Gorda grand cru XI

Није Горда. Горда је. Породична резерва стара једанаест година. Најмање. Заправо ради се о ракији просечне старости 11-20 година. Grand cru је позајмљеница из винског света и означава изузетно поднебље на којем се грожђе, у овом случају шљивик налази и које даје плод врхунског квалитета за прераду у вино, односно ракију. Поред вина, користи се за означавање премијум квалитета чоколаде и пива, а ево од 11. јануара 2024. године и на ракијској сцени имамо прву тако означену ракију. Зреле шљиве са пробраних стабала чачанске родне, двострука дестилација без учешћа колона. Монодестилат гранд кру својеврсни је омаж историји дестилерије Горда. За један лот који оде у продају искористи се не више од запремине једног бурета ракије од 500 литара (додуше из неколико буради), док један део тако флаширане "једанаестице" остаје у архиви дестилерије. На имању у Велеречу налази се и 40 година стара парцела шљива која и даље рађа и користи се у купажи, род је мали, испод просека, али има тај печат. Карактер калема ове шљиве има свој печат, што смо могли да осетимо већ код безбојног дестилата који смо пробали у подруму дестилерије.  Начули смо да су запослени у дестилерији Горда дали име сваком дрвету. Такође, трудили су се да у процесу ферментације користе што мање судове да би се свака фаза у добијању будуће Горде гранд кру пратила што лакше. 

 

Боца која је пред нама долази из тог првог лота и носи број 622 од укупно 657 боца. 

Мирис: неизбежан ароматски печат у шљивовицама дестилерије Горда је нота поморанџе, која овог пута обогаћена  мускатним орахом. Ту је и мирис старе шљивовице,  суво ливадско цвеће, бехар. Након дужег времена проведеног у чаши, помаљају се агруми.

Укус: Испрва нежна, деликатна ракија, сачуване типичности шљиве чачанске родне. Пријатна горчина, суве шљиве, цимет и  бело суво грожђе. Укус није сладак, већ умерено сув. Празна чаша ( која ни онда није сасвим празна) мирише на презреле шљиве и добре коњаке. Свакако су у питању одабрана храстова бурад, технолог је урадио одличну купажу. Као што се ради селекција у воћњаку, ради се и селекција у подруму, дестилати се прате, па се после три године одвајају ка даљем старењу и иду у све ислуженију  бурад, да би ракија остала свежа, а да не доминира храст.   

Закључак: Горда XI гранд кру највиша је класа шљивове препеченице из ове дестилерије. На престижном винском догађају Wine Vision новембра 2024. године Горда XI проглашена је за најбољу ракију од шљиве, као и за најбољу у категорији свих воћних ракија.  Mоже се наћи у Србији и региону у двадесетак ресторана, као и у малопродаји. Порука за колекционаре и остале љубитеље: идеја дестилерије Горда је да сваке године изађе по један лот Горде XI на тржиште. На многаја љета!

 

Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова 

Чиста - ракија од дуње

 

Дуњевача је по свим параметрима фантастична ракија, ароме које се могу наћи у доброј дуњевачи представљају пријатну пустоловину за чула. Ноте укуса и мириса које осећамо пијући дуњевачу довољно су препознатљиве, а у исто време довољно необичне. Кроз уживање у овој ракији путујемо кроз утиске који нас води пределима у којима ова воћка рађа. Од јужних обала Каспијског језера где је воћка настала, преко Медитерана све до плодних жупа наше Србије. Када се мало удубите, ракија од дуње носи топлину сунца, благу сланоћу мора, богат укус који даје плодна земља. Сласт, киселост, трпкост, укусност, све је ту, спремно да га лепо упакујемо, промовишемо и понудимо светском тржишту.

Нажалост, уместо овог приступа, на нашем ракијском тржишту годинама је владала ракијска клика која је продавала дуњевачу без дуње у њој. Годинама је ова ракија била омиљени предмет фалсификовања, па како су године пролазиле, потрошачи су постајали све резервисанији према дуњевачама, све се више избегавало да се она наручује по угоститељским објектима, почела је да се гради лоша репутација. Сада је пред свима нама задатак да се поврати добро име ракији дуњевачи. Да се опет подсетимо какво благо имамо у нашим воћњацима, како сјајна традиција постоји у нашој ракијској култури. Посебан терет мораће да понесу млади и амбициозни ракијаши, младе дестилерије које производе врхунску дуњевачу, на њима је да лошу репутацију претворе у врхунски бренд.

Данас је пред нама једна таква дестилерија, енергична група људи која враћа славу производу који се зове ракија од дуње. Данас пробамо ракије из дестилерије Мико из села Тулеж у плодној александровачкој Жупи. Ракије им излазе под брендом Чиста, па тако имају безбојну дуњу и дуњу из бурета. Ово је одличан пример како ствари треба да се раде кад се за циљ има квалитет и постојаност.

Наиме, ракије од дуње Мико - Чиста долази са највећег воћњака под дуњом на Балкану. На овом газдинству има око 25 хиљада стабала дуње на тридесет три хектара. Озбиљна прича, посвећени власници, јасна визија. До сада смо схватили да не може свако да произведе добру ракију, посебно не може да обезбеди чувена три К која су неопходна за успех: квалитет, количина, континуитет. Пред нама је ракија изашла из дестилерије која то може. Па да видимо шта смо нашли у боци ове дуњеваче.

На почетку желимо одмах да похвалимо флашу, етикету, целу презентацију. После година живота и искуства љубитељ ракије у Србији заслужује да попије своје омиљено пиће из лепе амбалаже, да му се неко обрати са поштовањем, да га информише са етикете и естетски испоштује. Све поменуто важи за дестилерију Мико и ракију Чиста. Посебну пажњу обратили смо на безбојну дуњевачу из ове дестилерије.

 

Боја: бистра ракија која није филтрацијом изгубила на постојаности

Мирис. Мирис воћњака са пуно дуња, мирис влажне земље и дуње са ормара. Мирис свеж, помало морски, озонски, јако нам се свидео. Није нападан, пријатан је и необавезујући. Може дуго да се мирише и ужива у њему.

Укус: како и име каже, чиста дуња, нема удварања укусу, ништа није нашминкано. На почетку трпкоћа свежег плода, блага киселост и опорост као кад загризете дуњу. Сув почетак развија се у маснији накнадни део укуса. Импресија чаја од листа дуње, благи утисак лековитости. Финиш је солидно дуг за белу ракију, развија се и мења. Благ додир нечег хербалног прати стандардан пријатан укус лесковачке дуње. Траг уља од лаванде на самом репу ракије. Јако лепо укомпоновано. Све похвале за квалитет сировине, али и умешност технолога.

Закључак: Поред безбојне ракије дестилерија Мико производи и дуњевачу из храстовог бурета која је такође веома добра ракија. У овој ракији, која је старила око годину дана у бурадима од француског храста, сортни састав чине лесковачка и сорта хемус. Ова бугарска сорта показала се као све чешћи избор за прераду у ракију, највише због своје сласти и отпорности према болестима. Наиме, у воћњацима у Тулежу поред лесковачке дуње око једне петине чине и различите друге сорте овог воћа. Препоручујемо да пробате, упоредите и стекнете искуство како изгледају ракије са и без утицаја дрвета. Ми ћемо са задовољством наручивати ову ракију у локалима где је буду служили, видимо да се дистрибутивна мрежа шири и да старе дестилерије добијајају озбиљну конкуренцију у младим ракијским надама, што је одлично за нашу ракијску сцену.

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова