Шумадијска шљивовица Завет

 

 

Шта је то шумадијска шљивовица? Према техничкој спецификацији усвојеној 2019. године, то је ракија која мора бити добијена од сорте црвена ранка (најмање 20%), затим још и чачанска родна и чачанска лепотица. Идеја је да се добијени препек (редестилат) рађен на бакарним казанима запремине 100-1000 литара и који има изразит потенцијал за старење, остави у бурадима од српског храста китњака запремине 500 до 1.000 литара најмање годину и по дана. Наравно, све преко тога може само да допринесе квалитету ракије. Општине које чине географско подручје за производњу Шумадијске шљивовице јесу: Аранђеловац, Топола, Град Крагујевац, Кнић, Баточина, Лапово и Рача. Потребно је још знати да „право употребе регистроване географске ознаке Шумадијска шљивовица припада свим произвођачима који исту производе у складу са техничком спецификацијом и који су уписани у Регистар географских ознака као овлаштени корисници“.

Са шумадијском шљивовицом Завет упознали смо се на премијери одржаној у оквиру децембарског, сад већ легендарног, фестивала Distillery Masters у београдском хотелу Хајат. Како је тамо било, погледајте овде. Такође, о овој ракији говорили смо детаљније у новогодишњој видео дегустацији на нашем каналу. Препознатљив дизајн боце, црвена етикета на ћирилици, запремина 700 милилитара, а јачина 43% алкохола.

 

Боја:  старог злата карактеристична за ракију стару четири године.

 

Мирис: Цветни и воћни профил, карамел, зачини, пчелињи восак, али и блага ванила. После неког времена целокупан мирисни комплекс постаје најшљивастији који смо осетили у последње време. Стара школа, рекло би се.

Укус: Славско жито – мускатни орах, ванила, атмосфера храстове шуме. Има ту и неке пријатне љутине, одлучности у накнадном делу укуса и све се завршава у афтертејсту средње дужине који тражи још. Свеже истоварена дрва, мирис запаљене цигаре у даљини, слатка опорост, шумадијска шљивовица Завет добила је најбоље органолептичке особине све три сорте шљиве. Очекивано, старост ове ракије од четири године оставило је и трага на мирису, укусу и општем утиску. Ракија је веома питка, укусна, у њој се може уживати у свим приликама: довољно јака за аперитив (за нас идеална јачина од 43%), а опет и довољно племенита за дижестив.  Празна чаша мирише на дестилерију у којој се пече шљивовица.

 

Ракија која је пред нама старила је четири године, а ово је тек прва серија од 950 боца. Биће право задовољство чекати на нове лотове који нити могу нити треба да буду исти. Иако стандардизоване, шумадијске шљивовице могу се разликовати између себе по уделу сорти у купажи, алкохолној јачини, али и годинама старости. Такве боце у будућности могу се поредити по ароматским карактеристикама, предвиђамо да ће ту бити и колекционарских примерака. Лепа година  за ракијску сцену Србије је пред нама.

 

Оцена - Злато - 92 од 100 бодова

 

 

Орнамент – МВП дестилерија

 

 

 

Тим блога Ракија, углавном, на самом почетку календарске године, кренуо је у своје прво путовање у 2025. Наш први обилазак одвео нас је у доње Подриње, у познати и историјски прослављени Јадар, у село Лешница код Лознице. На свега десетак километара од града, спада у већа села у овом делу Србије, динамично је, са доста младих људи и вредних домаћина. Овде је за нас најзанимљивија била једна здрава ракијска прича о којој бисмо желели да вам прозборимо. 

Наиме, посетили смо дестилерију „МВП“ у Лешници, родно место ракије Орнамент. Овај производ привукао је нашу пажњу током јесени 2024. године када су се из мноштва нових ракијских пројеката издвојили изузетним квалитетом и одличном презентацијом. Први пут смо их упознали на фестивалу жестоких и јаких пића Дестил Арт на Новом Београду. Попричали смо са љубазним власницима, младим и енергичним људима, и пробали већину производа на њиховом штанду. Интересантно је поменути да смо ове ракије пробали пошто смо дегустирали страна пића, пре свега синг малт вискије и бурбоне. На почетку смо мисли да нам ракија после тога неће лећи. Међутим, десило се нешто што се ретко дешава, ракије су биле толико занимљиве и специфичне да смо без икаквих сметњи могли да пробамо шљиву, јабуку и виљамовку. Од првог гутљаја схватили смо да се пред нама налази нешто што ће оставити трага на српској ракијској сцени. 

Други сусрет је био на нашој радионици на фестивалу Опен Балкан где смо одабрали Орнамент дуњу да са њом почнемо радионицу под називом Увод у српску ракију. У публици је било и гостију из иностранства и опет се десило да на Орнамент нико није остао равнодушан. У том тренутку пожелели смо да сазнамо нешто више о овој ракији, и ево нас у Јадру и селу Лешница. 

 

 

Дестилерија МВП је млада и још неоткривена. Ово ће се променити веома брзо, сугурни смо – што због врхунских ракија које производе и које ће наћи пут до своје групе обожавалаца, што због енергије која покреће ову амбициозну ракијску идеју. Наиме, власници су млади људи, образовани на Архитектонском факултету у Београду, поседују љубав према традицији, али и инжењерски дух који се осети и у њиховим ракијама и организацији производње. Наравно, породица Петровић на сваком кораку истиче и дугу праксу печења ракије у њиховом домаћинству још од времена када су њихови дедови живели у Рађевини, на пола пута између Осечине и Крупња. То није била организована и професионална производња као данас, али за себе кажу да “породица Петровић има дугу традицију производње ракије коју преноси с колена на колено. Ракију производи већ неколико генерација, чији је квалитет одавно познат комшијама и пријатељима“. 

Прво што смо уочили је да је у свакој фази производње подједнако присутан ручни рад и најсавременија технологија. Схватили су наши домаћини да једно без другог не може, и да се комбинацијом добија најбољи резултат. Машине и судови су софистицирани, елетроника и рад „на дугме“ скраћују радни процес и олакшавају радницима посао, али свака боца ракије прође и кроз људске руке, свака шаржа се проба, о свему се води рачуна. Дестилерија има одвојене делове за ферментацију, дестилацију, старење, флаширање и складиштење. У склопу дестилерије и лабораторија, а ускоро ће бити отворена и оригинална сала за дегустацију и ракијску едукацију. Све је функционално и детаљно осмишљено, са стрпљењем, знањем и вером у успех који треба да дође временом.

 

Ова ракијарница производи шљиву, виљамовку крушку, дуњу, вишњу, јабуку, а у фази финиширања производа су ликери од малине и вишње са медом. Заједно са власником Марком Петровићем пробали смо сваки од производа и пратиоци блога Ракија, углавном могу очекивати детаљнију анализу и рецензију ракија које смо одабрали на овој посети. За сада можемо да кажамо да је свака ракија прича за себе. Шљива је старила у храстовом бурету од 225 литара по француској технологији, одликује је ћилибарна боја и дуг афтертејст. Виљамовка је трпка и питка, пуног тела и сјајног наступа. Јабука је за сваку препоруку, посебно за нас који волимо јабуку из храстовог бурета. Дуња је слојевита и мистична. Ликере једва чекамо да изађу и да им се додатно посветимо. У овој фази је све сјајно и прецизно одрађено. 

Оно што је један од најјачих утисака је то што нас је кроз читаву посету, у свим објектима и у сваком тренутку пратио један облак воћности којим одише ова ракијарница. Густа, уљаста и слатка арома воћног нектара. Посебно нам се свидела шљива кад смо је пили у самој дестилерији. Поред казана је, ваљда, свака ракија најукуснија, најбоље је пити производ на самом извору. Иначе, Петровићи се труде да воће набављају у свом подринском крају кад год је то могуће, али одакле год да долази, свакако бирају најбоље и најзрелије плодове. 

Петровићи у вођењу дестилерије имају јасне стандарде и пословну етику. Ово се односи на основни карактер или дух компаније. Овде је очигледна љубав према ракији, али и велика жења да се љубав подели са људима који ће знати да цене овај производ, који ће са Петровићима наћи заједничке вредности када је ракија у питању. Чини ми се да је то најснажнија спона која је нас из блога Ракија, углавном спојила са овим младим ентузијастима и ракијашима. Овакав начин је једини пут ка потрошачу и једини начин на који се постаје велико име у ракијском свету. Само напред!