29. 9. 2020.

Čedina 12 - rakija od šljive


 

Kaže se da vino nastaje u vinogradu. Ako se misli na sorte voća, onda svakako i rakija nastaje u voćnjaku. I kao što se rakija neguje, tako i šljivu treba negovati. Gajenje požegače, plemenite sorte šljive za rakiju, zahteva i određene mere. Često čujemo kako je požegača nekada bolje uspevala i više se gajila i to je savim tačno. Razlog za to nije samo virus šarke šljive, već i zemljište koje je danas poprilično osiromašeno. Voćnjaci ispošćeni i neđubreni, a i kada se đubre, to nije kao nekad, stajskim đubrivom... Toliko o gajenju šljive. Da ne govorim o njenoj preradi za rakiju, vešto obavljenoj destilaciji, a onda višegodišnjem sazrevanju u pristojnim buradima. Nego, da vas pitam nešto...

 


Da li se sećate šta ste radili 2008. godine? Koliko ste godina imali? Te godine ispečena je ova rakija, a zatim je negovana 12 godina u hrastovim buradima. Burad nisu nova, pa pored relativno dugog sazrevanja, Čedina šljiva nije previše (čitaj: sumnjivo) tamna, na ukusu nije prešla u „dasku“, niti je nešto u nju dodato što bi trebalo da doprinese utisku da je ovo baš staro piće. Tržišno iskustvo svedoči da su potrošači slabi prema tamnim nijansama kad su jaka alkoholna pića u pitanju. Pogledajte samo ponudu blended viskija koji često izgledaju kao da su stari po više decenija, a potom upakovani na jačini zatečenoj u buretu. U stvarnosti oni imaju do tri godine starosti i jačinu 40% alkohola. Čedina dvanaestica ima jačinu od 42.5% alkohola i upakovana je u simpatičnu bocu zapremine pola litra uz neizbežnu ćiriličnu etiketu. Puni se još i u boce od 700 i 200 mililitara. Ova stara prepečenica zaista je proizvedena u porodičnom gazdinstvu Čedomira Đurđevića kao ograničena serija. Kupaža rakija od požegače (veći udeo) i crvene ranke obećava uzbudljivo iskustvo i pre same degustacije.

Miris je svež i razvijen, borova lučevina, hrasta ima taman koliko treba (burad od 500 litara) i dosta začina. Rakija nije izgubila tipičnost, tako da je pravo pitanje šta bi još mogla da dobije ili čak izgubi sa dužim starenjem.

Ukus: Kiselo-slatko-gorko, citrusno, a na kraju i slankasto: široka lepeza osnovnih ukusa zaokruženih u šljivi, zreloj i punoj slasti. Suva šljiva, biber i lovor. Jako dugačak after taste.  

U tekstu o Čedinoj organskoj šljivovici zabeležio sam da će s godinama ova rakija dobiti na začinskom karakteru i evo to smo i dobili. Još jedna rakija s prepoznatljivim tehnološkim pečatom. Pred nama je kolekcionarski primerak, ali ne samo to: Čedina dvanaestica je odlična rakija sa integritetom, a to treba ceniti. 

 

Ocena - Zlato - 92 od 100 bodova 

5 коментара:

  1. Poželjno bi bilo kad bi se dodala informacija i o samoj destileriji, ko su, šta su, gde su..., nije zgoreg.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Саша, ово је трећи текст о овој дестилерији и њиховим ракијама. Погледајте: https://rakija-uglavnom.blogspot.com/2018/12/prva-organska-rakija-cedina-prepecenica.html

      Избриши
  2. Svaka čast na prikazu. Potražicu ovu rakiju.

    Jedino ne razumijem dio koji se odnosi na blendovane viskije. Ako već želite da ih pominjete u istom kontekstu, onda u konkretnom slučaju možete govoriti o single malt viskiju sa deklarisanim godište (12). Tu je, osim prikazivanja starosti najmlađeg viskija u boci, precizno dat i procenat alkohola (od 40% pa do cask strength varijanti).

    Znam da su cijene single malt viskija i rakije teško poredive, ali to je već druga priča.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na komentaru.
      Spominjanje blendovanih viskija je namerno baš zato što mnogi od tih "no age statement" viskija izgledaju kao da su stariji (dodavanje e150 boje. U tom kontekstu, Čedina rakija nije previše tamna kao spominjani viskiji, već ima prirodnu boju.

      Избриши
  3. Nažalost, slične trikove (za vještačko bojenje) koriste i razni proizvođači šljivovice. Tako da boju destilata uvjek treba uzimati s velikom rezervom.

    Nadam se da će proizvođači prepoznati važnost navođenja svih tih relevantnih informacija na etiketi (posebno kad je u pitanju prirodna boja), kao i da će država urediti pravne akte i omogućiti njihovu kvalitetnu primjenu (u smislu da se kazni svako ko navodi netačne podatke). Čisto da znamo što pijemo, a ne da vjerujemo 'gazdi' na riječ.

    U tom smislu bi mogli dosta da naučimo upravo od proizvođača viskija..

    Svako dobro!

    ОдговориИзбриши