Орнамент вишња

 

 

Можда вам је у ишчитавању књиге Ракијa промакло, али у пространим воћњацима некадашње Југославије, где се у врелим летима ширио опојни мирис зрелог воћа, вишња је, одмах након краљице шљиве и свеприсутне јабуке, заузимала треће место по бројности стабала.

А међу њима, попут скривеног бисера, налазила се облачинска вишња – сорта рођена у питомим пределима околине Прокупља, тамо где је, у насељу Облачина, 1959. године засађен први воћњак. И већ у другој години од садње, ова вишња почиње да дарује плодове, а у својој пуној зрелости, шест година касније, узвраћа природи издашно, приносећи чак и до тридесет тона по хектару. Њени плодови су ситни, али изванредног укуса, сочни и снажни аромом, слатки с примесом киселине, док се коштица лако одваја.

Било је логично, готово предодређено, да баш ова сорта, тако богата аромама и укусима, постане срце ракије Орнамент. У зависности од сорте и начина прераде, односно да ли се врши откоштичавање или не, мирис бензалдехида и цијановодоничне киселине прелази у дестилат. Међутим, вишњевача је једина ракија где чувена бадемаста ароматска нота није мана, већ је, напротив, веома пожељна. Та оштра и горкаста нота марципана пролази кроз све остале делове мирисног и укусног спектра који, поред воћних, сачињавају и ноте црне чоколаде и цимета. Иначе, од свих воћних ракија, вишњевача (као и трешњевача) садржи најмање штетног метанола, а разлог за то је низак проценат пектина у плодовима вишње.

У дестилерији МВП, дестилација вишњеваче обавља се на апрату с колонама, што унапред гарантује концентровану природну арому воћне ракије. Контролисано врење обавља се у анаеробним условима, један део коштица свакако се оставља и управо оне дају ноту бадема – марципана. Ипак, нешто је недостајало. Почетни дестилат, иако чист, био је сувише обичан, готово хладан, попут мермера који чека руке вајара. Тада су одважни људи ове дестилерије донели кључну одлуку:  ракији је било потребно још нешто – дах времена. Пустиће ракију да одлежи у бурету. Али не било којем, већ новом барик бурету, оном што ће му дати дубину и топлину. Након годину и нешто дана проведених у новом барик бурету, затим постепеног свођења на питку јачину од 40% алкохола, и хладне стабилизације, на свет је дошла ова чиста, квалитетна и веома питка ракија.

Боја: светлоћилибарна, бистра ракија.

Мирис: Вишња, трешња, сенка коштице која у себи носи препознатљиву арому моцарт-кугле и неодољивог марципана.

Укус: Вишње у горкој чоколади, нежна горчина, цветне ноте, ванила из дубине барика, а све то у савршеној равнотежи. Храст је ту, али ненаметљив, не гуши. Ова ракија је савршена уз десерте од тамне чоколаде и црвеног воћа, али је и сама  довољно снажна да исприча своју причу, без пратње. 

 

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова 

 

Плазинић шљивовица 15 (љубичаста етикета)

 

 

Ево је опет, долази. Боца број 251. Прва, отворена након прошлогодишње божићње вечере, носила је број 026. На први поглед, била је то тек још једна Плазинић „петнаестица“. Али  сви знаци су били ту, као шапат онима који умеју да ослушкују: дубина, карактер, путовање кроз укусе који ће се кроз време разоткрити. Као и њене претходнице – плава, црвена, црна – и ова, у љубичастом руху, захтева стрпљење. Дегустациона чаша, мој верни сведок, зна: оно што следи није пуко отварање, већ прави преображај.

 

Боја: тамно ћилибарна

Мирис: испрва – воћне ноте, познати дах драгачице, али и зрела крушка. Онда се открива оно што се открити мора: слаткасти траг ваниле, благослов храста, кап меда. Тек касније, јавља се шербет, траг пожегаче, циметна  завеса од сомота коју дају шљиве из племените породице црвене ранке.

Укус: у почетку – свеж, прозрачан, ливадски, али складан и заокружен. Лепршави, изразито питак укус, који време  обликује док у чаши настаје нова ракија. Укус се креће од воћног, шљивастог, али јаког и типично-ракијског и сувог. Ту су сада цитруси – мандарина што одише дахом југа, трпка дрењина, киселкаста брусница. Појављује се наранџина кора, суво грожђе у руму. И на крају – природни ванилин. Цела композиција завршава се заносно у стилу коњака, али оних источно-европских, знате добро којих. Ипак, и након пола сата, нема сумње да је ово пиће које не жели да буде нешто друго, ово је узвишена суштина шљивове препеченице.

 

Закључак: Права звезда на ракијској сцени, увек спретно произведена, али и дозревана, Плазинић петнаестица остаје за сва времена. Овде је све мајсторски изведено. Вероватно једна од најбољих шљивовица на тржишту за уживање уз квалитетну цигару.  Ово је заиста ограничена серија од 400 боца иза које остаје питање: колико је још боца остало? Али зар је број важан? Јер оно што је створено с оваквим умећем, што је дозревало у стрпљењу и преданости, не броји се. Оно траје. И нема сумње, свака следећа серија мора да буде барем овако добра. 

 

Оцена - Велика златна - 95 од 100 бодова 

Шљивa Јутра - премиjум серија

 

 

 

 

Данас је пред нама шљивовица Јутра – Коштунићи и то њихова премијум серија. Ово је старија и раскошнија сестра ракије коју смо рецензирали недавно. Шљиве за ову ракију долазе из села око планине Сувобор, доминирају две сорте чачанска родна и пожегача са тoм разликом да је у овој ракији већи удео пожегаче у односу на њену комерцијалну сестру. Такође, приликом дестилације фракције су прецизније одвајане па је пред нама ракија настала од самог срца дестилата који је после стављен на вишегодишње старење. 

Ракија је дестилисана 2008. године, старила је у бурадима од српског храста, прављена је у малим серијама. Ипак, више детаља о овој ракији скоро да је немогуће сазнати пошто ни они који је продају не знају много о њој. Пробајте, рецимо, да позовете неки од бројева са каталога производа Јутра – Коштунићи, веће су шансе да добијете на лутрији него да вам се неко јави на телефоне. 

На основу онога што ми можемо да закључимо ракија је имала поштено старење од најмање шест година у бурету од ислуженог храста китњака а вероватно је провела последњих неколико година пред флаширање у храстовој бачви запремине неколико хиљада литара. Технолошки је врхунски одрађена, шљиве које су ушле у ову ракију су биле високог квалитета, а остављена је на 45% алкохола што се у овом случају показало као права одлука. Волели би да упознамо технолога и честитамо му на овом ракијском ремек-делу. 

 

Боја: боја белог вина од сорте траминец, светло жуто-зеленкаста. Ова боја би требало да буде стандард старих ракија, Шкоти би за овакав производ рекли да је: non chill filtered, no color added. Без радикалне филтрације и без додавања боје, без убрзаног старења.           

Мирис: лековито биље додато у џем од шљиве. Мирис борове смоле на почетку, цитруси у развијеном делу мириса. Осећај чистоће и хладноће. Као да се шетате поред залеђеног планинског језера; а кроз маглу се пробија мирис дима из оџака са удаљене куће. Само се појави да зачини атмосферу. 

Укус: одмах развијен и слојевит. Нема неког посебног увода, одмах вам је јасно да сте узели гутљај врхунског пића. Свашта нешто се дешава док ваљате по устима гутљај ове ракије, слободно будите одважни у препорзнавању импресија. Бели бибер карактеристичан за пожегачу у наступу. Ту је и клека, за тренутак помислите да је пред вама клековача. Сируп од борових иглица је присутан после неколико секунди. После се развијају импресије које бисмо назвали фанки ноте. У једном тренутку ту је краставац из џин тоника и нана. 

Закључак: ракија је толико добра да није за почетнике. Може да збуни, можда и уплаши. Зависи шта се очекује. Ово је производ за људе са ракијским искуством. Неко ко је строжији у оцени могао би да препозна и неке недостатке у печењу, али само прави ракијски раритети могу недостатке кроз време проведено у храсту да претворе у аутентичност. Управо је таква ова шљивовица. Ово jе пиће за друговање, за диван, рекли би стари. Иначе, предео око Сувобора, Рајца и Равне Горе је српски Campbeltown, место где се враћамо онда кад довољно пута паднемо и устанемо, када се довољно пута одушевимо и разочарамо, тек онда смо спремни да седнемо на ракијску вртешку каква је ова.

 

 Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова