Наслеђе - Корени

 

 

 

 

О производњи ракије нећемо да причамо много. Али надам се да сви знамо да је ракија коју обично купимо у боци већ сведена, односно разблажена водом на такозвану питку јачину. Та јачина варира од минималних 40 процената па, углавном, све до 45.

С друге стране, у индустрији вискија, нарочито оног америчког - бурбон вискија, постоји пракса паковања вискија на тзв. „јачини бурета“ што се креће од педесетак, па све до преко шездесет процената алкохола. Чему све то и шта се тиме добија? Кад се редестилат (препек) ракије сједини с буретом у својеврсном браку, може се рећи, ми на овај начин уживамо у њиховом меденом месецу.

Ракија на овој јачини омогућава љубитељу да се поиграва, да постане својеврсни блендер, купажер. Тако се с овом ракијом можемо играти спуштањем на 55, 50 или 45 процената алкохола. Самим тим, ово није само 700 милитара ракије, већ много више. Важно је да је пробамо сваки пут пошто је мало разблажимо и онда ћемо моћи да уживамо у суптилним променама мириса и укуса. Видећемо како се различити тонови и ароме помаљају, износећи комплексност ове ракије.

Наслеђе – Корени производи и пуни дестилерија Благојевић из Сврљига. Шљиве долазе из сопствених засада, бурад су од српског храста, а ракија је монодестилат што значи да је добијена од само једне сорте шљиве. Такође ракија у боци долази из једног бурета. Корене треба сипати у чашу, лагано окренути чашу неколико пута да ракија обложи зидове чаше и сачекати пар минута. Не треба нам оно бесомучно вртење које би нам само донело више алкохола у носу.  

 

Мирис је типичан за сорту (стенли), али овакву арому добијамо само онда кад је шљива зрела, дестилација чиста, а буре квалитетно. Зрела шљива, чоколада, ванила, карамел.

Укус: Гутљај ракије на овој јачини мора да буде јако мали, пар милилитара само. Треба пустити да се та мала количина разлије лагано по језику, заправо разблажи на самом језику, проваља по устима и лагано прогута. Доста флорална импресија, стенли, поново чоколада, шербет. Нема ничега страног на укусу, напротив.

Да видимо какви су Корени кад се разблаже с мало воде. У овом случају треба избегавати хлорисану воду с чесме, већ користити филтрирану или неку паковану воду. Ко може да приушти свежу изворску воду, још боље. Мирис је сада нешто разигранији и слађи, помаља се ту на укусу и неко лековито и зачинско биље. Чак је и утицај храста пријатнији, јер су бурад нова, али велика. Без бојазни да ћу је „удавити“, додајем још воде, да видим шта све крије ова петогодишња ракија. С обзиром на то да је ово минимално филтрирана ракија, без рађене хладне стабилизације, с додатком воде и након неколико минута, ракија постаје мало замућена. Наравно, ова "измаглица" никако не смета. Да видимо каква је сад… Укус је доста пунији, ракија питкија, а мирис заноснији. Мирис је сада најјачи адут, кандирана кора наранџе и ванила. Мислим да сам нашао праву јачину за себе. Која је ваша?

Наравно, ако желите да мало већу количину ракије Корени сведете водом на неку јачину која вам одговора, то урадите постепено и користећи дестиловану воду. Корене такође можемо да пијуцкамо из широке чаше с великом коцком леда, која ће, како се буде отапала, ослобађати различите ароме о којима смо причали. Можемо да је купажирамо (мешамо) с неким другим млађим или старијим ракијама. Ракијска сцена је зрела за маштовитост, а ракија Корени дестилерије Благојевић добар је изазов на овом плану! 

 

Оцена -  Злато - 90 од 100 бодова

 

 

Шљивовица Десет лета – дестилерија Момировић

 

 

 

Што смо старији све више ценимо напор, рад и стрпљење дестилерија које су ветерани ракијске сцене. Све је почело отприлике пре деценију и по и треба да се зна за имена која су била ту у том тренутку. Ценимо ракије произвођача чији штандови су упорно све ове године промовисали сјајну причу о српској ракији, причу коју цео свет полако почиње да прича. Једна таква, можемо слободно рећи, првоборачка дестилерија је и кућа ракије Момировић из Свилеуве. Иако је њен власник релативно млад човек памтимо их од првих сајмова, дегустација и дружења. Одувек смо пријатељи, волимо њихове производе, па смо решили да се с пажњом посветимо њиховој премијум ракији под називом Десет лета. Породица Момировић има дугу традицију производње ракије и гајења воћа, само место из кога долазе познато је по врхунском воћу. Село Свилеува једно је од највећих села у нашој земљи, кад је у питању површина на којој се налази. Налази се у Мачви, а познато је и по традицији, култури и славној историји, овде се одиграла прва битка и прва победа наше устаничке војске над Турцима 1804. године. Поред јунаштва, познати су и по одличној ракији. Некада је то био Посавско-тамнавски срез, а основна делатност становника одувек је била пољопривреда. Брежуљкасти терен идеалан је пре свега за шљиву. Она овде рађа скоро сваке године, плодови су крупни и сочни, сласт је увек идеална.

Момировићи су ове године тржишту понудили свој премијум производ, шљивовицу Десет лета, купажу ракија од чачанске родне и чачанске лепотице која је бленд ракија различите старости. Већи део купаже чине ракије старе десет година које су сазревале у бурадима од српског храста запремине 500 литара. Цео технолошки попступак одрађен је по замишљеном идеалном српском стандарду, казан је од врхунског бакра запремине 500 литара, храст је са Гоча, шљиве су из сопствених засада и бране су у пуној технолошкој зрелости. Па да видимо каква је ово ракија. 

 

Боја: жути ћилибар. Ракија је детаљно филтрирана и идеално бистра.  

Мирис: свеж и чист, храст, сува шљива. Префињен и суптилан први утисак. Има мало ананаса и топле беле чоколаде. Нема ничега што би сметало или било сувишно. Дестилација је одлично одрађена.  

Укус: флоралан и ваниласт. На почетку ванила, бели мед, сува шљива. Вискичаст развој укуса, веома стабилна и питка ракија, просто клизи. Тражи да узмете још један гутљај. Избалансирана, без киселина, отужних тонова или опорости. Афтертејст је солидан, на њему су ванила из храста, суптилни танини, карамела.  

Закључак: Ова ракија подсећа на вискије јужне шкотке низије (Lowlands) који су три пута дестилисани и који су познати по својој мекоћи. Допашће се љубитељима других јаких алкохолних пића попут вискија и рума. Похвалили бисмо паковање које је одлично, јако лепо дизајнирана боца и кутија чини ову ракију идеалним поклоном. Било би одлично да је три степена јача, тада би цео утисак био дигнут на још виши ниво. Ипак, можда би се онда изгубила питкост која је сада краси. Иако не изгледа тако на први поглед, ову ракију треба оставити у чаши барем десетак минута да продише, онда буде још лепша. Похвале за Марка Момировића и његов тим, произвели су ракију која је оригинална и другачија у односу на друге премијум производе на тржишту. Радо ћемо јој се враћати. 

 

Оцена - Велика сребрна - 89 од 100 бодова

Паунић ракија од кајсије

 

 

Кад помислим на Гроцку, помислим на газдинство Паунић и њихову ракију од кајсије. Бранислав Бане Паунић, као дипломирани инжењер воћарства и виноградарсртва, потпуно је посвећен производњи и преради, резидби воћа, хемијској заштити, ђубрењу и обради земљишта, одређивању момента бербе, преради и ферментацији, дестилацији кљука, одлежавању и финализацији ракије као готовог производа. Са свега 24 године, овај ракијаш почео је да производи ракију од кајсије и одмах следеће године добио је златну медаљу за квалитет и звање мајстора. У газдинству Паунић ради се пробирна берба технолошки зрелих и здравих плодова кајсиј који преноће и охладе се пре прераде, односно пасирања и откоштавања, па тек онда одлазе на ферментацију. Не користе ензиме ни квасце, јер немају могућности за контролисану ферментацију. Бане Паунић стога и каже да се ова ракија добија од свега три компоненте: 100% кајсија, мало воде и пуно љубави, што значи пуно преданог рада у воћњаку и дестилерији. Може се рећи да је ова кајсијевача заиста homemade и handmade производ.

 

Боја: Ракија од кајсије Паунић је бистра и безбојна.

Мирис је заносан и интезиван. Осећај свежине, онако помало искричаве, кора наранџе, коштица кајсијe. Подсећа на зреле кајсије, док у празној чаши остаје мирис пекмеза од кајсије.  

Укус је пријатан, допадљив и хармоничан, минералног карактера, има сасвим довољно ароме кајсије, али она није преслатка нити укувана. Пријатна сласт, укус остаје дуго у устима и тражи још. Ракија је сведена на јачину од 40,0% алкохола, а одлежава минимум једну годину у инертном суду. Сорте кајсије за добијање ове ракије су мађарска најбоља и кечкеметска ружа, обе сорте познате по томе да дају ракију изванредног квалитета. Користе се искључиво плодови из сопственог засада.  

Ракиjе од каjсиjе иначе су врло ароматичне и деликатесне, а понегде се може чути да делуjу и као афродизиjак. Сигурни смо у то да свака добра воћна ракиjа распаљуjе машту. Зима долази, па за нас који баш и не волимо слаткоћу џема од кајсије, ова врхунска капљица ће добро доћи. Препорука је да се сервира на температури од 12 до 15°C.

Што се саме дестилерије Паунић тиче, у односу на 2017. годину, кад смо прикупљали податке за књигу Ракија, производња је дуплирана. 2018. године изашао је и нови производ, а то је ракија од шљиве стара 5 година, добијена од сорти чачанска лепотица и трновача, док последње серије у себи садрже и црвену ранку. Та ракија је неколико пута награђивана златном медаљом за квалитет и постала је печат ове дестилерије за квалитет и традицију. Али о њој неки други пут. 

Оцена - Злато - 91 од 100 бодова