Zlatna dolina 12

Rodno mesto rakije o kojoj pišemo ovaj put je selo Karan, nedaleko od Užica, u Zlatiborskom okrugu. Ovaj deo Srbije je pored valjevskog i šumadijskog regiona najpoznatiji po kvalitetnim šljivovicama i predstavlja jedan od malog broja preostalih „rezervata“ za autohtone sorte šljive. U istom regionu Srbije  je i selo Šljivovica poznato po održavanju manifestacije pod nazivom Šljivovački sajam domaće rakije.

Inače, porodica Ivanović/Kovačević poznata je po proizvodnji kvalitetne rakije već generacijama, tako da rakijska tradicija seže do u XIX vek. Zlatna dolina je jedna od destilerija koje su osnovale udruženje Srpska rakija, učestvovali su na Rakija festu, kao i  na dosta drugih festivala i sajmova. 

Na ove pionire u polju porodičnih destilerija prvi put sam naleteo još pre desetak i više godina. Sećam se jednog od sajmova hrane u Beogradu, tamo negde početkom dvehiljaditih na kome je bio štand sa rakijom Zlatna dolina. Sećam se da sam bio prijatno iznenađen kvalitetnim dizajnom boce i etikete. Prišao sam štandu i upustio se u razgovor o srpskoj šljivovici, naravno, uz obaveznu degustaciju. Odmah sam počeo sa teškom artiljerijom srpske rakijske scene, prva, sa koncentracijom popijena rakija i odmah dvanaest godina stara rakija iz hrastovog bureta, napravljena od autohtonih sorti šljive. Izuzetno i moćno,  a u isto vreme pitko i ukusno.

Ono što sam još zapamtio od tog prvog susreta je i legendama natopljena prezentacija istorije porodice koja proizvodi ovu rakiju, kao i užičkog kraja iz koga dolazi voće za nju. U mestu Bela dolina, udaljenom 16km od Užica, nalaze se voćnjaci sa šljivama koje se pretvaraju u Zlatnu dolinu. Po rečima proizvođača, geografske specifičnosti ovog mesta, njegova ušuškanost i zaklonjenost od vetrova, omogućili su da u njoj šljive ostanu zdrave i zaštićene vekovima. Kao svojevrsna oaza u pustinji zaraženom šarkom, ova dolina čuva od zaborava trag istorije, tradicije i trajanja jednog naroda koje je kulturološki snažno vezan za svoja stabla šljive. I stvarno, kako je priča odmicala, već jako dobra rakija, postajala je sve bolja i bolja. 

Kada govorimo o konkretnoj boci koja je pred nama, ona je još jedna potvrda naše priče u jednoj od prethodnih recenzija o variranju ukusa kod srpskih rakija; ni ova rakija nije izuzetak. Kada je u pitanju kupaža koja se nalazi u ovoj boci, ostaje nam da se oslonimo na ono što smo osetili, naime, nekoliko puta smo pokušali da kontaktiramo vlasnike da bismo saznali koji je sastav kada su sorte šljiva u pitanju, ali odnos sa javnošću srpskih destilerija je posebna priča, definitivno zaslužuje poseban tekst.

U ovoj boci je, po nama, rakija od tri srpske autohtone sorte: Trnovače, Ranke i Požegače (s tim što Trnovača dominira), kao i najmanje jedne hibridne čačanske sorte, verovatno Čačanske lepotice.

Boja: tamno-ćilibarna sa zelenkasto-žutom nijansom.

Miris: Na početku začinski, posle kiselkast i zeljast. Izbalansiran miris mušmula i divljih krušaka, u tragovima dim i miris vanile.

Ukus: Dominantan ukus suvih šljiva, pre svega suve Požegače sa košticom, posle beli bermet, čokolada, kupina. Finiš izrazito suv, možda najsuvlji od do sada recenziranih rakija. Na njemu dominira kiselo-slatki ukus likera od višnje.

Zaključak: Zlatna dolina je odlična rakija koja se pije kada padne noć i kada ste spremni da joj se u potpunosti posvetite. Tada daje najviše. Odlična je kada poželite nešto što nije savršeno, već je produkt stare škole kada je proizvodnja rakije u pitanju, škole koja je držala master class oko kazana i koja je učila kroz vekove, najviše na svojim greškama. Pored ove rakije, Zlatna dolina pakuje i rakiju od 2 godine koja će se sigurno naći na stranicama bloga Rakija, uglavnom. Ono što nismo probali od destilerije iz Karana je njihova ekskluzivna rakija iz 1986. godine, verujemo da joj je kvalitet u skladu sa cenom.

                                                Ocena - zlato - 90 od 100 bodova




Bob Dylan - Love Sick

(fotografija zaseoka Karan preuzeta sa: http://www.panoramio.com/user/1486940)