatima odležalim u hrastovim buradima. Dakle, zajedničko za vinjake i rakije je etanol voćnog porekla i, u slučaju vinjaka, obavezno pristojno sazrevanje u hrastovim buradima. Za dobar vinjak, najkraće rečeno, potrebno je mlado belo vino koje se dva puta destiliše i potom odležava u hrastovim buradima. To vino nije pogodno da se popije, naprotiv najbolje su pozne sorte grožđa, ne toliko slatke i mirisne, koliko bogate kiselinama. Rane i muskatne sorte, te grožđe koje se uzgaja u žarkom pojasu, za ovo piće nije potrebno; pre će umerena klima dati željenu kombinaciju aroma. 

E, sada, kakva bi to zemlja SFRJ bila kada ne bi imala nekoliko renomiranih proizvođača jakih alkoholnih pića? A, da još među njima bude i nekoliko konjaka, pardon, vinjaka? Pre svega, tu je komšijski NAVIP u Zemunu. Vinjak, Vinjak Marton i čuveni Stari vinjak, popularni „osmak“, jedan od najboljih vinjaka sa Balkana, destilat odležao osam godina u hrastovim buradima. 

Sećate li se Cezara, čuvenog vinjaka zagrebačkog Badela? Pojedini primerci iz sedamdesetih godina danas dostižu ozbiljne aukcijske cene.

Kruševački gigant Rubin dao nam je poznatu, osnovnu verziju vinjaka, zatim popularnu „peticu“, a na kraju i XO vinjak – luksuzno i kvalitetno izdanje za takmičenje sa francuskim igračima. Da pomenemo još Tikveški vinjak iz Makedonije, Trenk vinjak Zvečevo, Župski vinjak iz Aleksandrovca...

Da istaknemo glavni problem u vezi sa vinjakom, reklo bi se, nacionalni problem. Vinjak bije sličan glas kao i rakiju – to je piće za jeftino opijanje, jeste da je veštačko, ali nije skupo... O čemu se ovde radi? Vinjak nije, odnosno ne mora biti veštačko piće, kao ni rakija. Loša iskustva sa ovim pićem samo su deo loših iskustava koje su naši ljudi morali da imaju u raznim sferama života tokom devedesetih godina prošlog veka. Na sredini smo puta da dokažemo sebi i pokažemo svetu da je rakija plemenito piće nastalo od voća, baš kao što i vinjak nastaje od grožđa. Konjak, je na kraju, samo jedan gradić u Francuskoj, a vinjak može biti prepoznatljiv brend našeg podneblja. 

                                                                                                                (nastaviće se)