Ракијашко-вински викенд у Неготинској крајини

 

 

 

У нашој претходној рецензији поменули смо да се надамо да ћемо бити у прилици да посетимо манастир Буково и Крајину у скорије време, али нисмо се баш надали да ће се то десити за само неколико дана по објављивању приче о лози из овог манастира. Наиме, пријатељи блога Ракија, углавном позвали су нас на ракијашку и винску авантуру по Тимочкој крајини с посетом винском фестивалу Wine Jam на Рајачким пивницама.

 

 

Пријатељи блога познати су познаваоци ракије, редовни пратиоци блога Ракија, углавном и људи из бизниса с ракијом и винима. Наша дружина састављена од четири члана личила је на екипу жигосаних из познатог филма, било нас је разних професија, говорили су се разни језици и дискутовало се на разне теме. Кренули смо дунавском магистралом уз посете Голупцу, Доњем Милановцу, кафанама поред Дунава и винаријама на брежуљцима око Неготина.

Посетили смо винарију Матаљ, пили њихово сјајно вино, свратили до винарије Фрунза и пробали ракије које ова кућа производи, јабука се показала као најбоља и најпостојанија. На крају првог дана дошли смо у Рајачке пимнице и укључили се у велику винску журку где људи играју, певају, пробају ракије и вина, слушају добру музику. Сам фестивал управо се зове у складу с понашањем посетилаца - Дани вина и лепог расположења које организује удружење Млади са Рајачких пивница у сарадњи с Wine Jam. Све похвале за Кику и Аћима, њихова прича је пуна живота и даље мотивише и плени.

 

 

Наша екипа се у неко доба упутила даље, преспавали смо у винарији на самој граници са Бугарском и та сјајна винарија је једно од најбоље чуваних тајни срспког винаства. Ујутру смо пробали њихове ракије и вина и одушевили се. Винарија се зове Радуловић, води је старији брачни пар повратника из Норвешке, имају велике винограде црних и белих сорти грожђа, праве одличан вињак и лозу. Све је на бази грожђа, али све је и сами квалитет. Иако није било шљивовице, није нам пуно недостајала. 

 

 

После подне, другог дана, имали смо невероватну дегустацију у манастиру Буково. Овај манастир права је оаза духовног живота, рада, посвећености и вере, поред развијеног духовног живота о коме говоре хиљаде посетилаца и ходочасника. Кроз винарију и дестилерију провео нас је, сада већ легендарни, монах Платон. Млад монах али наоружан знањем и вољом која се ретко среће. Наравно, ту су таленат и љубав. Без тога не иде. Од ракија пробали смо тек испечену шљивовицу од ранке и пожегаче која је толико квалитетна, сјајно урађена и укусна, да већ може у боцу. За људе који не воле „жуте“ ракије. После смо пили основну верзију шљивовице која се многоструко побољшала у односу на њене основне верзије од пре десетак година. Сада је то врхунска ракија којој ћемо се посветити у будућности. 

Највише су нам се допале премијум верзије. Што је негде и нормално, али опет подсећам да су премијум верзије ракија, из сваке дестилерије, пре свега за искуне познаваоце и дегустаторе. Морамо да препоручумо основну верзију шљивовце старе три године и лозу од црне тамјанике за оне који тек крећу са давањем шансе ракији. Увек треба кренути од основног производа ка комплекснијим и захтевнијим.

Пили смо шљивовицу из 2013. године и о њој ћемо писати у будућности. Комплексна, а опет питка, карактерна, а ипак блага и доброћудна. Право ремек-дело на ракијској сцени. Права манастирска, носи квалитете људи који је праве. Ракија без гордости, претеране амбиције и претенциозности. А заслужује сваку похвалу.

 

 

 

Поред ње, пили смо вињак Бук стар седам година. Овде је битно напоменути да је читава задња страна манастирског имања обложена бурадима где на отвореном старе шљивовица, вињак и калвадос овог манастрира. Сва бурад су од 225 литара, изложена су свим атмосферским приликама сем директне кише и деле климатску судбину целог краја у коме одлежавају. Кад је монасима вруће и ракији је вруће, кад је хладно, хладно је, кад је влажно, тако је - како је. Вињак није управо то што пише, нема додавања бонификатора, заслађивања, претварања нашег вињака у француски коњак. Подсетићу поново да све велике коњачке марке и брендови имају свој јединствен бонифкатор који на крају додају свом пићу градећи му јединствен карактер Овде код нас тога нема, ракија од вина лежала је седам година у храсту. И сад је пред нама. 

 

 

Права посластица била је сачувана за крај,  манастирски калвадос прављен од манастирских јабука које доносе и поклањају верници. Наиме, у овом крају  обичај је да се манастир дарује, па се деси да верници поклањају јабуке у великим количинама. Када се накупило јабука, монах Платон оцедио је сок, испекао ракију и ставио је да одлежава у храстовини. Резулатат је магичан. Уз овакву ракију од јабуковог сока покрећу се сјајне приче, дух полети као игуману Стефану у Горском вијенцу када каже:  

 

„Млади синко, лијепи Владико

само собом ноћас је весело,

а душу сам натопио капљом

па се стара игра поврх вина

ка блиједи пламен по ракији.

То ми каткад старцу буди кости,

спомене их на младе године.“

 

Наша екипа није била састављена од старих људи, младе године су још ту, али ћемо ову посету и овај викенд памтити и препричавати и у поменутом позном животном добу. Ово је нешто што се не заборавља. Нека Бог поживи овај сјајни крај Србије и овај свети манастир и његову верну братију, од срца жели блог Ракија, углавном с пријатељима.

 

 

Буково – лоза од црне тамјанике

 

 

 

 

Када дођу врели летњи дани и кад све што пијемо захтева конзумацију на нижим темперетурама, тим блога Ракија, углавном воли да охлади ракију од грожђа, популарну лозу, и са чашом хладне изворске воде дочека врели јулски талас жеге. Некако, лоза иде уз лето, без обзира јесте ли на мору, планини, негде у природи или се одмарате у својој кући. За поменути летњи ритуал са хладном лозом и чашом воде поред ње, овог пута одабрали смо лозовачу манастира Буково из Источне Србије, недалеко од града Неготина.

Ово је занимљива ракија коју смо одавно хтели да прикажемо на страницама нашег блога, а направљена је од сто посто сорте црна тамјаника. Ово је јединствена мускатна деликатесна лозова ракија како кажу монаси који је праве: „са веома израженим мирисом тамјанике. Веома је пријатна и питка што се постиже пажљивом и лаганом двоструком дестилацијом и одлежавањем у инертним судовима у трајању од најмање две године“.

Цела прича са црном тамјаником почела је 2009. године када је игуман са монасимама манастира одлучио да набави садни материјал специјалног клона црне тамјанике из Пољопривредне школе Буково у Неготину. Ова сјајна школа заслужује да се о њој напише неколико речи јер важи за „чувара старих српских сорти грожђа“. У својим виноградима гаје багрину, црну тамјанику, смедеревку. Школа је основана 1891. године указом краља Александра Обреновића и звала се Школа за винодеље и воћарство. Од самог оснивања бавили су се очувањем сорти, борбом против болести, промовисали културу узгоја воћа и прављења вина и ракије. Црна тамјаника им је специјалност, сорта која се код нас помиње од 1887. године, а од које је направљено и најбоље вино европског сајма вина у Паризу 1937. године. Иначе, Неготинска крајина налази се у равници окруженој планинама Мироч, Црни Врх и Дели Јован са једне и Дунавом и Тимоком са друге стране, што условљава веома специфичну климу овог подручја која је изразито континентална и карактеришу је веома топла лета и хладне зиме. Идеална је за узгој винове лозе, вина су врхунска, ракије на бази грожђа, такође одличне. Од самих почетака поменута школа блиско сарађују са манастиром Буково, прво земљиште које је било у поседу школе добили су од манастира крајем 19. века.

 

Судбина је хтела да школа и манастир ступе у поновну сарадњу 2009. године када су Владика Јустин, игуман владика Иларион, а отац Дамјан економ, почели са садњом винограда црне тамјанике. Одлучено је да се сади црна тамјаника како би се првенствено радило вино за Свето причешће јер је то уско повезано са манастиром и са црквом. Међутим, други су се планови наметнули кроз праксу и дружење са овом специфичном сортом грожђа. Направљено је врхунско вино Филигран, а касније се пече и ракија, баш ова која је данас на блогу Ракија, углавном.

Што се тиче ракије која је пред нама, прави се тако што се после пресовања остатак вина и грожђа уз додатак воде поново пресује и претвори у воћни кљук који се остави да ферментише. Монаси су приметили да је црна тамјаника таква сорта да се једним пресовањем не може одвојити целокупно вино из грожђа. Понављањем процеса добија се одличан вински сок без покожице који брзо ферментише и од кога се добија сјајна ракија. Када се ферментација заврши ради се двострука дестилација, обарање на 40% алкохола и стабилизација која траје најмање две године. Резултат који се добије је следећи:

Боја: бистра ракија која после хлађења добија лепу уљасту структуру.

Мирис: мускатан, благ и пријатан. Помало уљаст, благе маслинасте ноте се могу осетити на почетку. Бибераст и цитрусан, касније слаткаст мирис свежих црних смокви.

Укус: свеж, цитрусан, благо трпак. Путераст, укус црног грожђа, слатког од смокви, путера на свежем хлебу. Јако укусна ракија, чак и кад је охлађена има раскошни буке у коме се ужива. Истина, мало краћи накнадни део укуса, али и то је у мери у којој треба да буде за безбојну ракију од грожђа.

Ракија нам се свидела, свака препорука за ову лозу, посебно када је напољу изнад 25 степени Целзијуса. Желимо да напоменемо да нам се ова ракија много више свидела од основне верзије шљивовице коју производи исти манастир, вероватно је то зато што нисмо љубитељи ракија од шљиве која су старила у храстовим бурадима у којима је пре тога старило вино. Лоза се лепо слаже с лаганом храном, посебно добро са воћем које исто тако треба да буде благо охлађено, ми смо је пили уз комаде хладне диње и уживали. Паковање је модерно и добро осмишљено, идеална ракија за поклоне људима до којих вам је стало. Надамо се да ћемо ускоро посетити манастир Буково и пробати остале производе из њихове палете врхунских ракија.

 

Оцена - Злато - 91 од 100 бодова