Ukoliko
bih morao da izdvojim jednu stvar koja je najuzbudljivija u pisanju bloga o
rakiji – ako se izuzme opštepoznata činjenica da je sam proizvod o kome pišem
uzbudljiv – onda bih zasigurno izdvojio putovanja po Srbiji. Osećaj traganja
kada se krećete i osećaj prijatne nervoze kada vas priroda, ljudi i mirisi
podsete da možda nije uvek isplativo, ali je vredno proučavati rakijsku
geografiju.
Destinacija
za rakijsku turu ovog puta je bila Bajina Bašta. Kriterijum za odabir
destinacije bio je opet onaj stari, onaj koji do sada nije nijednom omašio
vodeći nas na Homolje, Ljutovo, Gornju Trepču, a to je postojanje snažne rakijske
kulture u određenom kraju, prisutnost autohtonih sorti voća od kojih se peče
najviši kvalitet, kao i posvećenost domaćina i destilerije ovom proizvodu.
Gradić
Bajina Bašta nalazi se na desnoj obali Drine, pripada Zlatiborskom okrugu, a u njemu živi oko 35.000 stanovnika. Iz
Beograda se dolazi preko Valjeva, a kada se pređe preko prevoja Debelo brdo ulazi
se u opštinu Bajina Bašta. Do pre dvadesetak godina grad je važio za pristojno
razvijen gradić sa nekoliko fabrika, hotela, odmarališta, sa populacijom koja
ima razvijenu radnu etiku. Treba li da pišem šta se desilo sa fabrikama,
hotelima i ostalim? Verovatno ne, sećamo se šta se tada dešavalo, osećamo šta
se dešava sada.
Međutim,
da nije sve stalo na pukom čekanju svedoči i poznati rakijski brend iz ovog
grada, skoro sinonim kada je rakija klekovača u pitanju. Ova destilerija verovatno
je jedna od prvih stvari na koje pomislite kada čujete Bajina Bašta, a ako to
još nije slučaj sa vama, onda je BB kleka sigurno prva asocijacija vašem ocu
ili dedi.
Istorija
BB kleke datira od 1905. godine kada su Bajinobaštani braća Babić otvorili
svoju pecaru rakije u centru grada, baš na onom mestu gde će 1955. godine
početi sa radom zemljoradnička zadruga koja je u okviru svoje proizvodnje imala
i pecaru za proizvodnju rakije. Rakija je odmah po pojavljivanju na
jugoslovenskom tržištu postala prepoznatljiva po kvalitetu, a rakija klekovača
po dobroj izbalansiranosti vrhunske šljivovice i planinskih bobica kleke.
Naši
domaćini bili su direktor Milomir Jovanović Tica i Aleksa Zloporubović, koji su se potrudili da otkrijemo i probamo deo
rakijske istorije, ali i deo rakijske budućnosti Srbije.
(nastaviće se...)
Нема коментара:
Постави коментар