Lelićka

Danjašnjim postom pokrećemo temu o manastirskim rakijama. Da pravoslavni manastiri proizvode vino i rakiju zanimljiva je pojava od Grčke do Srbije. U Srbiji rakiju proizvode manastiri Kalenić, Hopovo i Kovilj, a verovatno i mnogi drugi za koje ne znamo. Nedaleko od Valjeva nalazi se manastir Lelić i, sticajem okolnosti, rakija iz ovog manastira biće naš prvi izbor.

Lelićka šljivovica osvojila je ocenu 17.85 na Sajmu šljiva u Osečini ove godine.  Neverovatnih 55% alkohola ulivaju strah pre samog degustiranja. Kad se sipa u čašu i malo zavrti, suze se slivaju od vrha čaše minutima, što je i očekivano za ovako jaku rakiju - jednostavno se mora piti razblažena.

Miris: Na prvi utisak podseća na grožđe, odnosno lozovu rakiju. Prilično je začinska i ljuta: biber, čili, ali i senik pun pokošene trave. Sa malo dodatka vode zapljuskuje nas talas slatkoće. Nije sasvim jasno koje sorte šljive su korišćene za proizvodnju ove rakije, ali skoro sigurno se radi o kupaži nešto malo preostale Požegače sa Čačanskim sortama, i/li Stenlijem. Kao i svuda u Srbiji, Požegača je krenula nizbrdo putem ka svom, sve izvesnijem, istrebljenju, pa ta pojava nije zaobišla ni manastir Lelić.

Ukus: Kada se odvažimo da je, ovako jaku probamo, očekuje nas nešto slađi doživljaj, biber je omekšan livadskim medom i suvim šljivama. Vodenast, začinski ukus koji podseća na duvan i nešto vanile.

Manastir Lelić jedan je od najmlađih manastira u Srbiji, pa kao da je proizvedena u skladu sa tim, ni ova rakija nije naročito stara. Ipak, ona spada u kvalitetnije rakije koje smo probali i zaslužuje da izađe iz anonimnosti. Sve pohvale za trud idu monasima ovog manastira, koji se, pored rakije, bave i proizvodnjom meda. 

          

 

Ocena - srebro - 85 od 100 bodova 

David Bowie - Ashes to Ashes