21.08.2019.

Čedina rakija iz Rađevog Sela





Volimo rakijaške posete krajem avgusta, da dodatno začinimo toplo i bezbrižno leto. To su ona popodneva obasjana suncem koje tada više ne prži toliko, pa se komotno za nekoliko časova može obići jedno seosko gazdinstvo. Čeda Đurđević s ponosom živi u svom selu na tri kilometra od centra Valjeva, Rađevom Selu. Nekada se ovo selo prostiralo do centra grada, a to što se poslednjih decenija Valjevo širi na račun Rađevog Sela, za to – kaže nam Čeda,  nije on kriv. Đurđevići ovde žive i peku rakiju od kraja XVIII veka, a pisani dokazi postoje još iz 1832. kada je, prema turskim poreskim knjigama, Marija Đurđević plaćala porez na rakijski kazan. 





Pčele na jednu, ovce na drugu stranu, a u kancelariji miris dobre rakije. A, tek da vidite kakva je to kancelarija u objektu iz XIX veka, okružena buradima punim kvalitetne rakije.
S Čedom smo, kao već stari znanci, o mnogo čemu razgovarali, uglavnom o rakijskim temama: npr. u čemu je tajna dobre klekovače? Ili: Može li se održati organska proizvodnja šljiva, pa tako i rakije? Nekoliko čašica razgovora, jedna za drugom.



Uživanje smo započeli popivši po čašu specijalne rakije od jabuke s dodatkom lipovog meda i cveta lipe. Jedva čekamo zimu, pa da u toplini sobe „popravimo“ omiljeni čaj ovom miomirisnom kapljicom. Originalno piće, nema šta.

Točili smo i rakiju od požegače direktno iz bureta, degustirali, upoređivali uzorke i potvrdili da, kad imate s čim da radite, rakijske kupaže uvek budu raskošnije od monodestilata. Takav jedan proizvod je Čedina rakija od organske šljive, o kojoj možete da se obavestite u posebnom tekstu. Ipak, najveći i najprijatniji šok za čula usledio je kad smo probali klekovaču koja je u odnosu na flaširanu (inače odličnu verziju) starila duže za oko godinu dana. Kakva šetnja kroz lepezu aroma od soja-sosa do tople vanile! Došli smo do zaključka da bi Srbija kao originalan rakijski proizvod pre trebalo da ponudi klekovaču nego dunjevaču. Da se malo našalimo: Bolje šljiva + kleka, nego dunja + šećer! Birajte piće, probajte Čedine rakije.






09.08.2019.

Blagojević rakija od šljive



Svet traži svoje novo omiljeno piće. U toku je konkurs za osmi svetski veliki alkohol. Nije da su viski, votka, rum, tekila, konjak, burbon i brendi dosadili, ali moderan čovek se hrani novinama, potrošačko društvo nameće ritam koji rađa želju za iznenađenjem. Trenutno su najozbiljniji kandidati za novu svetsku alkoholnu zvezdu meksički meskal i istočnoevropska rakija šljivovica. Naravno, meskal je u ogromnoj prednosti jer je, zbog trgovinskog sporazuma NAFTA sa Amerikom, industrija alkohola u Meksiku praktično istureno odeljenje američke industrije pića. Meskal ima skoro sve što mu treba, novac, reklamu, timove dizajnera, novinara, stručnjaka za brendiranje. Jedino što mu fali je ukus. Svakom ko je probao to piće jasno je da ono ne može da postane popularno samo na osnovu svog kvaliteta, to je prosto nadimljena tekila. I to veoma jaka nadimljena tekila.

Sa druge strane je šljivovica, sjajno piće kada se lepo napravi, piće sa tradicijom i kvalitetom. Kada bismo se kladili, pored svih nedostataka kada su početne pozicije u pitanju, kladili bismo se na šljivovicu. Skoro je izvesno da će se šljivovica u skorije vreme probiti kao jedan od novih trendova i da će se na njoj moći solidno zaraditi. Pitanje je samo hoće li među promoterima, izvoznicima i snabdevačima nekog budućeg tržišta biti i Srbija. To je ključno, jer ako svet počne da pije poljske, češke ili neke manje kvalitetne rakije, a ne navikne se na naš standard ukusa, sve će biti uzalud. Ono što je još bitno je i spremnost jednog tržišta da odgovori na zahteve kada su u pitanju količine. Ovde dolazimo do još jedne ključne stvari, dolazimo do činjenice da vrhunske šljivovice u Srbiji praktično više nema. Ne bih računao male podrume koji nemaju rakiju za prodaju, već celokupna količina služi ili za ličnu upotrebu, ili za poklone.
U ovaj prostor dolaze kvalitetni podrumi srednje veličine koji mogu da odgovore potrebama, čiji su vlasnici strpljivi, koji čekaju svoj momenat, a dok čekaju ne gube vreme već stvaraju kvalitet. Da bi jedan podrum bio takav, treba da ima zatvoren krug od voćnjaka do boce. Da većina voća dolazi iz sopstvenog zasada, da se peče kvalitetno, da odležava u odličnim sudovima, da se ne paniči što se nije prodalo, da se ne odustaje od kvaliteta. Kako se kaže u Bibliji: „...a ko istraje do kraja, taj će biti spasen“.




Pred nama je jedan primer za gore navedeno, šljivovica iz podruma Blagojević iz Svrljiga. Poljoprivredno gazdinstvo Blagojević rakiju peče isključivo od svojih šljiva, imaju 36 hektara voća na gazdinstvu, od toga 20 000 stabala šljive stenlej, čačanske lepotice i rodne, a poseduju i voćnjak crvene ranke. Njihova prednost u odnosu na druge regione je što imaju izrazito kasnu berbu, na primer, kasne za Blacem 7 dana, a u odnosu na centralnu Srbiju 10, pa čak i do 15 dana. Tu skupljaju mnogo veći broj izrazito sunčanih dana pred samu berbu (avgust i septembar), što im daje veći procenat suve materije u šljivi. Inače šljive sakupljaju, ne tresu, i potkupljanje se radi 5-6 puta ispod svakog stabla.
Destilerija je nova, sve je još u fazi sređivanja i usavršavanja. Rakija se destiliše na bakarnim kazanima od 300 i 500 litara, koriste kvasce, bez enzima, sudovi za kljuk su zatvoreni, fermentacija je anaerobna. Sudovi za sazrevanje su hrastova burad od domaćeg hrasta. Gradi se novi podrum kapaciteta oko 130 000 litara.
Rakije koje smo dobili na degustaciju stare su 5 i 7 godina, ovde se računa samo vreme provedeno u hrastovim buradima. Sorte koje su u njoj su one koje postoje u voćnjacima, stenlej najviše, potom čačanske sorte, a ima i jedan procenat ranke. Reklo bi se da je ova rakija odličan primer za nešto što Srbija može bez problema da ponudi, kupaža novih sorti sa malo autohtonih naša je sudbina. Kada se tome doda i odlično starenje i jasan i strogo praćen tehnološki postupak, dobijamo srpski rakijski proizvod.


Boja: svetlo ćilibarna boja bez zamućenja.
Miris: prijatan i opojan. Cimet, topljena čokolada, suve šljive, sok od nara. Nema alkohola na mirisu, nema ničega što bi konzumenta zbunjivalo i dovodilo u sumnju. Ova rakija zaslužuje da je ne probate odmah već da uživate u mirisu nekoliko trenutaka.
Ukus: na početku tipična šljivovica od novih sorti, lepo izbalansirana sa mirisom. Kasnije, kako se ukus razvija, pojavljuje se dubina i slojevitost koje daje hrast i autohtone sorte šljiva. Rakija je pošteno ispečena, na jaku stepenažu što joj je i dalo odličan potencijal za starenje. Na naknadnom delu ukusa dominira hrast, vanila i lekovito bilje, dodir vranilovke i kantariona. 
Zaključak: Uživali smo u pijenju ove rakije, odličan je izbor kada želite da se opustite od napornog dana. Pušački deo tima Rakija, uglavnom kaže da odlično ide uz tompuse, da se slaže sa aromama kvalitetnog duvana. Verujemo da će sa protokom godina rakija biti još bolja. Za sad, svaka čast, Vladane.

                              Ocena - Zlato - 92 od 100 bodova