Ako je neko degustator
rakije, ako pije radi uživanja i vrhunskih aroma koje dobre rakije imaju, ako
želi da shvati jasnu vezu između tradicije pravljenja rakije, terena gde je
ispečena i kvaliteta voća od kog je nastala, on ima tri, najviše četiri
gutljaja koja može u tu svrhu da upotrebi. Najviše četiri pokušaja da pronađe kvalitet. Ovde mislim na situaciju gde rakiju gutate i ne izbacujete
je iz usta poput profesionalnih ocenjivača. Vremenom, iskusan degustator rakije
postaje jako oprezan na šta će da potroši svoja četiri gutljaja. Ponekad se
dešava da i prvo probanje upropasti degustaciju za taj dan, da opečete čula
prejakom rakijom, da vas zaboli glava od rakije prepune patočnih ulja, da ne
možete da se oslobodite hemijskog ukusa.
Međutim, nije najveći
problem kada je rakija loša. Od loših rakija se nešto može naučiti, često je
zanimljivo i uzbudljivo pronalaziti greške u proizvodnji rakije i njih
povezivati sa manama u ukusu i mirisu. Loše rakije imaju svoju edukativnu
svrhu, one postavljaju kriterijum za nekvalitet, one su početna tačka od koje
se kreće u rakijskoj karijeri. Kad neko ispeče lošu rakiju i svestan je da je
ona loša, znamo da je na pravom putu, da svaka sledeća postaje bolja i da ima
potencijal koji će se iskazati u budućnosti. Prvi korak ka savršenstvu je
prepoznavanje grešaka.
Ono što je mnogo gore od
loše rakije je nepotrebna rakija. Ove rakije često nemaju neke posebne mane sem
što su neukusne i prazne. Nemaju ni vrline, ali nisu loše po zdravlje. Nepotrebne
rakije su rakije pečene i plasirane na silu, bez jasne vizije o svom mestu među
drugim proizvodima. To su rakije koje nisu vredne pijenja. Takvi destilati nisu
proizvod apsolutnog neznanja, one mogu da budu čak i solidne, međutim, to su
neme rakije, nisu u stanju da se izraze, nisu u stanju ništa da kažu o sebi.
Takvi proizvodi su dosadni i pretvaraju se u gubljenje vremena.
Postoji nekoliko bitnih
razloga za pojavu nepotrebnih rakija, neke od tih razloga smo navodili kada smo
pisali o brendiranju rakije, o autohtonosti, o kulturi pijenja, pa ih neću sada ponavljati. Svi znamo da novo, hibridno voće daje neutralnu rakiju, pa je
potrebno biti jako oprezan i uložiti napor da se napravi proizvod sa
identitetom. Dodavanje šećera u kominu pravi od rakije bezukusnu vodicu koja
ima alkoholne efekte, ali je aromatski ništavna. Takođe, kada voćarima počne da
truli voće usled nemogućnosti da ga prodaju, sete se destilacije. Ovo naročito
važi za voćare „iz kafića“, one koji misle da mogu da vode biznis telefonom,
bez prethodne računice, pripreme, rada. Ovakvim „menadžerima” rakija postaje
krajnja mera spasa od bankrota. Oni peku rakije bez duše, one koje zauvek
ostaju „destilati“.
Nepotrebne rakije najviše
prave „rakijaši iz mode“. Da se primetiti da je postalo moderno praviti rakiju
u Srbiji, pa se tog posla prihvataju i oni koji rakiju ne vole, ne piju i ne
razumeju. Posebna komplikacija nastaje kada modni rakijaši nauče nešto o
hemiji, savladaju osnove destilacije, pa samim tim i izbegnu glavne greške
prilikom pečenja. Ono što se rađa iz tog modnog napora se može opisati kao
votka od voća. Modisti saznaju glavno, ali kod rakija (kao i kod mnogih drugih
stvari) uspeh se krije u detaljima. Detalji i strast prave razliku i čine jedno
piće vrlo dobrim.
Uz modu i osnovna znanja iz
oblasti tehnologije dolazi i ambicija. Javlja se i želja za društvenom
potvrdom. Rađa se potreba za priznavanjem majstorskog znanja i zvanja u okviru
rakijske zajednice. Počinju da se šalju rakije na takmičenja, da se prave
prezentacije. Modisti često imaju novca da ulože u svoju proizvodnju pa prave
rakije tehnološki ispravne i čiste. Međutim, ovakve rakije su najnepotrebnije
od svih. To su rakije za ignorisanje. Prekupažirane, ni stare ni bezbojne,
najčešće ostavljene na jačinu od 40% alkohola. Prepoznaćete takve rakijaše i po
tome što žele da destilišu sve što ima šećera u sebi. Traže recepte za rakije
od kupusa, lubenice, nara.
Na kraju da podsetimo da ne
mora baš sve da se oceni i na sve da se obrati pažnja. Posebno je važno da ne
mora sve da se popije. Kao i u sportu, neki igrači su jednostavno
netalentovani, neki treniraju da bi se sklonili sa ulice, neki da bi bili
zdraviji. Neko ostane večiti talenat i nikada ne zablista. Sa rakijama je ista
priča.
Moram priznati da bolji tekst, bolju priču, bolje sagledavanje na temu rajije, do sada nisam čuo, niti pročitao.
ОдговориИзбришиNekada se prezime gradilo i održavalo na domaćinskoj rakiji, onoj potpunoj, po mirisu, ukusu, boji, jačini, da li pali dok se pije, da li se posle nje i uz nju dobro mezi, jede, uživa... peva, a ne opija. Dodatni prihod porodici je bio, prihod od rakije, i danas je... ali nije sve u parama, mnogo toga više ima, u rakiji!
Stvarno je tekst savrsen,bravo.
ОдговориИзбришиВрхунски текст, право у центар!!!!
ОдговориИзбришиIzvrni ih!
ОдговориИзбришиБраво! Сама суштина ствари. Што би моја баба говорила - ако радиш нешто, ради то људски! Дакле, поштено и надасве посвећено. Или једноставно - не ради.
ОдговориИзбришиOd kolevke pa do groba, doba iskrenosti je najlepše doba. Živeli!
ОдговориИзбришиBRAVO SVE NAPISANO TAČNO OD REČI DO REČI
ОдговориИзбришиSvidja mi se razmisljamje. Doktorski nema sta...
ОдговориИзбришиSlozio bih se sa komentarima ostalih. Dugo nisam procitao
ОдговориИзбришиbolji tekst na temu rakije.
SVAKA CAST
Hvala svima na komentarima!
ОдговориИзбришиKvalitet će jednom isplivati naspram kvantiteta,radi malo al radi sa voljom,to je moja deviza rezultat će sam doći
ОдговориИзбриши