31. 12. 2022.

Каква је била ракијска 2022. година?



 

Најчитанији текст на блогу Ракија, углавном био је текст под називом „Који је смисао ракијских оцењивања?“ Овај полемички текст покренуо је широку и јавну дискусију на бројне теме. Ако текст нисте прочитали, прочитајте га, а ако јесте, прочитајте га још једном. Суштина овог текста је порука да свој глас о квалитету ракије треба да даје и заинтересована и информисана публика, а то сте ви - потрошачи. Али као и за све друго, таква ракија мора да буде бренд, а да би то била треба да се легално производи и пласира. Баш као и сва она светски позната алкохолна пића на која се често позивамо и с којима често поредимо нашу ракију.

Најчитанија ракија протекле године била је Академска златна дуња. Испоставило се да су многи препознали у овој ракији идеалан поклон за свечане тренутке. Свака боца, поред ракије од дуња, садржи и један грам јестивих златних листића, високе чистоће. Дуња, дрво храста, злато, одлично се комбинују дајући квалитет више. Слојевита и питка ракија од дуње само је добила свој златни рам.    

 


Најгледанији видео године: Гостовање аутора и уредника блога, Зорана Радомана на телевизији с националном фреквенцијомХепи“. Повод за гостовање био је упис српске шљивовице на Унескову Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Ракија, углавном у овој вести види корак даље брендирању, али и препознавању ракије као нове категорије у свету јаких алкохолних пића.

 


 

Најбоља нова етикета: Дестилерија Благојевић из Сврљига и њихове три шљивове препеченице, црвена, плава и црна. Ракија Наслеђе са своја три издања, посебно место заузима односом цене и квалитета. Ова породична дестилерија ракију добија искључиво од сопственог воћа које гаје на преко 35 хектара и једна су од дестилерија с највећим засадом шљива у земљи. Ови подаци обећавају одрживост бренда и потенцијално, ракију која попуњава ценовни ранг ракије до 1.500 динара. Мисли се на црвену "тројку" и плаву "петицу". Наравно, Наслеђе 8 са црном етикетом, може и треба да иде даље ка премијум сегменту.


Најбоља ракија: Завет 10 не треба пуно представљати. Ограничена серија, ефектан дизајн, купажа три сорте шљиве: црвене ранке, пожегаче и чачанске лепотице, и то све са сопствених плантажа. 43% aлкохола, 750 милилитара раскошног мириса и укуса  скоро па савршене шљивове препеченице. Незабораван буке, отмен и традиционалан истовремено. Раме уз раме с овом ракијом, налази се и Завет 190, 15 година стара купажа црвене ранке, пожегаче и чачанске родне. Ову ракију упарили смо с једном добром цигаром, а  тај сусрет овековечили смо видео записом.




Најбоља специјална ракија: ликер од суве шљиве под етикетом Жубор са Каблара. Овај изванредан напитак јачине 32% алкохола добија се од сувих шљива пожегача, ракије од црвене ранке и одабраних трава са Каблара. Није додаван шећер, тако да ликер није превише сладак, али јесте помало горак, као створен за уживање током празничних дана. Можете га попити пре јела, као аперитив, али зашто да не и после јела, уместо десерта. Лети се може пити расхлађен уз додатак леда, лимете или тоника.

 

 

 


 

Ракијски догађај године: четврти SpiritEXPO који су организовале наше колеге и пријатељи Спирит Панониан из Новог Сада. У тамошњој Свилари, у Европској престоници културе, одржали смо предавање под називом "Ракијска реанимација". Било је инспиративно раздрмати део Србије где се најмање пије ракија. Наког тога, у децембру, одржан је још један фестивал Distillery Masters у организацији Београдског салона вина. На једном месту нашли су се доказани играчи на сцени и њихова нова издања, али и нека потпуно нова имена која тек треба да се докажу. 

 


 

Најбоља ракијска журка: Претпремијера шљивове препеченице Стара Песма 18 година стара, наравно у кући ракије Стара Песма у Бајиној Башти. Овој забави претходила је дегустација са оцењивањем професора Нинослава Никићевића који је говорио о шљивовицама старим пет, седам, дванаест и осамнаест година. О овој изванредној ракији, тек ће се писати и говорити. 

 


Догађај без конкуренције била је посета колега из Америке предвођених Билом Гулдом. Наиме, крајем септембра, пред сам почетак јесени, Илија Маловић и Зоран Радоман, уредници и аутори блога Ракија, углавном били су организатори ракијске туре по Београду и Шумадији за пет гостију из Америке, међу којима су били новинари специјализовани за туризам, храну и пиће, маркетинг стручњаци, као и стручњаци за односе с јавношћу. Такође, били су ту и људи укључени у промоцију и продају ракије на северноамеричком тржишту. Представили смо ракију у најбољем могућем светлу, организовали радионице и дегустације где се на енглеском језику описивао концепт ракијске производње, начин конзумације и потенцијал за укључивање ракије у модерно и развијено тржиште алкохола.