21. 6. 2023.

Шљивовица - јединствени укус Србије

 

 

 


 

Магазин Outstanding Serbia by Vino & Fino налази се на сваком седишту авиона Air Serbia, на редовним и чартер летовима, као и у business lounge на аеродрому Никола Тесла. Такође, магазин се бесплатно дистрибуира у ресторанима, баровима и кафеима широм Србије. У новом броју саговорник Ненада Костића на тему ракије био је Илија Маловић, уредник и аутор блога Ракија, углавном.

 

- Какав треба да буде укус добре српске шљивовице – које су, дакле, органолептичке карактеристике наше традиционалне ракије?

Ракија је доминантно пиће у животу српског народа последњих неколико векова. Присутна је у традицији, култури, етнологији, обичајима, религијској пракси, народној медицини. Током свих тих година брусио се укус и мирис карактеристичан за Србију, за њене регионе, за географске и климатске карактеристике. “Српска шљива” био је назив за плод шљиве који је пре сто година на њујоршкој берзи био симбол апсолутног квалитета, све друге шљиве мериле су се према њему. Аутохтоне и старе ракијске сорте – пожегача, црвена ранка, тновача, метлаш, црношљива и друге – имају идеалан однос арома, најбољи однос киселине и шећера, идеалан потенцијал за старење, што су ракије старије то су боље. Технологија производње на малим бакарним казанима од 120 литара показала се као најбоља за производњу. Српски храст има одличне квалитете за старење јаких алкохолних пића. Наша ракија има изузетан ароматски потенцијал и лепезу у којој је могуће препознати стотине арома које нас асоцирају на ствари из природе. Шљивовице, на пример, које су провеле мало времена у храстовом бурету имају лаке воћне ноте, често и ноте лековитог биља и чајева. Из њих избија свежина траве на сунцу и планинског ваздуха. Како се повећава време проведено у храстовом бурету, ракија добија гушћу, кремастију структуру, у укусу се појављује бурбон ванила, карамела, банана, кокос, чоколада. После деценије старења, ракија добија зачинске укусе и мирисе. Ово су ракије Шумадије, Западне Србије, Неготинске крајине, Хомоља, Ибарског Колашина. 

 


 

- Какво је стање на тржишту премијум српских шљивовица – прецизније, који су трендови тренутно актуелни?

Много тога се променило набоље у последњих десетак година на ракијској сцени. Све је више регистрованих дестилерија, производи су све квалитетнији, култура конзумације је на много вишем новоу, ракија са именом и презименом се све чешће налази на картама пића српских ресторана уместо нелегалне ракије којој се не зна порекло. У бизнис је ушло много занимљивих малих подрума који тржишту нуде своје квалитетне ракије у распону од нових дестилата до својих породичних резерви. Кад кажемо мали подрум мислимо на регистроване дестилерије које плаћају порез, које имају школованог технолога, које комуницирају са државом и контролом производа. То су играчи који обраћају пажњу на маркетинг, медијску промоцију, одржавају контакт са потрошачима. 

 

- Да ли српска ракија има будућност на глобалном тржишту премијум дестилата и шта је, по вашем мишљењу, потребно да се оствари пробој на то тржиште?

Оно што недостаје за снажнији пробој на светско тржиште је већа и одлучнија улога државе, пре свега у стогој примени закона. Држава мора да се потруди, брендирања традиције нема без јасне и строге регулативе. Ако свако може из своје гараже да истече хектолитре ракије, онда немамо бренд, немамо стандарде и смернице квалитета. Флаша ракије требало би да буде амбасадор Србије и својеврсна платформа за промоцију Србије као дестинације и “најбоље чуване тајне Европе” - како је назвао један познати туристички магазин. Сектор угоститељства и услуга важан је за ракијску сцену, појавило се доста ракија шопова, постоји чак и амерички бренд српске ракије који постаје све популарнији. Прича о српској ракији је средњокласна прича, захтева време, посвећеност и новац. Брендирана ракија за коју треба одвојити мало више новца захтева стабилније тржиште и друштвене околности да би се људи охрабрили да нађу свој ракијски идентитет. 

 

Фотографија: Стефан Ђаковић

 

 

 

Нема коментара:

Постави коментар