Почетком марта тим блога Ракија, углавном посетио је дестилерију Хуберт 1924, произвођаче сјајних воћних дестилата, ветеране и зачетнике српске ракијске сцене. Дестилерија Хуберт 1924 налази се у Банатском Великом селу, у Севернобанатском округу, у општини Кикинда. Ту им је седиште, ту се обавља дестилација ракије, одлежавање и старење, у селу се налазе сале за дегустацију. Део погона и воћњаци налазе се у селу Ђала. Генерално, дестилерија је присутна, на овај или онај начин, дуж тромеђе Србија–Румунија–Мађарска. Обилазећи воћњаке и погоне прошли смо поред два гранична прелаза, Наково ка Румунији и Ђалу ка Мађарској. Све што смо видели у овој дестилерији одисало је духом заједништва, спојем култура и мешавином традиција. Код Хуберта 1924 са разлогом може да се примени добро позната парола: Rakija connecting people!
Сама бурна историја села које се некада звало Хуберт сведочи да су кроз овај крај прошли многи народи, неки су се зауставили и остали, неки су само оставили свој траг. По одласку Турака, царица Марија Терезија насељава на просторе данашње кикиндске општине народе из средње Европе, у Велико Банатско село се досељавају Французи из Лорене и Немци из јужних немачких крајева. Наш народ их је прозвао Швабе пошто је већи део долазио из Покрајине Швабије. Три насеља која досељеници подижу добијају назив Сеул Тур, Шарлвил и Сент Хуберт. Ово су данас засеоци Великог Банатског села. После Другог рата село насељавају наши људи из Босанске крајине који вредним радом оживљавају село, настављају традицију, дају свој печат овом културном шаренилу. Дестилерија је основана 2007. године у делу села Хуберт по коме је и добила име.
У овом крају воћарство је одувек било једна од главних грана пољопривреде, многобројни воћњаци, велики и родни воногради, одувек су обрађивани вредно и са пуно пажње. Пругом Темишвар–Беч ракије и вина из овог дела Баната стизали су до многобројне публике широм Европе. Традиција је дуга и богата, а на њу се наслањају и нове генерације.
Наши домаћини током посете били су власници дестилерије, Мирослав Кнежевић и Младен Крстајић, са својим породицама. Од првог тренутка смо се уверили са колико озбиљности се приступа послу са ракијама, са колико прецизности се води цео, иначе јако компликован процес, који води од воћњака до чашице ракије на столу. Упознали смо се са плановима фирме, филозофијом и приступом презентацији ракије.
Прва ствар коју су домаћини подвукли је да производе ракију коју воле да пију они сами, и у којој уживају њихови пријатељи. Да је главни мотив дружење, а главни покретач поверење. И стварно, прво вече наше посете у природном окружењу Хуберт ракије - у кафани са тамбурашима, дегустирали смо је у одличном друштву. Кајсија, виљамовка, јабука, сјајно су се слагале уз морске плодове и рибу, све одлично посложено и укомпоновано уз тамбураше и песме на српском, мађарском, румунском, ромском и словачком. Хуберт је оправдао глас који га бије, да им ракије „говоре девет језика“!
(наставиће се)
Нема коментара:
Постави коментар