Kako se preziva rakija?

Kako danas biti potpuno van trenda i pijuckati blago rashlađenu rakiju negde u gradu, pored računara prikačenog na super-brzi internet, i sve to 2017. godine? Kako ne kupiti barem jedno od 85 vrsta piva koliko ih sada nude u samo jednom od trgovinskih lanaca, kako u letnjoj bašti kafića ne popiti koktel sastavljen od sve samih svetski priznatih žestokih i jakih alkohola? Kako, na kraju, kad vas neko pita:  „Šta ćeš da popiješ?“ odgovoriti: „Hoću rakiju“?

Odavno je jasno da svaki potrošač kad kupuje proizvod, ne kupuje samo proizvod, već i delić iskustva koje taj proizvod nudi ili sugeriše. Na primer, kada planiramo letovanje, mi ne kupujemo samo puki aranžman koji obuhvata prevoz od mesta A do mesta B i neke kalorije koje treba posle plivanja sagoreti na plaži. Mi kupujemo i delić avanture, mogućnost da će nam se desiti nešto još lepše i uzbudljivije od običnog boravka na moru. Isto je i s garderobom, večernjim izlascima, hranom i pićem u restoranima. Samo će još ultra-konzervativni rođak da ustvrdi da, umesto izlaska u grad, to isto piće možeš da popiješ i kod kuće, a umesto putovanja na grčko ostrvo, odeš na gradski bazen. S tim što je i odlazak na bazen kupovina nekakvog društvenog očekivanja. 

Prezivamo se isto kao rakija

Šta danas možemo da očekujemo kad kupujemo rakiju? Da li pijemo rakiju da bismo osetili dodir tradicije ili je namerno ne kupujemo da bismo raskinuli s tom tradicijom? Sve izgleda onako kako ga sebi predstavimo. Nekada, ne tako davno, domaći sir i kajmak, sušeno meso i organska jaja bili su svakodnevni sadržaj frižidera; ajvar, slatko i domaći pekmez - redovni stanovnici špajza, a rakija tek nešto što redovno stiže od dede sa sela, u litarskoj boci od vina ili u pletenom staklenom balonu. Danas ove namirnice sve ređe stižu sa sela, a sve češće iz prodavnica.  Kakva god bila i ma gde god je kupili, rakija je neka vrsta kulturne istorije Srbije u tečnom obliku. A, mi se rakije stidimo kao rođaka sa sela. Stidimo se jer je, u stvari, ne poznajemo, baš kao što ne poznajemo ni tog, sve udaljenijeg rođaka.

I posle se još pitate zašto rakiju degustiramo iz nekih čudnih čaša, a ne iz čašica? Zašto joj tražimo degustacione note, zašto je upoređujemo s viskijem i konjakom? Pa, zato što ste je se vi odrekli i zaboravili one male, musave čašice u podrumu, što stavljate šećer u kominu, što nećete da platite akcizu i kupite rakiju u prodavnici kao što kupujete sve ostalo. A, viski i konjak hoćete, pogotovu ako je lepa flaša, kutija i etiketa. Ne vraća nam se na selo, a ne kupuje nam se u hiper-marketu. U savremenom svetu jakih alkoholnih pića kvalitetan marketing i dobra distribucija su sve. U tom svetu srpska rakija je azilant. Prognanoj i bez pasoša, mi joj samo tražimo nov identitet. Hoće li biti strana ili domaća? 





Ništa ali Logopedi - Serbs