Орнамент – МВП дестилерија

 

 

 

Тим блога Ракија, углавном, на самом почетку календарске године, кренуо је у своје прво путовање у 2025. Наш први обилазак одвео нас је у доње Подриње, у познати и историјски прослављени Јадар, у село Лешница код Лознице. На свега десетак километара од града, спада у већа села у овом делу Србије, динамично је, са доста младих људи и вредних домаћина. Овде је за нас најзанимљивија била једна здрава ракијска прича о којој бисмо желели да вам прозборимо. 

Наиме, посетили смо дестилерију „МВП“ у Лешници, родно место ракије Орнамент. Овај производ привукао је нашу пажњу током јесени 2024. године када су се из мноштва нових ракијских пројеката издвојили изузетним квалитетом и одличном презентацијом. Први пут смо их упознали на фестивалу жестоких и јаких пића Дестил Арт на Новом Београду. Попричали смо са љубазним власницима, младим и енергичним људима, и пробали већину производа на њиховом штанду. Интересантно је поменути да смо ове ракије пробали пошто смо дегустирали страна пића, пре свега синг малт вискије и бурбоне. На почетку смо мисли да нам ракија после тога неће лећи. Међутим, десило се нешто што се ретко дешава, ракије су биле толико занимљиве и специфичне да смо без икаквих сметњи могли да пробамо шљиву, јабуку и виљамовку. Од првог гутљаја схватили смо да се пред нама налази нешто што ће оставити трага на српској ракијској сцени. 

Други сусрет је био на нашој радионици на фестивалу Опен Балкан где смо одабрали Орнамент дуњу да са њом почнемо радионицу под називом Увод у српску ракију. У публици је било и гостију из иностранства и опет се десило да на Орнамент нико није остао равнодушан. У том тренутку пожелели смо да сазнамо нешто више о овој ракији, и ево нас у Јадру и селу Лешница. 

 

 

Дестилерија МВП је млада и још неоткривена. Ово ће се променити веома брзо, сугурни смо – што због врхунских ракија које производе и које ће наћи пут до своје групе обожавалаца, што због енергије која покреће ову амбициозну ракијску идеју. Наиме, власници су млади људи, образовани на Архитектонском факултету у Београду, поседују љубав према традицији, али и инжењерски дух који се осети и у њиховим ракијама и организацији производње. Наравно, породица Петровић на сваком кораку истиче и дугу праксу печења ракије у њиховом домаћинству још од времена када су њихови дедови живели у Рађевини, на пола пута између Осечине и Крупња. То није била организована и професионална производња као данас, али за себе кажу да “породица Петровић има дугу традицију производње ракије коју преноси с колена на колено. Ракију производи већ неколико генерација, чији је квалитет одавно познат комшијама и пријатељима“. 

Прво што смо уочили је да је у свакој фази производње подједнако присутан ручни рад и најсавременија технологија. Схватили су наши домаћини да једно без другог не може, и да се комбинацијом добија најбољи резултат. Машине и судови су софистицирани, елетроника и рад „на дугме“ скраћују радни процес и олакшавају радницима посао, али свака боца ракије прође и кроз људске руке, свака шаржа се проба, о свему се води рачуна. Дестилерија има одвојене делове за ферментацију, дестилацију, старење, флаширање и складиштење. У склопу дестилерије и лабораторија, а ускоро ће бити отворена и оригинална сала за дегустацију и ракијску едукацију. Све је функционално и детаљно осмишљено, са стрпљењем, знањем и вером у успех који треба да дође временом.

 

Ова ракијарница производи шљиву, виљамовку крушку, дуњу, вишњу, јабуку, а у фази финиширања производа су ликери од малине и вишње са медом. Заједно са власником Марком Петровићем пробали смо сваки од производа и пратиоци блога Ракија, углавном могу очекивати детаљнију анализу и рецензију ракија које смо одабрали на овој посети. За сада можемо да кажамо да је свака ракија прича за себе. Шљива је старила у храстовом бурету од 225 литара по француској технологији, одликује је ћилибарна боја и дуг афтертејст. Виљамовка је трпка и питка, пуног тела и сјајног наступа. Јабука је за сваку препоруку, посебно за нас који волимо јабуку из храстовог бурета. Дуња је слојевита и мистична. Ликере једва чекамо да изађу и да им се додатно посветимо. У овој фази је све сјајно и прецизно одрађено. 

Оно што је један од најјачих утисака је то што нас је кроз читаву посету, у свим објектима и у сваком тренутку пратио један облак воћности којим одише ова ракијарница. Густа, уљаста и слатка арома воћног нектара. Посебно нам се свидела шљива кад смо је пили у самој дестилерији. Поред казана је, ваљда, свака ракија најукуснија, најбоље је пити производ на самом извору. Иначе, Петровићи се труде да воће набављају у свом подринском крају кад год је то могуће, али одакле год да долази, свакако бирају најбоље и најзрелије плодове. 

Петровићи у вођењу дестилерије имају јасне стандарде и пословну етику. Ово се односи на основни карактер или дух компаније. Овде је очигледна љубав према ракији, али и велика жења да се љубав подели са људима који ће знати да цене овај производ, који ће са Петровићима наћи заједничке вредности када је ракија у питању. Чини ми се да је то најснажнија спона која је нас из блога Ракија, углавном спојила са овим младим ентузијастима и ракијашима. Овакав начин је једини пут ка потрошачу и једини начин на који се постаје велико име у ракијском свету. Само напред!

 

 

Наслеђе - Корени

 

 

 

 

О производњи ракије нећемо да причамо много. Али надам се да сви знамо да је ракија коју обично купимо у боци већ сведена, односно разблажена водом на такозвану питку јачину. Та јачина варира од минималних 40 процената па, углавном, све до 45.

С друге стране, у индустрији вискија, нарочито оног америчког - бурбон вискија, постоји пракса паковања вискија на тзв. „јачини бурета“ што се креће од педесетак, па све до преко шездесет процената алкохола. Чему све то и шта се тиме добија? Кад се редестилат (препек) ракије сједини с буретом у својеврсном браку, може се рећи, ми на овај начин уживамо у њиховом меденом месецу.

Ракија на овој јачини омогућава љубитељу да се поиграва, да постане својеврсни блендер, купажер. Тако се с овом ракијом можемо играти спуштањем на 55, 50 или 45 процената алкохола. Самим тим, ово није само 700 милитара ракије, већ много више. Важно је да је пробамо сваки пут пошто је мало разблажимо и онда ћемо моћи да уживамо у суптилним променама мириса и укуса. Видећемо како се различити тонови и ароме помаљају, износећи комплексност ове ракије.

Наслеђе – Корени производи и пуни дестилерија Благојевић из Сврљига. Шљиве долазе из сопствених засада, бурад су од српског храста, а ракија је монодестилат што значи да је добијена од само једне сорте шљиве. Такође ракија у боци долази из једног бурета. Корене треба сипати у чашу, лагано окренути чашу неколико пута да ракија обложи зидове чаше и сачекати пар минута. Не треба нам оно бесомучно вртење које би нам само донело више алкохола у носу.  

 

Мирис је типичан за сорту (стенли), али овакву арому добијамо само онда кад је шљива зрела, дестилација чиста, а буре квалитетно. Зрела шљива, чоколада, ванила, карамел.

Укус: Гутљај ракије на овој јачини мора да буде јако мали, пар милилитара само. Треба пустити да се та мала количина разлије лагано по језику, заправо разблажи на самом језику, проваља по устима и лагано прогута. Доста флорална импресија, стенли, поново чоколада, шербет. Нема ничега страног на укусу, напротив.

Да видимо какви су Корени кад се разблаже с мало воде. У овом случају треба избегавати хлорисану воду с чесме, већ користити филтрирану или неку паковану воду. Ко може да приушти свежу изворску воду, још боље. Мирис је сада нешто разигранији и слађи, помаља се ту на укусу и неко лековито и зачинско биље. Чак је и утицај храста пријатнији, јер су бурад нова, али велика. Без бојазни да ћу је „удавити“, додајем још воде, да видим шта све крије ова петогодишња ракија. С обзиром на то да је ово минимално филтрирана ракија, без рађене хладне стабилизације, с додатком воде и након неколико минута, ракија постаје мало замућена. Наравно, ова "измаглица" никако не смета. Да видимо каква је сад… Укус је доста пунији, ракија питкија, а мирис заноснији. Мирис је сада најјачи адут, кандирана кора наранџе и ванила. Мислим да сам нашао праву јачину за себе. Која је ваша?

Наравно, ако желите да мало већу количину ракије Корени сведете водом на неку јачину која вам одговора, то урадите постепено и користећи дестиловану воду. Корене такође можемо да пијуцкамо из широке чаше с великом коцком леда, која ће, како се буде отапала, ослобађати различите ароме о којима смо причали. Можемо да је купажирамо (мешамо) с неким другим млађим или старијим ракијама. Ракијска сцена је зрела за маштовитост, а ракија Корени дестилерије Благојевић добар је изазов на овом плану! 

 

Оцена -  Злато - 90 од 100 бодова

 

 

Шљивовица Десет лета – дестилерија Момировић

 

 

 

Што смо старији све више ценимо напор, рад и стрпљење дестилерија које су ветерани ракијске сцене. Све је почело отприлике пре деценију и по и треба да се зна за имена која су била ту у том тренутку. Ценимо ракије произвођача чији штандови су упорно све ове године промовисали сјајну причу о српској ракији, причу коју цео свет полако почиње да прича. Једна таква, можемо слободно рећи, првоборачка дестилерија је и кућа ракије Момировић из Свилеуве. Иако је њен власник релативно млад човек памтимо их од првих сајмова, дегустација и дружења. Одувек смо пријатељи, волимо њихове производе, па смо решили да се с пажњом посветимо њиховој премијум ракији под називом Десет лета. Породица Момировић има дугу традицију производње ракије и гајења воћа, само место из кога долазе познато је по врхунском воћу. Село Свилеува једно је од највећих села у нашој земљи, кад је у питању површина на којој се налази. Налази се у Мачви, а познато је и по традицији, култури и славној историји, овде се одиграла прва битка и прва победа наше устаничке војске над Турцима 1804. године. Поред јунаштва, познати су и по одличној ракији. Некада је то био Посавско-тамнавски срез, а основна делатност становника одувек је била пољопривреда. Брежуљкасти терен идеалан је пре свега за шљиву. Она овде рађа скоро сваке године, плодови су крупни и сочни, сласт је увек идеална.

Момировићи су ове године тржишту понудили свој премијум производ, шљивовицу Десет лета, купажу ракија од чачанске родне и чачанске лепотице која је бленд ракија различите старости. Већи део купаже чине ракије старе десет година које су сазревале у бурадима од српског храста запремине 500 литара. Цео технолошки попступак одрађен је по замишљеном идеалном српском стандарду, казан је од врхунског бакра запремине 500 литара, храст је са Гоча, шљиве су из сопствених засада и бране су у пуној технолошкој зрелости. Па да видимо каква је ово ракија. 

 

Боја: жути ћилибар. Ракија је детаљно филтрирана и идеално бистра.  

Мирис: свеж и чист, храст, сува шљива. Префињен и суптилан први утисак. Има мало ананаса и топле беле чоколаде. Нема ничега што би сметало или било сувишно. Дестилација је одлично одрађена.  

Укус: флоралан и ваниласт. На почетку ванила, бели мед, сува шљива. Вискичаст развој укуса, веома стабилна и питка ракија, просто клизи. Тражи да узмете још један гутљај. Избалансирана, без киселина, отужних тонова или опорости. Афтертејст је солидан, на њему су ванила из храста, суптилни танини, карамела.  

Закључак: Ова ракија подсећа на вискије јужне шкотке низије (Lowlands) који су три пута дестилисани и који су познати по својој мекоћи. Допашће се љубитељима других јаких алкохолних пића попут вискија и рума. Похвалили бисмо паковање које је одлично, јако лепо дизајнирана боца и кутија чини ову ракију идеалним поклоном. Било би одлично да је три степена јача, тада би цео утисак био дигнут на још виши ниво. Ипак, можда би се онда изгубила питкост која је сада краси. Иако не изгледа тако на први поглед, ову ракију треба оставити у чаши барем десетак минута да продише, онда буде још лепша. Похвале за Марка Момировића и његов тим, произвели су ракију која је оригинална и другачија у односу на друге премијум производе на тржишту. Радо ћемо јој се враћати. 

 

Оцена - Велика сребрна - 89 од 100 бодова