Šljivovača Aleksić

Ova zanimljiva rakija dolazi nam iz Novog Slankamena, a proizvodi je u svojoj porodičnoj destileriji Ratko Aleksić. Gospodin Ratko je još jedan u nizu "pitomaca" Kursa za proizvođače voćnih i drugih rakija na Poljoprivrednom fakultetu koji je dobijeno znanje pretočio u praksu. Ova destilerija je možda poznatija po vrhunskim voćnim rakijama, pre svega dunji, kajsiji i kruški, ali smatramo da je rakija od šljive lična karta svakog proizvođača pa ćemo se upoznati prvo sa Šljivovačom, brendom pod kojim se pojavljuje šljivovica iz ove destilerije. Šljivovača  se dobija od dve sorte šljiva, dominantna je Čačanska rodna, a društvo joj pravi američki Stenli. Pre fermentacije odvajana je koštica, s tim da je ispoštovana generalna preporuka da se ostavi mali broj šljiva sa košticom, negde oko 5%. Naime, tim postupkom rakija se  ne lišava u potpunosti prisustva amigdalina, koji, kada se pojavljuje u malom procentu,  pozitivno utiče na ukus rakije. Naravno, sve preko ovog procenta dovodi do neželjenih efekata o kojima smo već pisali. Šljivovača Aleksić nakon pečenja odležava 5 godina u hrastovom buretu, a dobitnica je zlatne medalje na sajmovima u Aranđelovcu i Neštinu. Rakiju smo probali i iz njenog litarskog pakovanja i iz luksuzne 0.7 ambalaže.

Boja: svetlo žuta, potpuno bistra rakija.

Miris: Svež sa dominantnim floralnim notama, saće i bagremov med, kamilica i beli dud. U daljini miris dima dobijen od godina u buretu.

Ukus: Ratluk od ruže, limun, dinja. Na finišu slatko od belih trešanja. Diskretan ukus banane se probija posle par minuta u retro-nazalnom delu ukusa. Rakija srednjeg finiša, prijatna sa jasnim karakterom.

Zaključak: Uporniji čitaoci Bloga mogu primetiti da autori kao jedan od najbitnijih parametara dobre rakije smatraju jasno izgrađen karakter i originalnost pića koje se degustira. Veoma cenimo kada posle određenog rakijskog iskustva otkrijemo novi prostor za koji nismo znali da postoji kada je u pitanju miris i ukus rakije od šljive. Kao što u svetu škotskog viskija postoje regioni koji prave posve različite varijante istog pića, što u krajnjoj tački dovodi do različitosti koja obogaćuje i pleni, tako ni srpska šljivovica nije samo šumadijska, valjevska ili užička stara prepečenica. Šljivovaču Aleksić bih uporedio sa viskijem iz najjužnijeg škotskog regiona (Lowland), naime, ovaj region proizvodi blage, cvetno-floralne, slatkaste viskije sa izrazito suvim finišem. Šljivovača je za nas bila novo iskustvo, putovanje kroz voćkaste ukuse koje šljiva i hrast takođe mogu da pruže. 

                                         Ocena – srebro - 81 od 100 bodova





The Black Keys - Howlin' For You

Plazinić Šljivovica

Milan Plazinić je profesor Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, a na padinama planine Jelice, u mestu Premeća, poseduje destileriju rakije.  Da je reč o ozbiljnoj pojavi među proizvođačima rakije u Srbiji pokazuju priznanja koja je do sada osvojio, a među kojima su četvrto, deseto i šesnaesto mesto na izboru najbolje srpske šljivovice u periodu od 1900-2009 godine. Pored ovoga, rakija Milana Plazinića odavno niže prve nagrade: prvo mesto na Danima šljive u Koštunićima 2004; Plazinić je pobedio 2012. na smotri Šumadijska Kraljica u Gornjoj Trepči  sa ocenom 18.66 bodova, a 2014. na izboru najbolje srpske šljivovice na Institutu za voćarstvo u Čačku osvojio je drugo mesto sa 18.79 bodova. 

 

Kada postanete vlasnik ovakvih nagrada, ne preostaje vam ništa drugo nego da kvalitet svog proizvoda opravdate i održite. Pisali smo o tome kako je čest slučaj da nagrađivane rakije ne možete nigde ni da probate, a kamoli kupite u redovnoj prodaji, dok proizvođači nude zamašne količine drugorazredne rakije, valjda da bi brzo zaradili na brzo stečenom imenu. Takva slava je kratkog daha, ili zasigurno bi tako trebalo da bude.

Nadovezujući se na ovu priču, mi smo Plazinićevu rakiju probali iz zavodljivog pakovanja od pola litra u kojem leži prepečenica od šljive Dragačice. To je autohtona rakijska sorta šljive koju još nazivamo i Dragačevka, Okruglica, ili Metlaš. Gaji se u okolini Čačka, sitnog je ploda i baš iz tog kraja nam dolazi i ova rakija. 

 

Miris: svež, čist, prozračan, ozonski. Kao da je sam plod ove izuzetne šljive zarobio u sebi kristalno čist planinski vazduh i svežu izvorsku vodu.

Boja: zlatno žuta do tamno ćilibarna, bistra.

Ukus: bez mana, bez neprijatnih pratećih aroma. Osvežavajuća rakija koja krepi prijatnom kiselošću. Slobodno je pustite da se razlije u ustima, bez opasnosti od alkoholnog nasrtaja (44%). Smirena, blaga, udobna rakija punog, zaokruženog ukusa. Želi da ostane u ustima, a kad je propustite kroz sve delove nepca i jezika, prate je dopadljive četinarske arome. Kada temperatura rakije pređe sobnu osete se blago diskretni tonovi vanile. Utisak je očekivano dobar, jer destilat sazreva osam godina u buradima od hrasta kitnjaka pre nego što dođe do boce. Izdvojite vreme, neka ovo piće odstoji u čaši desetak minuta, ukus koji sledi višestruko se isplati. Naknadni deo ukusa je uzbudljiv i dugo traje. Nakon toga, čaša miriše na zrele šljive i kajsije. Posle dužeg vremena pred nama je rakija čije osobine zaista odgovaraju opisu sa prateće deklaracije. Sjajna rakija, kako za početnike, tako i za iskusne poznavaoce istančanog ukusa. 

                                  Ocena - Velika zlatna - 93 od 100 bodova 




Larry Jon Wilson - Sheldon Churchyard

Šumadijska Kraljica - 2014

U subotu, devetog avgusta, održana je sedamnaesta po redu manifestacija Šumadijska Kraljica. Za poznavaoce geografije Srbije, sve se odigralo u organizaciji mesne zajednice Gornja Trepča, opština Čačak. Ova rakijska smotra sigurno nije najveća, ali je jedna od najstarijih u Srbiji. Usled ekonomske krize i prolećnih poplava, budžet za ovu godinu omogućio je tek jednodnevno okupljanje proizvođača i ljubitelja šljivovice. Ujedno, 09. Avgust je i mesna Slava Gornje Trepče – Sv. Pantelejmon, tako da je čitav susret propraćen kulturnim programom lokalne zajednice. Rakija, uglavnom ispratila je ovaj događaj timom sastavljenim od četvoro entuzijasta, a utiske zabeležila tekstom, slikom i, razumljivo, degustacijom. 

Degustacioni sto

Ove godine podneta su 102 uzorka rakije od šljive, a raspon ocena proteže se od 14.11 do pobedonosnih 19.13. Na modifikovanoj skali koju koriste autori Bloga, to bi bile ocene od bronzanih 71 do, gotovo nedostižnih, 96 bodova. Većina uzoraka dolazi iz same Gornje Trepče i okoline, te iz okoline Čačka i Gornjeg Milanovca, ali bilo je i rakije iz drugih opština, od šumadijskih, pa sve do kosovskih.

Ponosni pobednici

Treće (18.85) i prvo mesto (19.13) odneo je čuveni Stanimir Cane Minić iz Donje Trepče, dok je drugo mesto (18.87) osvojio Mirko Dobrosavljević, takođe iz istog mesta. Pomenućemo još dva učesnika: Iliju Rudića iz Borče, koji je osvojio čak šest zlatnih ocena (18.22 - 18.33) i Stojana Tasića Tasu iz Aranđelovca čijih su pet uzoraka ostvarila odlične ocene (17.17 – 18.29). O njima smo  prošlog meseca pisali na stranicama Bloga.

Stojan Tasić i Ilija Rudić (u sredini) sa autorima bloga Rakija, uglavnom

Dobre strane ovakvih susreta ogledaju se u tome što na jednom autentičnom mestu, u prirodi, možete da porazgovarate sa proizvođačima o njihovim iskustvima i problemima koji prate zanatsku proizvodnju rakije, čime se dostiže osećaj zajedništva i iskrenosti. Jer svi mi, sa obe strane kazana, ne možemo biti jedni drugima konkurencija. Razmena znanja i uživanje u rakijskim dostignućima treba da vode ka onome što svi bojažljivo napipavamo - rakijskoj sceni Srbije. Ono što smo, na osnovu posete ovoj smotri, mogli da zaključimo je postojanje izvesne nezainteresovanosti javnosti, pa čak i one stručne, za ovakve događaje. Nedovoljna medijska pažnja, a s druge strane pristojna organizacija članova saveta skromne mesne zajednice Gornja Trepča, upotpunjuju našu tezu da rakije, i to one najbolje među njima, ne zauzimaju mesto koje im pripada. Zbog toga postoji Rakija, uglavnom i zato ćemo biti tu da pratimo, komentarišemo i učestvujemo u stvaranju rakijske scene u Srbiji. 

Vizantijsko plavo

Ova rakija se proizvodi u podrumu Skerlić, u selu Lipovac, opština Topola. Napravljena je od šljiva sa sopstvenog zasada i to od Čačanske rodne i Čačanske lepotice u određenoj kupaži. Svaka od sorti odležava posebno, u ovom slučaju najmanje pet godina, a potom se rakija od njih kupažira u Vizantijsko plavo. Ono što odmah upada u oči kada je ova rakija u pitanju je jako dobar i profesionalan dizajn. Veoma lepa kutija, logo podruma Skerlić, lepa flaša i nalepnica. Istini za volju, dizajn je više vinski nego rakijski, ali u moru osrednjosti i nekvaliteta, a ovde se naročito misli na čepove koji stalno cure, ne dihtuju, lome se i slično, upečatljiv izgled ove rakije je za svaku pohvalu. Ova rakija dobila je Veliku zlatnu medalju na Novosadskom sajmu 2010. godine, a rezultat je bio 18.73.

 

Boja: Boja tamnijeg ćilibara, potpuno bistra rakija.

Miris: Crni biber, kafa, jabukovo sirće, ruže, hibiskus. Ove note se često sreću kod rakija od čačanskih sorti, pa ni ova rakija nije izuzetak. Generalno prijatan miris koji nije toliko cvetni, kao kod drugih rakija istog sastava, već je više začinski sa kiselkastim tonovima. 

Ukus: Jako pitka rakija, bez alkoholnog peckanja ili bilo čega neprijatnog. Inače, nivo alkohola ne prelazi standardnih 40%. Na početku rogač, crne dudinje, posle ružina vodica, kupina i vanila. Finiš kratak i nekako jednoličan, postoji prijatan ugriz, ali i on traje kratko. Posle par sekundi ostavljeni ste sa šerbetastim uskusom u ustima. Moguće je da je ostao deo koštica prilikom vrenja, makar je tako naše mišljenje, naime, posle popijene rakije čaša miriše na vlažnu slamu.

 

Zaključak: Sve u svemu, prijatna rakija za pijuckanje u veselom društvu. Možda malo previše doterana, kao da se tehnolog više trudio da joj ništa ne fali nego da joj izgradi jasan karakter. Nazvali bismo je rakijom za poklanjanje, dizajn svetski, a u boci sasvim pristojna srpska šljivovica. Idealna je za prezentacije, poklon poslovnim partnerima, poklon rođacima u inostransтvu i slično. Pored šljivovice, podrum Skerlić proizvodi i rakiju od kajsije, koja je po urednicima Bloga odličnog kvaliteta. O njoj za nekoliko meseci.

 

 

Radomir Mihailović-Točak - Vizantijsko Plavo